Istraživanje je rađeno je prema metodologiji kojom Rojtersov institut za novinarstvo sa Univerziteta Oksford od 2012. globalno istražuje Digitalne vesti.
Srbija, nažalost, nije među 40 zemalja uključenih u projekat, pa ćemo na osnovu ovih rezultata prvi put videti informativne navike domaćih digitalnih korisnika u globalnom kontekstu.
Anketno istraživanje je uradio Ipsos Stratedžik Marketing na namenskom uzorku od 2.008 ispitanika koji su deo njihovog onlajn panela.
Uzorkom su obuhvaćeni oni koji redovno koriste internet da bi se informisali i zbog tog dodatnog kriterijuma u uzorku su prezastupljeni obrazovaniji i mlađi odrasli od 24-35 godina, a podzastupljeni manje obrazovani i mladi od 16 do 24 godine starosti.
Istraživanje je finansijski pomogao BBC Njuz na srpskom.
Prikupljanje podataka obavljeno je u julu, samo nekoliko meseci kasnije u odnosu na druge zemlje (februar-april).
U tom kratkom intervalu izbila je pandemija virusa korone koja je temeljno uticala ne samo na zdravlje, nego i na sveukupni način života svih nas.
Informativna zasićenost, poverenje i aktivno izbegavanje vesti
U globalnoj krizi i neizvesnosti dogodio se intenzivni prelazak na onlajn život, a početnu, orgomnu upućenost na medije zamenila je informativna zasićenost, potom nepoverenje, umor i aktivno izbegavanje vesti.
Na opštijem planu, rezultati ukazuju na duboke strukturne promene koje donosi digitalna revolucija i kako se menjaju i mediji i njihove publike.
Pandemija je dodatno ubrzala i pojačala već vidljive trendove ka većem korišćenju digitalnih izvora vesti, mobilnih medija i tehnoloških platformi.
Vesti su, kao i mediji, postale digitalne, mobilne i društvene.
U umreženom društvu do njih se dolazi na različite načine ali je sve više onih koji se informišu samo digitalno, u mnogim zemljama se izjednačio broj onih koji vestima pristupaju mobilnim telefonom i onih koji ih gledaju na televiziji, a nekada novinarski posao izbora i pravljenja informativnog sadržaja danas rade i algoritmi, agregatori ili prijatelji sa društvenih mreža.
I naši rezultati sve to jasno pokazuju a dubina promena vidi se iz mnogih nalaza.
Manje poverenja u medije i vesti imaju mladi, oni češće izbegavaju informativne sadržaje i više su im izloženi incidentno.
Stariji češće traže vesti poznatih/tradiconalnih brendova a svima je glavni uređaj za informisanje na internetu postao mobilni telefon.
Svi su podjednako zabrinuti zbog poplave dezinformacija, više ih brine kad nepouzdane vesti šire oni od kojih više očekuju, političari i zvaničnici ili informativni mediji, nego društvene mreže.
Ljudi sve više vremena provode na društvenim mrežama ali vestima koje se tamo plasiraju sve manje veruju.
Čak i zavisnici od vesti retko su spremni da ih plate, a među ispitanicima koji su spremni da kupe onlajn sadržaj, šest puta je veći broj onih koji bi se pretplatili na neki video striming servis (Netfliks ili HBO GO), nego, na primer, na vesti.
Kultura neplaćenog informisanja je duboko zahvatila sve.
Globalna kriza je pojačala tendencije digitalne ekonomije u kojoj su mediji radili više ali zarađivali manje nego ikad, a tehnološke platforme postale glavni prostor informisanja.
Kako će se razrešiti odnosi između društvenih mreža, koje tvrde da nisu mediji nego tehnološke platforme, i medija koji više nisu ekskluzivna mesta na kojima publika dolazi do njihovog sadržaja, tek ćemo videti.
Novinarstvo postaje sve manje profesija a sve više kolaborativni poduhvat svih onih koji dele, komentarišu i selektuju vesti.
Digitalna reorganizacija poslova koje su nekada radili isključivo mediji oblikovaće budućnost novinarstva i nastajući informativni ne/red.
Pandemija koronavirusa izbila je u takvom ambijentu promene i pokazala koliko je važno pouzdano znanje o svetu.
Složeni digitalni svet treba razumeti, menja se brzo i temeljno, a ovo istraživanje će pomoći da lociramo gde se na toj mapi promena nalazi Srbija.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.