Indeks klijentelizma, koji meri sposobnost društva da spreči klijentelističke prakse u medijima, pokazao je u merenju za 2016. godinu, da Srbija stagnira u negativnom trendu nakon drastičnog pada zabeleženog 2015. godine.
Indeks klijentelizma u medijima na temelju empirijskih podataka meri politički uticaj na medije, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog okvira medija, te ključna ekonometrijska merenja realnosti u kojoj mediji i novinari rade u zemljama jugoistočne Evrope.
Rezultati merenja Indeksa klijentelizma u medijima predstavljeni su simultano u svih šest zemalja pokrivenih ovim istraživanjem – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, FYR Makedoniji, Srbiji i Rumuniji.
Prema merenju za 2016. godinu, Srbija nije zabeležila pomak, a indeks se i dalje nalazi u negativnom delu merenja, odnosno iznosi minus 0,50.
Kako je rečeno na konferenciji za novinare u Beogradu, svih šest zemalja su zabeležile pad Indeksa, a najnegativnije trendove zabeležila je Bosna i Hercegovina i Rumunija.
Predstavnica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Smiljana Milinkov, koja je učestvovala u istraživanju, kazala je da je Srbija zabeležila povoljnije rezultate 2014. godine, pre svega zbog donošenja novog seta medijskih zakona, ali već sledeće i ove godine pokazalo se da primena tih novih propisa nije ostvarena, što je stvorilo haos u medijskoj sferi i nastavak pada pokazatelja.
“Novo merenje pokazuje apsolutno odsustvo primene zakona i država pokazuje nespremnost da primeni u praksi ono što je deklarativno donela kao standarde”, objasnila je Milinkov.
Prema njenim rečima, gorući problemi Srbije koje je Indeks zabeležio su netransparentno donošenje medijskih politika, ulazak sumnjivog kapitala u vlasniištvo nad medija, neregulisana oblast oglašavanja i usmeravanje državne pomoći određenim lokalnim samuopravama, kojim se “finansiraju provladini, podobni mediji”.
Istakla je da je još jedna karika u lancu netransparetnosti klijentelističkih praksi Registar medija, koji u Srbiji postoji, ali je dostupnost podataka u njemu upitna, a slična je situacija i sa pribavljanjem bilo kojih drugih vrsta podataka od institucija.
“Svako ko uđe u bilo kakavo istraživanje, mora da se dovija na razne načine, a recimo u ovom istraživanju u pitanju su bili podaci državnih institucionalnih nadležnosti. To bi sve moralo da bude dostupno”, kazala je Milinkov.
Dodala je da je Indeks konsultovao i medijske eksperte Srbije, koji su ocenjivali iz različitih pozicija zakonodavni i institucinalni okvir države, kao i politički uticaj na medije i slobodu govora, a njihovi odgovori ukazali su nakonstantan pad, pre svega u oblasti slobode medija i bezbednosti novinara.
Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićevićpotvrdio je da je veliki problem kod sprečavanja klijentelističkih praksi Registar medija koji se nalazi kod Agencije za privredne registre, jer je nemoguće u njemu videti stvarne vlasnike.
“Zašto mi ne možemo znati vlasništvo u medijima i zašto je to bitno. Nas interesuje koncentracija vlasništva u medijima, kao i odakle dolazi novac kojim su mediji kupljeni i kojim se finansiraju, jer želimo da znamo da li je u pitanju pranje novca. Veliki problem je Registar medija u kojem se podaci ne slažu sa stvarnošću i naša ključna preporuka je bila da u ovoj oblasti mora uvesti stroga kontrola”, rekao je Milićević.
Osim toga, prema njegovom mišljenju, u Srbiji koruptivni, odnosno klijentelistički efekat proizvode i cenzura, autocenzura i tabloidizacija medija.
“Autocenzura je u Srbiji egzistencijalna kategorija, a tabloidizacija ima koruptivni efekat jer stvara inverziju sistema vrednosti u društvu”, kazao je on.
Novinar Denis Kolundžija, ukazao je na probleme koji su uočeni u konkursnom sufinansiranju javnog interesa u sferi javnog informisanja na lokalnom niovu, kojim se Indeks takođe bavi, navodeći da su “konkursne komisije pravi primer klijentelizma u ovim procesima”.
“Konkursna komisije u Vojvodini su kao neki putujući cirkus, koji se pojavljuje u velikom broju opština, to su sve povezana lica, koja dodeljuju novac jedni drugima“, rekao je Kolundžija, dodajući da je problem i u tome što u zakonima nije dobro definisan sukob interesa.
On je kazao da su u slučaju učešća članova komisija “iz tih interesnih grupa”, novac najčeće dobijali provladini mediji i mediji koji su povezani sa članovima komisija.
Indeks klijentelizma u medijima govori o stvarnosti medija u jugoistočnoj Evropi, pruža i detaljan uvid u sve aspekte funkcionisanja medija donosiocima odluka, kao i onima koji žele sarađivati u javnim raspravama o medijskim politikama.
Istraživanje su u Srbiji sproveli Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i NDNV, a nosilac projekta pod nazivom “Odgovor građana na klijentelizam u medijima – MEDIA CIRCLE”, je Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba.
Projekat finasira Evropska unija i Ured za udruge Vlade Hrvatske.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.