Lažne vesti politički projekat

On je podsetio na čuvenu priču oko „Protokola sionskih mudraca“, način na koji je to „fabrikovano i poslato u svet, kao i štete koju je izazvala takva lažna vest“.

„Sada imamo situaciju da je u eri društvenih mreža lakše širiti lažne vesti. Čini nam se da ih ima više samo zato što su nam dostupnije“, objasnio je Jona.

On je napomenuo da su lažne vesti postale politički projekat i ukazao na to da su, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, one deo jedne „fine orkestrirane kampanje“, u okviru političkih projekata, „pa se onda one i finansiraju“.

„To stvara tačan utisak da njih zapravo ima i da su svuda oko nas“, rekao je Jona i uočio da se novinarstvom danas u Srbiji obično bave ljudi koji nisu najpripremljeniji za taj odgovoran posao, pa ih je lakše nagovoriti da učestvuju u produkciji takvih vesti.

„Stvara se interesantna manufaktura gde postoje volja, finansije i radna snaga da se to plasira, uz uništavanje pravih medija koji izveštavaju o stvarnosti kakva ona jeste. Dobija se medijski prostor koji je zasićen lažnim vestima ili nekim njihovim formama“, predočio je Jona.

On smatra da u Srbiji „nema segmenta u društvu koji na ovaj ili onaj način nije uvideo prednosti plasiranja lažnih vesti“.

„Ne može samo vladajuća stranka da se optuži za širenje lažnih vesti“, ocenio je Jona, „kada i opozicione partije svesno, fotomontažama, pokušavaju da indukuju bunt kod naroda protiv vladajuće stranke“.

Prema rečima Jone, širenje lažnih vesti opšte prihvaćen je metod komunikacije i svi ga koriste.

„To je ono što truje naš medijski prostor i zbog čega se ima utisak da lažnih vesti ima na sve strane. Niko nije imun od lažnih vesti“, zaključio je Jona.