Lokalne vesti kao spanać – zdrave su ali ih izbegavamo

Cenzolovka je već pisala o zanimljivom britanskom modelu kako da se pospeši lokalno informisanje i tada smo otvorili i pitanje – da li građani uopšte žele više lokalnih vesti. Dodajmo tome i pitanje: a šta će nam uopšte lokalne vesti, kad se najzanimljivije stvari i najuticajnije odluke donose u prestonicama, u nacionalnim vladama i parlamentima?

Ipak, lokalni mediji, kako su to odavno utvrdili medijski istraživači, igraju nezamenljivu ulogu u stvaranju osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici, pa ih zato smatramo ključnim resursima za jačanje demokratije i identiteta građana. Takođe, lokalni mediji imaju ulogu „društvenog lepka“ – podstiču ljude da se više aktiviraju u svojoj zajednici i doprinesu rešavanju lokalnih problema.

Lokalnih vesti danas ima manje nego pre. U prošlom veku glavni nosioci lokalnog informisanja bili su lokalne novine i radio, pa tek pred kraj veka i lokalne TV – obično skupe i, bar u produkcijskom kvalitetu, često iza radija i novina. Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci kroz svoje naloge na društvenim mrežama ili novi digitalni mediji, upitnog kvaliteta i slabog dometa.

Lokalni mediji igraju nezamenljivu ulogu u stvaranju osećaja pripadnosti lokalnoj zajednici, pa ih zato smatramo ključnim resursima za jačanje demokratije i identiteta građana. Takođe, podstiču ljude da se više aktiviraju u svojoj zajednici

Očekivano, ova  kriza lokalnih medija ima negativne posledice po demokratiju. Lokalni političari nisu pod lupom javnosti kao nekada, a mnoge njihove odluke prolaze neprimećeno dok ne bude kasno.

Toliko o ponudi? Da vidimo sada šta je sa potražnjom. Istraživanja pokazuju da je značaj lokalnih vesti opao zahvaljujući pre svega napredovanju kapitalizma koji razvodnjava veze građana sa mestom u kojem žive. Ljudi se više sele, više kupuju preko interneta i rade u nekom drugom, obično većem gradu.

To je ono što sociolog Entoni Gidens opisuje  kao vađenje i premeštanje društvenih, ekonomskih i političkih aspekata života iz lokalnog konteksta. Mediji su danas digitalni, što naravno olakšava njihovu distribuciju, ali i doprinosi stvaranju novih navika kod publike, posebno one koja menja prebivalište.

Ljudi koji su se preselili u neki drugi grad ili zemlju često više prate vesti iz starog grada nego iz novog. Njihovo shvatanje lokalnih medija svakako je drugačije od onog tradicionalnog i, kako pokazuju istraživanja, obično se ogleda u smanjenom interesovanju za lokalnu politiku koja, naravno, više nema direktan uticaj na njihov život.

A šta je sa onima koji su ostali i koji čine najveći deo publike lokalnih medija? Koliko su oni zadovoljni i kakve vesti dobijaju od lokalnih medija? Istraživanja pokazuju da u zapadnim zemljama u vestima ima sve manje lokalne politike a sve više kriminala, saobraćajnih ili komunalnih problema i neobičnih ljudskih priča. Novinarima je sve teže da publiku zainteresuju za lokalnu politiku. Tim vestima, kako kažu mnogi novinari, danas treba dodati ljudsku dimenziju i personalizovati ih da bi se publika više zainteresovala za njih.

Istraživanja pokazuju da je značaj lokalnih vesti opao zahvaljujući pre svega napredovanju kapitalizma koji razvodnjava veze građana sa mestom u kojem žive. Ljudi se više sele, više kupuju preko interneta i rade u nekom drugom, obično većem gradu

Osim toga, već 20 i kusur godina živimo u, globalno gledano, veoma burnim vremenima. Od 11. septembra, preko ratova u Avganistanu i Iraku, finansijske krize, Bregzita i Trampa, pa do kovida i ruske agresije na Ukrajinu, lokalne vesti moraju da se takmiče sa sve uzbudljivijim i obično depresivnijim nacionalnim ili svetskim vestima. A znamo da su loše vesti ono što se prodaje. To su ovom istraživaču nedavno potvrdili radijski slušaoci u Britaniji, koji kažu da shvataju značaj lokalnih vesti ali da u poređenju sa globalnom politikom, lokalne teme ne privlače dovoljno njihove pažnje. Uz to, publika danas ima neuporedivo veći broj medijskih izvora zabave gde se pre svega misli na striming platforme koje omogućavaju ljudima da se jednim pritiskom na dugme isključe iz vesti.

Sve u svemu, interesovanje za lokalne vesti opada. Istraživanja u razvijenim zemljama pokazuju da je Britanija negde pri dnu lestvice, a da najveće interesovanje za lokalne teme pokazuju Skandinavci. Uz to, građani često istraživačima govore kako cene lokalne medije i pridaju značaj lokalnim vestima, ali kada ih ovi pitaju da navedu medije ili teme koje prate, onda se ispostavi da je podrška lokalnim vestima samo deklarativna. Mnogim ljudima je jednostavno neprijatno da priznaju kako lokalne vesti više ne prate, iako osećaju da su one važne.

Sve ovo nam govori da su lokalnom novinarstvu preko potrebni nova definicija i, što je daleko važnije, novi pristup. Pred novinarima je veliki izazov da bolje shvate svoju ulogu i nađu modele koji će lokalne vesti učiniti kako atraktivnijim, tako i isplativijim. Ali o tome ćemo sledeći put.

* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu

Pročitajte od istog autora:

Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate

Radio koji prave slušaoci

Kako u najezdi laži i gubitka poverenja u medije osnažiti informisanje u interesu građana i svest o značaju pouzdane vesti