Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada

Novi kolega je u redakciji. Već izvesno vreme.

O njemu se govori često, međutim, čini se da nije do kraja jasno koja je njegova prava uloga.

Kako će se to alat veštačke inteligencije – iliti „Kolega VI“, kako ga opisuje Udruženje nemačkih novinara (DJV) – koristiti u različitim medijima i na koji način će ova pridošlica uticati na pravila profesije?

„Ni pod kojim uslovima ne bi trebalo dozvoliti ’Kolegi VI’ da zameni urednike“, smatraju u DJV.

„Čak i ako upotreba VI promeni određene zadatke ili ih potpuno eliminiše, to ipak ljude u redakcijama neće učiniti suvišnim.”

Svetski mediji već reaguju na pojavu „Kolege VI“.

Autori harvardske Nejman (Neiman) fondacije, koja za cilj ima promociju i unapređenje novinarskih standarda, analizirali su vodiče ukupno 21 redakcije, mahom iz Evrope i SAD, i tako sačinili presek osnovnih smernica u vezi s upotrebom VI u medijima.

Smernice koje su koristili medijski stručnjaci Hanes Kuls i Nikolas Diakopulos među sobom se razlikuju u fokusu i detaljima. Variraju i nazivi tih vodiča: od „napomene urednika“, preko „protokola“ i „principa“, sve do jedne „deontološke povelje“.

Izvesno je, takođe, da će svi vodiči prolaziti kroz revizije, kako se Vi bude menjala i usavršavala.

Čovek > Mašina > Čovek

Uopšteno, svetski mediji (barem deklarativno) odlučno odbacuju mogućnost da novinari budu zamenjeni mašinama. Oni ističu važnost ljudskog faktora u donošenju odluka u slučajevima kada se koriste VI alati.

Njihovi vodiči insistiraju na nadzoru i „značaju smislenog ljudskog učešća“ u korišćenju VI. To podrazumeva i dodatno uređivanje i proveru podataka (fact checking) pre objavljivanja.

Gardijan navodi da upotreba veštačke inteligencije, osim što zahteva ljudski nadzor, mora doneti „specificnu korist“, i to uz „izričitu dozvolu urednika“

Rečima finske novinske agencije STT:

„Ne dozvolite veštačkoj inteligenciji da odlučuje umesto vas“.

„Mi poštujemo ljudsku autonomiju i primat odluka koje donosi čovek“, ističe nemačka novinska agencija DPA.

Njihove holandske kolege iz agencije ANP insistiraju na tome da konačna provera bude poverena – homosapijensu. Oni to opisuju kroz shemu: Čovek > Mašina > Čovek.

Gardijan tako navodi da upotreba VI, osim što zahteva ljudski nadzor, mora doneti „specifičnu korist“, i to uz „izričitu dozvolu urednika“, dok čitav ovaj proces u Rojtersu opisuju kao „težnju ka značajnom ljudskom uključivanju“, kao i razvoju i primeni AI „na način koji pravedno tretira ljude“.

Američki Insajder insistira na proveri podataka: „Ne plagirajte! Uvek proverite originalnost“. Dodaje i da će „najbolje prakse verovatno tek evoluirati“, te da je za sada potrebno, u najmanju ruku, proveriti pasuse takozvanih chat-botova.

Transparentnost, odgovornost, privatnost

Dobro, čovek će nadzirati mašinu. Sledeća dilema je: kojim će se to principima voditi.

Kada se radi o upotrebi VI u obavljanju svakodnevnih novinarskih zadataka, najčešće pominjane ključne reči su: transparentnost, odgovornost i privatnost.

Transparentnost pre svega znači zahtev da AI generisani sadržaj bude nedvosmisleno obeležen.

„Bez iznenađenja“ za publiku, kaže američki CBC, navodeći da sadržaj VI neće koristiti bez potpune otvorenosti i iskrenosti prema publici.

Aftonbladet i VG, novinske kuće iz Švedske i Norveške, navode da će „u retkim slučajevima“ kada budu objavljivali tekst i fotografije kreirane pomoću VI to biti „jasno označeno“.

Slično rezonuju brojne druge medijske kuće (Gardijan, Mediahuis, ANP, DPA itd).

Nije, međutim, uvek jasno kako će to izgledati u praksi.

Izdavačka kuća Ringijer, na primer, ocenjuje da ovaj zahtev nije neophodan „u slučajevima kada se alat VI koristi samo kao pomoć“. Ovo sugeriše, smatraju u fondaciji Nejman, drugačiji pristup transparentnosti kada je AI tek asistent.

Značenje odgovornosti se u priči pojavljuje u vezi s klasičnim novinarskim vrednostima kao što su tačnost, pravičnost i originalnost. Poenta je, kako to objašnjava DJV, da su mediji odgovorni za ono što objavljuju i da je zadatak urednika da uspostave mehanizme odobravanja sadržaja VI.

U francuskom Le Parizijenu žele da se zaštite od „svakog rizika od greške ili kršenja autorskih prava“, ali i da „podrže rad umetnika, fotografa i ilustratora“.

