Poštovani gospodine predsedniče opštine Gornji Milanovac, i poštovani gospodine direktore Muzeja rudničko-takovskog kraja,
Želim da Vam najiskrenije čestitam i zahvalim na ideji i angažovanju na obeležavanju godišnjice osnivanja Dečjih novina, izdavačkog, i ne samo izdavačkog, već džina koji je nastao lucidnošću, vizionarstvom i danonoćnim radom Aleksandra Lazarevića i Srećka Jovanovića, koji je svetom proneo ime svih 48 sela opštine, grada Gornjeg Milanovca, Srbije, Jugoslavije i Evrope.
U malom gradu veliki izdavač. Svetski, uz rekord, u jednoj godini u 365 dana izdato 365 naslova knjiga. Uz opremanje vanvremenskog umetnika Radeta Rančića, te Ljubomira Vorkapića.
Da se niko ne bi osećao povredjen, doprinos imenu DEČJE NOVINE dali su i svih 520 radnika, koliko je ko mogao, koliko ih je bilo u vreme uspona. Kao što piše na Brdu Mira – NIKO IMENOVAN NIKO ZABORAVLJEN.
Dečje novine su bile prepoznatljiv brend: Dečja redakcija, školska izdanja, stotine hiljada saradnika prisutnih u svakoj školi, u svakoj porodici, vaspitale pravim vrednostima i formirale na specifičan način milione mladih.
Redakcija zabavnih izdanja sa milionskim tiražima, a izuzetnom glavnom urednicom Stanijom Petković. Agencija za međunarodnu saradnju, i danas u Maliju, Alziru, a i ovde neki članovi Vlade, često pitaju za DEČJE NOVINE, Stojanku Knežević, Ljiljanu Romanić…
U vreme hladnog rata i gvozdene zavese imati izdavačka prava WOLTA DIZNIJA!
Pridružujem se razmišljanjima da bi društvena zajednica mogla da zaštiti brend DEČJE NOVINE GORNJI MILANOVAC. Iako, kako se obično kaže DEČJE NOVINE NE POSTOJE, a zašto je tako, to je neka druga priča.
Možda bi jedna suptilna analiza uzroka fizičkog nestajanja Dečjih novina mogla doprineti nastajanju u NOVIM USLOVIMA NOVIH DEČJIH NOVINA, kao feniks.
Spreman sam, koliko god mogu da podržim!
A iako toga i ne bude, DEČJE NOVINE ZASLUŽUJU MUZEJ!
Pozdrav svima sa Kilimandžara,
Miroslav Petrović
Luanda,
Angola
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.