Na Zapadu raste poverenje u tradicionalne medije, u Srbiji veruju televiziji i internetu

Galupovo septembarsko istraživanje donelo je dobru vest onima koji proizvode vesti: 45 odsto Amerikanaca izjasnilo se da veruje da tradicionalni mediji izveštavaju potpuno, tačno i pošteno. Nakon prošlogodišnjih 41 odsto, sad se već može govoriti o trendu povratka poverenja u medije nakon 2016. i istorijski najnižeg nivoa (svega 32%).

Nivo poverenja u medije u 2018. izjednačio se sa onim koje su Amerikanci iskazivali u 2009. godini, ali je on i dalje niži od onog koji su mediji uživali tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih. Kada je Galup započeo ovu vrstu istraživanja početkom sedamdesetih godina prošlog veka, poverenje u medije bilo je blizu 70 procenata.

Novinari zaslužni za povećano poverenje

Studija Državnog univerziteta Luizijane, koju prenosi portal Eksios, ukazuje na to da su za povećano poverenje u medije zaslužni sami novinari koji su počeli glasno da staju u odbranu svoje profesije, a istovremeno su više pažnje počeli da posvećuju proveri informacija (fact checking).

Kada novinari ne uzvraćaju na veliki broj napada na vlastitu profesiju, navodi se u studiji, konzumenti to mogu da protumače kao priznanje o pristrasnosti.

Poverenje u tradicionalne medije raste i u Evropi, navodi se u izveštaju za ovu godinu Evropske radio-difuzne unije (EBU), koji je izrađen na osnovu podataka iz istraživanja Evropske komisije Eurobarometar s kraja prošle godine. Tim istraživanjem obuhvaćene su 33 države – 28 članica EU i pet kandidata za članstvo (među njima i Srbija).

Za povećano poverenje u medije zaslužni su sami novinari koji su počeli glasno da staju u odbranu svoje profesije, a istovremeno su više pažnje počeli da posvećuju fektčekingu

Tradicionalni mediji dobili su svoju šansu zahvaljujući povećanom broju lažnih vesti i nepouzdanih informacija koje su se proširile po internetu, stoji u izveštaju EBU. Ovo je, dodaje se, trenutak za radio, televiziju i druge medije da povrate poverenje, jer se danas, više nego ikad, vrednuje novinarstvo koje se zasniva na činjenicama i kvalitetu.

Od evropskih država, najviše poverenja u medije imaju nordijske zemlje (Danska, Švedska i Finska), kao i Albanija – između 80 i 83 odsto, dakle tek petina građana u tim zemljama nema poverenje u medije.

Istovremeno, u četiri države – Makedonija, Malta, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija – više od polovine građana ne veruje u medije. U Srbiji medijima veruje 48 odsto građana (11% ima visoko, a 37% umereno poverenje), dok 52 odsto ili ima nisko poverenje ili uopšte ne veruje medijima.

Radio je medij kojem se najviše veruje – u 26 država više od polovine građana reklo je da veruje tom mediju. Televizija i internet su pak mediji od pretežnog poverenja u jugoistočnoj Evropi.

Društvenim mrežama najmanje se veruje u 28 od 33 države, štampi u Srbiji, Poljskoj, Makedoniji i Bugarskoj, dok Grci najmanje veruju televiziji.

Radiju u nordijskim zemljama (Švedska, Danska, Finska) veruje između 79 i 84 odsto građana, dok u taj mediji najmanje poverenja imaju u Makedoniji (28%) i Srbiji (29%). U odnosu na prethodno istraživanje, poverenje u radio poraslo je u više od polovine država, dok je u Srbiji opalo za tri, a u Makedoniji za jedan odsto.

[povezaneprice]

Danska, Švedska i Finska prednjače i u poverenju građana u televiziju (između 73% i 77%), ali su u vrhu i Albanija (72%) i Portugal (70%). Na samom dnu je Grčka (jedva 22%), a pretposlednje mesto dele Španija i Francuska (po 36%). U 20 država televiziji veruje više od polovine građana, a u 19 zemalja zabeležen je porast poverenja u odnosu na prethodno istraživanje.

Najviši skok poverenja u odnosu na istraživanje s kraja 2016. zabeležen je u Crnoj Gori, Makedoniji i Mađarskoj.

U Srbiji televiziji veruje 39 odsto građana, dok joj ne veruje njih 55 odsto. U prethodnom izveštaju 38 odsto građana je reklo da veruje, a 58 odsto da ne veruje televiziji.

Kad je reč o štampi, poverenje u ovaj mediji povećano je u 20 država u odnosu na prethodno istraživanje, a najveći skok poverenja za godinu dana beleži se u Albaniji i Mađarskoj. Štampi se najviše veruje u Holandiji (71%), Albaniji (70%) i Finskoj (67%), a najmanje u Ujedinjenom Kraljevstvu (23%), Makedoniji (24%) i Srbiji (25% veruje, 66% ne veruje).

Više veruju internetu nego štampi

U odnosu na istraživanje iz 2016. u Srbiji se beleži pad poverenja u štampane medije – tada je 28 odsto građana Srbije reklo da veruje tim medijima, dok je 64 odsto reklo da ne veruje.

Poverenje u internet opalo je u odnosu na istraživanje iz 2016. u polovini država (17 od 33), a najdramatičniji pad zabeležen je u Švedskoj, Holandiji i Finskoj.

Nivo poverenja u medije u 2018. izjednačio se sa onim koje su Amerikanci iskazivali u 2009. godini, ali je on i dalje niži od onog koji su mediji uživali tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka poverenje u medije bilo je blizu 70 procenata

Samo u Albaniji internetu veruje više od polovine građana (53%), dok je Češka na samoj granici (50%), a najmanje poverenje imaju Šveđani (svega 17%, uz 74% onih koji mu ne veruju).

U Srbiji internetu veruje 38 odsto građana, a tek je procenat manje onih koji su rekli da mu ne veruju – to je zapravo jedini mediji gde je više onih koji mu veruju od onih koji mu ne veruju (doduše, uz 25% onih koji nisu umeli da se izjasne). U izveštaju za 2017. isti broj građana je verovao internetu, ali je njih 40 odsto reklo da mu ne veruje.

Društvenim mrežama ubedljivo se najmanje veruje – samo u Bugarskoj više je građana reklo da im veruje (37%) nego da im ne veruje (35%). U Švedskoj društvenim mrežama veruje svega osam odsto građana, dok čak 82 odsto ne veruje. Uprkos sveopštem padu poverenja u čitavoj Evropi, u Albaniji, Mađarskoj i Hrvatskoj poraslo je poverenje u društvene mreže u odnosu na 2016. godinu.

U Srbiji 28 odsto građana veruje društvenim mrežama, dok je 46 odsto onih koji nemaju poverenje u njih. Isti je broj građana koji su to poverenje istakli i u prethodnom istraživanju, dok je broj onih koji nemaju poverenje u društvene mreže bio veći za dva odsto.