Fajnenšel tajms uveren je da novinarstvo po najvišim standardima postaje „još važnije u eri brzih tehnoloških inovacija“. Odgovorni su, kažu, „da izveštavaju o činjenicama i da tragaju za istinom“.

Privatnost i poverljivost podataka odnose se na zaštitu izvora i oprez s osetljivim informacijama na spoljnim platformama.

Većina smernica ne pravi razliku između usluga VI kao što je OpenAI i razvoja generativnog sistema VI na računarima organizacije, upozoravaju u Fondaciji Nejman.

„Kolega VI“ na zadatku: Šta je dozvoljeno, a šta nije?

Pridošlica s početka priče „Kolega VI“, pojavio se na poslu i kao i svaki pravi novinar počeo da „izveštava o činjenicama“ i „traga za istinom“. Šta mu je pritom dozvoljeno, a šta nije, zavisi od redakcije koja ga je angažovala.

Hongkong Free Press, na primer, svojim novinarima ograničava upotrebu generativne veštačke inteligencije pri pisanju vesti, generisanju slika i proveri činjenica. Razlog je, kažu, taj što vrlo malo alata VI uključuje relevantne podatke o izvorima i autorima.

U istom mediju ostavljaju mogućnost upotrebe „interno odobrene veštačke inteligencije“, ali za poslove kao što su provera pravopisnih grešaka, preformulisanje i sažimanje teksta ili pomoć pri prevodu.

Novi kolega je u redakciji. Već izvesno vreme. O njem se govori često, ali nije do kraja jasno koja je njegova prava uloga.

Le Parizijen, s druge strane, kaže da bi mogao da koristi VI za pisanje teksta i kreiranje slika u ilustrativne svrhe.

„Zaposleni mogu da koriste ove alate, ali uvek moraju da se vrate sopstvenim izvorima kako bi garantovali poreklo informacija“, navodi francuski list.

Insajder dozvoljava novinarima upotrebu VI za kreiranje koncepata priča, za optimizaciju (SEO) naslova u pretraživačima, generisanje pitanja za intervjue, objašnjavanje pojmova i sumiranje starijih izveštaja. Ipak, oni podvlače da novinari ne smeju da koriste VI „da piše umesto njih“.

Većina medija vidi AI kao korisnog asistenta za predlaganje naslova i ideja za objave na društvenim mrežama.

Za to su često potrebne fotografije i ilustracije. Veštačkoj inteligenciji dovoljno je zadati nekoliko ključnih reči kako bi „izmislila sliku“.

Vajerd ipak veruje da postojeće stok fotografije neće zameniti AI generisani vizuelni sadržaji. Isto tako VG neće koristiti generisane fotorealistične slike jer ocenjuju da „sadržaj generisan AI nikada ne sme da potkopa kredibilitet novinarske fotografije“.

Ni Fajnenšel tajms neće objavljivati fotorealistične slike koje proizvede VI, ali će istražiti mogućnosti koje ovi alati pružaju za kreiranje infografika i dijagrama.

Alati koji će „promeniti perspektivu“ i „osloboditi vreme novinarima“

Tek se naziru obrisi budućnosti VI u redakcijama širom sveta. Stvar se doslovno menja iz dana u dan.

Smernice svetskih medija zato ukazuju na važnost prilagođavanja kako se svet – kako realan, tako i onaj virtuelan i generisan pomoću AI – bude transformisao.

CBC je obavestio svoje novinare da su smernice „preliminarne i podložne promenama, kako se tehnologija i najbolja praksa u industriji budu razvijale”.

Wired ostavlja mogućnost pojave AI alata koji „može da promeni njihovu perspektivu“. Njihov vodič već je jednom ažuriran.

Smernice pojedinih medija izražavaju strateške ciljeve organizacije u primeni generativne veštačke inteligencije u budućnosti. Ovde se prepliću želja za većom originalnošću, kvalitetom i brzinom i želja da novinari zadrže svoje poslove i svojim radom promovišu nezavisnost.

Gardijan će nastojati da AI alate koristi samo kad to doprinosi stvaranju „originalnog novinarstva“. Fokus je na „situacijama u kojima može da se poboljša kvalitet“ izveštavanja. Čuvaće se, kažu, i od „pristrasnosti ugrađenih u generativne alate“.

Dodatna obuka i profesionalni trening novinara retko se pominju u smernicama. Fajnenšel tajms će, ipak, svojim novinarima obezbediti obuku o koristi VI alata za otkrivanje novih priča. U ovom mediju smatraju da VI ima potencijal da „poveća produktivnost i oslobodi vreme novinara i urednika“ kako bi se „usredsredili na stvaranje originalnog sadržaja“.

Teme koje se ređe pominju u 21 vodiču koje su analizirali stručnjaci iz Nejmana su između otalih: usklađenost s medijskim i drugim zakonima, kvalitet dobijenih podataka, povratne informacije korisnika, kao i moguće integrisanje VI u lanac snabdevanja.