Miščević: Razvijanjem medijske pismenosti gradimo otpornost na dezinformacije

Razvijanje otpornosti na lažne vesti treba u svakoj ekonomiji Zapadnog Balkana da se smatra skoro glavnom komponentom sveukupne bezbednosne politike, navela je Miščević.

„Zajedno sa našim partnerima, uključićemo se u regionalne aktivnosti kojima se podržava jača infrastruktura profesionalnih medija, pomaže edukacija različite publike u cilju boljeg razumevanja širih posledica dezinformisanja i pogrešnog informisanja, i upućivanja na kritičko razmišljanje i proveru činjenica“, rekla je ona.

Na lestvici od 0 do 100, indeks medijske pismenosti regiona kreće se od 12 do 31, a u vreme pandemije brzo širenje istine je važnije nego ikada ranije, posebno znajući da lažne informacije mogu nekoga da koštaju i života. Lažne informacije dolaze do 1.500 osoba šest puta brže od istine.

„Bili smo uvereni da su naše takozvane konsolidovane demokratije sigurne i bilo je neugodno shvatiti osetljivost naših institucija koje bi uvek trebalo da budu zaštićene. Potrebno je da se sloboda medija u regionu znatno poboljša“, rekla je Luis Kjodi iz Opservatorije za balkanska, kavkaska i transevropska pitanja (OBCT).

Luc Gulner, šef Odeljenja za strateške komunikacije i analizu informacija u Evropskoj službi za spoljne poslove, rekao je da se razgovara o dezinformacijama, ali i o tome kako da sačuvamo naše demokratije i otvoreni diskurs.

„Ne radi se o tome da se ljudima kaže šta je ispravno, a šta pogrešno, već da se naši građani i demokratije zaštite od manipulacija i obmanjujućih uplitanja. Dezinformisanje nije teoretska debata, ono utiče na ljudske živote, to je pitanje koje se odnosi na celo društvo, ne samo na vlade“, rekao je on.

Na dvodnevnom internet seminaru okupilo se više od 100 učesnika, predstavnika regionalnih organizacija, vladinih institucija i medija, koji su imali priliku da razgovaraju o uticaju dezinformacija iz različitih uglova.

Seminar na temu „Rešavanje izazova koje predstavljaju dezinformacije na zapadnom Balkanu“ organizovao je Savet za regionalnu saradnju, a podržao ga je OBCT, Evropski centar izvrsnosti za borbu protiv hibridnih pretnji i Evropska služba za spoljne poslove.

Kao što su učesnici istakli, dezinformacije se mogu odnositi na spoljno mešanje i hibridne pretnje, s obzirom na to da se informativne operacije koriste da bi demokratski procesi izgubili legitimitet ili održali javnu raspravu o određenoj temi.

Pronalaženje odgovarajućih odgovora, kako bi se minimalizovao uticaj dezinformacija, trebalo bi da bude deo sveobuhvatne strategije bezbednosti.