Meta bez obaveštenja trenira veštačku inteligenciju na podacima građana Balkana

Izmenom politike privatnosti Mete mogu postati materijal za treniranje veštačke inteligencije (artificial intelligence – AI) koju razvija ova američka kompanija.

Sve je prošlo bez najave i objašnjenja, a milioni korisnika na Zapadnom Balkanu nisu ni obavešteni o novoj Metinoj „Politici privatnosti“, koja je objavljena 26. juna.

U dokumentu koji je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), kompanija Meta navodi pokretanje nove usluge – a to je mogućnost kreiranje teksta, zvuka, slika i video zapisa putem veštačke inteligencije.

Meta prikuplja javno objavljene sadržaje koje korisnici dele kroz platforme kompanije tako da će se nova usluga koju pruža kroz razvoj veštačke inteligencije nadovezati uz ovu praksu.

O vestima korisnici Zapadnog Balkana nisu upoznati, dok su državljani Evropske unije prilikom logovanja na platforme dobili upozorenje da se politika menja, pa potom i opciju da podatke povuku iz planiranog treninga veštačke inteligencije.

Kada se sve stavi u kontekst sa lokalnim zakonima u regionu, Meta je bila u obavezi da istu opciju ponudi i korisnicima u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Zakonska rešenja postoje u zemljama Balkana i uglavnom su usklađena sa evropskim kada je u pitanju obrada ličnih podataka, pokazuje analiza RSE.

Međutim, institucije nadležne da zaštite podataka o ličnosti u ovim zemljama nemaju mnogo instrumenata da reaguju, kažu njihovi predstavnici za RSE.

Kao jedan od najvećih problema navode da Meta nije ni imenovala predstavnike u zemljama Balkana sa kojim bi institucije sarađivale.

Istovremeno, Meta nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o promenama politike privatnosti i efektima koje ima na korisnike iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova.

Šta donosi nova politika Mete?

Politika privatnosti predstavlja svojevrsni ugovor između korisnika platforme i kompanije koja pruža različite digitalne proizvode i usluge.

Koje sve podatke prikuplja i na koji način ih digitalna platforma obrađuje, najvažniji je deo ovog dokumenata. Meta svoju politiku menja upravo u ovim važnim delovima.

Razvoj veštačke inteligencije prvi put navodi se kao razlog obrade podataka korisnika Mete, pokazuje analiza Politike privatnosti koja je dostupna javnosti kroz Metinu platformu Facebook.

Naime, u delu politike „Kako i zašto procesuiramo vaše podatke“ kompanija Meta, sa jedne strane navodi niz usluga i proizvoda koje pruža, a sa druge različite vrste podataka korisnika koje prikuplja u te svrhe.

Kako se navodi u dokumentu, u pitanju su javno objavljeni sadržaji koje korisnici ostavljaju na platformama kao što su podaci sa profila, ime, korisničko ime, profilna fotografija, potom komentari na društvenim mrežama, ali i video i audio sadržaji koji se javno dele.

Meta prikuplja i podatke o sadržaju kojem korisnici pružaju pažnju, tj. prikuplja podatke kako se na različite sadržaje reaguje, koje je vreme korišćenja i učestalost interakcija na pojedinim mrežama koje kontroliše Meta.

Spisak se tu ne zaustavlja pa se pominju i „poruke koje šaljete i primate, uključujući njihov sadržaj, u skladu sa važećim zakonima“, kao i podatke o uređajima sa kojih se pristupa Facebooku ili Instagramu.

Meta poseduje veoma osetljive informacije

„Ako pogledamo Metu, ono što je u ovom slučaju posebno je da imaju pristup platformama, kao što su WhatsApp, Instagram i Facebook, koje imaju hiljade miliona, zapravo milijarde korisnika i profila, gde se nalaze osetljive informacije“, kaže u razgovoru za RSE advokat Feliks Mikolaš (Felix Mikolasch).

Mikolaš je advokat organizacije i advokatske firme NOYB (Non Of Your Business) sa sedištem u Austriji koja je bila jedna od aktivnijih u podnošenju tužbi i dopisa kako bi se ideje Mete zaustavile na nivou EU.

On dodaje da, za razliku od drugih kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju, postoji mnogo informacija koje Meta može koristiti, a druge platforme ne mogu da prikupljaju sa interneta, i to čini ovaj slučaj problematičnijim nego kada je u pitanju razvoj drugih AI modela.

Ipak, on ističe da slučajevi zloupotrebe ličnih podataka kroz AI model još uvek nisu dokumentovani.

Komentarišući Politiku privatnosti, Mikolaš ističe da su ključne dve stvari – što kompanija nije tražila pristanak korisnika da njihovi podaci budu korišćeni za treniranje veštačke inteligencije, ali i što model veštačke inteligencije koji razvija nije detaljnije opisan.

„Možemo koristiti ove podatke za bilo koju svrhu, ne znamo tačno za šta ćemo ih koristiti, samo ćemo ih generalno koristiti za AI tehnologiju. Dakle, to ne pruža nikakve informacije korisnicima“, navodi Mikolaš i dodaje da kompanija mora da bude transparentnija.

