Zakerberg je rekao da je njegov cilj da „Fejsbuk“ pomogne u izgradnji „metaverzuma“, reči koja, kao da je postala opsesija za svakoga ko pokušava da se bavi predviđanjem finansijskih tokova, i na taj način profitira, najpre od novih tehnologija.
„Očekujem da će ljudi preći sa toga da nas vide prvenstveno kao kompaniju društvenih medija, da nas vide kao kompaniju metaverza“, rekao je Zakerberg.
On je ponudio i svoju definiciju metaverzuma:
„Metaverzum je virtuelno okruženje u kojem možete biti prisutni sa ljudima u digitalnim prostorima. To je otelovljeni internet u kojem se nalazite, a ne samo gledate. Verujemo da će ovo biti naslednik mobilnog interneta“.
Poput izraza „sajber prostor“, kovanice pisca beletristike Vilijama Gibsona, izraz „metasvemir“ ima književno poreklo. U romanu Nila Stivensona Lavina, iz 1992. godine, glavni junak, nekada programer i dostavljač pica u distopijskom Los Angelesu, uranja u metaverzum, „kompjuterski generisani univerzum koji njegov računar prikazuje na naočarama a tu su i slušalice za zvuk.
To je ustaljeni deo izmišljenog sveta knjige, poznati aspekt života likova, koji se fluidno kreće između fizičkog i virtuelnog sveta. Na crnom tlu, ispod crnog neba, poput večne noći u Las Vegasu, Stivensonov metaverzum sastoji se od „ulice“, prostrane avenije u kojoj zgrade i znakovi predstavljaju različite komade softvera koje su konstruisale velike korporacije. Sve korporacije plaćaju entitetu zvanom Global multimidija protokol grup za deo digitalnih nekretnina.
Korisnici takođe plaćaju pristup; oni koji sebi mogu priuštiti samo jeftinije javne terminale pojavljuju se u metaverzu u zrnasto crno-beloj boji.
„U osnovi ćete moći da učinite sve što možete na internetu danas, kao i neke malo drugačije stvari poput plesa. U budućnosti bismo mogli hodati Fejsbukom, birati garderobu, ili posedovati imovinu na digitalnoj teritoriji mreže. Svaka aktivnost u onome što smo nekad smatrali stvarnim svetom razviće ekvivalent u metaverzumu, sa pratećim mogućnostima da se recimo potroši novac za određene usluge i aktivnosti“, objasnio je Zakerberg.
Inače, nijednoj kompaniji samostalno nije namenjeno da poseduje ili upravlja metaverzom; to zahteva saradnju. Sredstva koja se steknu u metaverzumu hipotetički će biti prenosiva, i kretaće se između platformi u vlasništvu različitih korporacija.
Ova sinhronizacija može biti omogućena tehnologijom blokčeina, poput kriptovaluta i nezamenljivih žetona.
Metaverzum predstavlja viziju budućnosti u kojoj i kultura može postojati u svim oblicima. Intelektualna svojina – izraz koji se sve više primenjuje na kreativne izvore bilo koje vrste – može se realizovati u filmovima, video igrama i okruženjima virtuelne stvarnosti.
Sudeći prema „Fejsbukovoj“ strategiji rasta u protekloj deceniji, Zakerberg se neće zadovoljiti time što će svoju kompaniju učiniti jednom komponentom metaverzuma. Baš kao što je kompanija kupovala i apsorbovala manje platforme društvenih medija sve dok nije mnogima počela da liči ličila na monopolsku tvorevinu, kompanija bi mogla da pokuša da kontroliše čitav prostor u kojem korisnici borave, tako da će moći da recimo jednog dana naplaćuje zakupnine.
„Fejsbuk“ bi zaista mogao da stvori virtuelne nekretnine koje će mala preduzeća na mreži morati da iznajme da bi prodala svoju robu, ili će izgraditi prostor za sastanke.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.