Narodni poslanik iz Niša predložio da medijska pismenost postane obavezan predmet u školama

Jelenković kaže da je od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje priprema programe dobio odgovor da uvođenje medijske pismenosti u školama zasad nije u planu, ali da je ideja dobra.

Naveli su da se razmišlja kako bi u narednom periodu, u dogovoru sa Ministarstvom kulture, medijska pismenost postala predmet u školama. Izneo sam im primer Crne Gore, koja je medijsku pismenost ubacila kao izborni predmet za gimnazije drugog i trećeg razreda – dodaje Jelenković.

On je predložio da to ipak bude poseban predmet u školama, a njihova ideja je, dodaje, da to možda bude dopunski predmet uz informatiku, građansko vaspitanje ili neki drugi. Kako god bilo, kaže, on će nastaviti da lobira u Skupštini kada je u pitanju medijsko opismenjavanje građana.

Osim učenika, predlaže da o medijskoj pismenosti uče i njihovi roditelji, kao i nastavnici.

Medijska pismenost kao obavezan predmet?

O tome šta je medijska pismenost i kako ona utiče na kritičko mišljenje građana, ali i koja je uloga novinara i medijskih radnika u medijskom opismenjavanju, bile su neke od tema na Gradskom forumu – završnom događaju u okviru nedelje medijske i informacione pismenosti.

Osim narodnog poslanika, o tome su diskutovali i profesori Zoran Aracki i Jelena Vučković, novinarka Marija Vučić i pomoćnik ministra kulture koji je zadužen za javno informisanje Miloš Janković.

[povezaneprice]

Složili su se da je medijsko opismenjavanje građana, kao i uvođenje ove teme u obrazovanje najmlađih vrlo važno, a Janković je rekao da se vode “intenzivni razgovori” sa Ministarstvom prosvete o ovoj temi.

Ostvareni su kontakti sa Ministarstvom prosvete, sa ciljem da medijska pismenost uđe u obrazovni sistem. Treba odlučiti i da li će to bidi u vidu nekog izbornog predmeta ili će da bude u sklopu nekog već postojećeg predmeta, razgovori se intenzivno vode i to će se sigurno dogoditi – naveo je Janković.

Profesorka Vučković, koja predaje medijsko pravo, je mišljenja da to treba da bude poseban predmet u školama, jer smo “bombardovani informacijama”. Zato edukacijom treba decu od najranijih dana učiti da selektuju informacije, dodaje, kao i da ono što pročitaju na internetu ne uzimaju zdravo za gotovo.

Svakako da je bolje da bude poseban predmet, jer će metodološki moći mnogo bolje da se izučava, ali je to povezano i sa kompletnom reformom obrazovanja, a postavlja se pitanje i stručnog kadra – kaže Vučkovićeva.

Ko će predavati medijsku pismenost?

Sagovornici su se složili da treba dobro promisliti ko će učiti decu o medijskoj pismenosti, jer kako je naveo profesor Zoran Jovanović, ako to budu radili oni koji samo treba da dopune fond časova, a profesori su likovnog na primer, to bi bilo “katastrofalno i kontraproduktivno”. S tim se složio i profesor Aracki koji kaže da bi upravo studenti novinarstva trebalo da budu profesori i da to treba biti poseban predmet, jer je sve ostalo “zamagljivanje”.

Treba osmisliti dobre programe i sadržaje i upravo studenti, koji su sposobni i spremni, treba da se uključe u proces medijskog obrazovanja – rekao je Aracki.

Kada je reč o perspektivama medijske pismenosti sagovornici Gradskog foruma su imali različita mišljenja, ali su bili složni da za to mora da se zalaže celokupna stručna javnost. Najmanje optimizma imala je novinarka Marija Vučić, jer je društvo, kako kaže, isuviše ispolitizovano.

Neophodno je obrazovanje, veća odgovornost novinara i definitivno poštena politika države kada je reč o medijima – istakla je Vučićeva.

Podsetimo, nedelja medijske pismenosti održana je od 25. oktobra do 1. novembra i u Nišu, a Media centar je organizovao niz događaja, sa ciljem da se građanima stavi do znanja koliko je važno da misle o onome što pročitaju i da kritički gledaju na sadržaje koji se objavljuju u medijima.