Zapani Balkan bez opcije za izlaz iz AI treninga

Dok su se organizacije i eksperti u EU izborili da se prema građanima Unije Meta ponaša obazrivije, region je ostao u svojevrsnom mraku.

RSE nije uspeo da pronađe korisnike Metinih platformi sa Zapadnog Balkana koji su bili obavešteni o promeni politike privatnosti.

Meta nije odgovorila na pitanja RSE o tome na koji način je obavestila korisnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Kosova o novinama u prikupljanju podataka.

Ekspertkinja za digitalna prava i zaštitu ličnih podataka Ana Toskić Cvetinović iz organizacije „Partneri Srbije“ navodi da se Zapadni Balkan našao u svojevrsnoj sivoj zoni u ovom slučaju.

„Čitav naš region se nalazi u specifičnom položaju, koji jeste u Evropi, deo procesa EU integracija, propisi su nam u velikoj meri usklađeni sa propisima EU, ali mehanizmi koji su nam na raspolaganju nisu dovoljno efikasni kao oni koji postoje u odnosu na građane EU“, navodi Toskić.

Ona navodi kako je krajem jula organizacija „Partneri Srbije“ podnela inicijativu Povereniku za zaštitu ličnih podataka za pokretanje postupka protiv kompanije Meta zbog kršenja zakona u Srbiji.

Istu inicijativu najavila je i organizacija SHARE, koja se bavi zaštitom digitalnih prava.

Ona dodaje da je kompanija Meta bila u zakonskoj obavezi da građane obavesti o novoj „politici“ koja je bila suštinska, a ne tehnička.

Ko štiti digitalna prava građana na Zapadnom Balkanu?

Zakoni postoje, ali se teško primenjuju, navode iz pojedinih nezavisnih tela za zaštitu ličnih podataka na Zapadnom Balkanu.

Ni u jednoj od pet zemalja Meta nema imenovanog predstavnika, a za sada tela za zaštitu podataka na tome ne insistiraju kroz zajedničku inicijativu.

Iz Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka u Srbiji navode kako će u narednom periodu kontaktirati kompaniju „Meta“ u vezi sa promenom politike privatnosti.

Ana Toskić Cvetinović iz „Partnera Srbije“ smatra da je Poverenik trebalo da obavesti javnost šta podrazumevaju promene politike privatnosti Mete.

„Poverenik je trebalo da informiše građane o ovakvoj promeni, ali kako to sada nije učinjeno treba da se pokrene postupak protiv kompanije Meta kako bi se utvrdile eventualne nezakonitosti u obradi podataka“, ističe ona.

Iz Kancelarije Poverenika objašnjavaju kako je pokretanje postupaka protiv kompanije Meta bilo otežano zato što ova kompanija nema predstavnika u našoj zemlji, što je obaveza prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

„Bez prisustva predstavnika ovih kompanija, naši građani ne mogu u punoj meri ostvariti svoje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, niti mogu pojedinačna prava ostvariti na jednostavan način“, kažu iz Kancelarije Poverenika.

Zakoni se usklađuju sa evropskim, ali pojedine odredbe ostaju neprimenljive, objašnjavaju iz Kancelarije Poverenika u Srbiji i navode da to upravo pokazuje primer sa izmenama politike Mete.

Isti problem ističu u Severnoj Makedoniji.

Prema lokalnom zakonu, oni koji obrađuju lične podatke treba da odrede ovlašćenog predstavnika u Severnoj Makedoniji što nije slučaj sa kompanijom Meta, ističu iz Agencije za zaštitu ličnih podataka u ovoj zemlji.

Iz Agencije za zaštitu ličnih podataka Crne Gore, koja sprovodi Zakon o zaštiti ličnih podataka u ovoj zemlji, navode da će se uskladiti sa evropskom praksom.

„Pomno pratimo kako se stvar razvija na nivou EU, pratićemo koji su stavovi nezavisnih tela u regionu odredićemo se prema najboljim standardima evropskog prava“, objašnjava član Saveta Agencije u Crnoj Gori, Muhamed Gjokaj.

Na Kosovu zaštitom ličnih podataka bavi se Agencija za informacije i privatnost, koja kao nezavisna institucija o svom radu izveštava Skupštinu Kosova.

RSE se obratio ovoj Agenciji sa upitom da li su upoznati sa odlukom kompanije Meta o izmeni politike privatnosti, da li se razmatra to pitanje, te na koji se način mogu zaštititi prava i lični podaci građana Kosova. Međutim, odgovor nije stigao.

RSE je odgovore zatražio i od Institucije Ombudsmana (IO) Kosova iz koje navode kako nisu razmatrali pitanje obrade ličnih podataka za potrebe razvoja veštačke inteligencije od strane kompanije Meta.

„Kada IO smatra da je povređeno pravo na privatnost, ima mandat da to ispita iz perspektive ljudskih prava“, navode u pisanim odgovorima za RSE.