Medijska putovanja u Evropu nude rešenja i nove ideje

Na ova i slična pitanja je u poslednje dve godine veoma uspešno i kreativno odgovaralo oko 250 novinara iz Srbije kroz 19 putovanja u 16 zemalja Evropske unije. Oni su donosili priče i prenosili iskustva država Evrope o temama koje su aktuelne i kod nas, kao i potencijalna rešenja koja se možda mogu primeniti i u našoj zemlji.

Priliku da naši žurnalisti posete neku od zemalja Evrope, da razgovaraju sa tamošnjim stanovnicima, predstavnicima vlasti i upoznaju se sa načinom funkcionisanja uređenih zemalja omogućava Delegacija Evropske unije u Beogradu kroz projekat Medijske posete EU.

Ciklus medijskih putovanja u Evropsku uniju nastavlja se od januara 2017. Ovo je prilika za novinare informativnih redakcija medija iz Srbije da sopstvene istraživačke teme realizuju upoređivanjem iskustava iz Srbije sa iskustvima iz Evrope.

„Iskustvo pokazuje da su novinari u Srbiji, i pored svih minusa koji im se ponekad dodeljuju, veoma kreativni i spremni da rade. Uz malo pomoći možemo doći do kvalitetnih priča, koje su nama kao publici veoma bitne“, rekao je za N1 vođa projekta Srđan Staletović.

„Nije suština biti za ili protiv ulaska u Evropsku uniju, već razumeti probleme sa kojima se mi kao zemlja u procesu evrointegracija susrećemo. Problemi koji i ovde postoje postaju međunarodno uporedivi“, objasnio je on.

Šta kažu novinari?

Medijska putovanja u EU nude istraživačkim novinarima dobru priliku da svoje priče prošire van granica naše zemlje. Imaju mogućnost da, realizujući sopstvene predloge tema, dođu do različitih sagovornika i istraže tamošnja iskustva, te da uporednom analizom sa situacijom u Srbiji obogate svoje programe i sadržaje.

„Ovaj program daleko je bolji od svega u čemu sam učestvovao. Zapravo, ovo je jedini program koji nudi novinarima mogućnost da vide kako stvari funkcionišu u Evropskoj uniji, a kako i da li funkcionišu kod nas. Moja tema bila je zaštita uzbunjivača u Velikoj Britaniji, odnosno kako mediji štite ljude koji ukazuju na korupciju. Moje iskustvo pokazalo je da je tamo, bar kada je reč o toj temi, sve institucionalizovano, a ne lična procena pojedinca“, kaže glavni i odgovorni urednik Južnih vestiiz Niša Predrag Blagojević.

Cilj ovih putovanja je da novinari dobiju informacije i utiske iz prve ruke o predloženim temama iz izabrane evropske zemlje, kao i da im ta iskustva pomognu u poređenjima i analizi tih tema u Srbiji.„Južne vesti aktivno rade na izradi internog kodeksa, koji će sadržati i odnos prema građanima koji prijavljuju korupciju, a koji žele da ostanu anonimni. Naš kodeks pravimo po ugledu na Gardijan i BBC i verujem da smo jedini domaći medij koji će imati sopstveni kodeks profesije“, rekao je Blagojević.

Rezultat njenog putovanja jeste istraživanje Dug put srpskih vinarija do evropskog tržišta – I država mora da stane iza svojih proizvođača.„Moj odlazak preko Delegacije EU u Srbiji bio je prošlog septembra, i to u Bukurešt. Organizacija celog koncepta ovog programa zaista je sjajna jer pruža novinaru zanimljiv rad na nepoznatom terenu, za koji mora da se pripremi mnogo bolje i pedantnije nego što to inače novinari rade. To je pravi izazov, naročito što novinar sam pronalazi sagovornike, ugovara snimanja pre odlaska na put, i u samo par dana treba da se snimi sve ono što je prethodno ugovoreno. Za mene je to bilo sjajno iskustvo. Svaka od tih tema jeste uporedna priča sa našom zemljom, i zahvaljujući njima primeri dobre prakse mogu doći i do onih koji odlučuju, a svakako je veoma važno da i građani Srbije čuju za njih. Zahvaljujući ovom programu, novinarskim pričama i prilozima pomažemo Srbiji na putu evrointegracija“, kaže novinarka Medijskog istraživačkog centra Niš Jelena Đukić Pejić.

Neki od novinara koji su posetili Evropu posredstvom ovog programa uspeli su da stečena iskustva podele sa ljudima iz svoje okoline i na taj način unaprede poslovanje tih ljudi. Jedna od njih je predsednica pirotskog udruženja Žene juga i dugogodišnja dopisnica Politike Marija Penčić. Ona je posetila Beč i Bratislavu.

„Pirot je sredina koja ima tradicionalne proizvode poput ćilima , kačkavalja, peglane kobasice i po tome se prepoznaje. Želela sam da vidim kakva su iskustva Austrijanaca koji imaju mnogo proizvoda i šta naši proizvođači mogu da nauče od njih.  Način njihovog funkcionisanja podrazumeva čitav lanac institucija. Tamo je sve uređeno i sve je rešivo. Do kog god sagovornika želite da dođete – uspećete. Kada sam se vratila u Pirot razgovarala sam sa čovekom koji ima proizvodnju peglane kobasice, uspela da dođem do ministarstva poljoprivrede, pa smo pričali o zaštiti geografskog porekla i sertifikaciji hrane, a sve po ugledu na Beč. Ja sam došla sa konkretnim rešenjima i ljudi su bili voljni da ih prihvate“, rekla je Marija Penčić.

„U Bratislavi sam želela da dođem do uspešnih žena koje su unovčile određena tradicionalna zanimanja. Želela sam da vidim kako u Evropi izgleda kad žene osvajaju tržište. Tako sam, razgovarajući sa Slovakinjom koja se bavi oslikavanjem grančarije i prilično lepo živi od tog posla, njena iskustva prenela poznanici iz Pirota koja se takođe time bavi. Ženama koje se u Pirotu bave tradicionalnim zanatima omogućili smo da svoje proizvode predstave sugrađanima, ali i da zarade,“ navela je ona.

„Svakom novinaru koji želi da se podseti šta je istraživačko novinarstvo, koji želi da uveri ljude da put u EU jeste naš put i da nam se na taj način mnoga vrata otvaraju, poručujem da se prijavi. Želim im da ispričaju svoju priču i pokažu da novinari u ovoj zemlji mogu da budu potpuno slobodni i nezavisni novinari ‒ da se kroz njihovu poruku čuje sloboda izražavanja“, poručila je Marija Penčić.

Projekat Medijske posete EU finansira Delegacija Evropske unije, a realizuje ga Britanski savet. Cela ideja počela je u januaru 2014. godine i trajaće do decembra 2018.

Više detalja i uputstva o prijavljivanju možete pročitati ovde.