Ne, globalno zagrevanje nije najveća prevara u istoriji čovečanstva

Govor američkog biznismena Danijela Penje, o tome kako je globalno zagrevanje najveća prevara ikada, jedan je od najpregledanijih sadržaja na Fejsbuku u Srbiji u poslednjih nekoliko dana.

Snimak je sa događaja iz decembra 2017. godine koji je emitovan na platformi „London Real”, inače poznatoj po širenju dezinformacija o korona virusu.

Penja u svom izlaganju kaže da klimatske promene ne mogu biti stvarna pretnja jer banke i finansijske institucije nastavljaju da nude dugoročne hipoteke na mestima koja su ugrožena poplavama, poput Floride.

Prema njegovim rečima, „višedecenijske hipoteke dokazuju da banke znaju da se klimatske promene neće dogoditi”.

Penja takođe tvrdi da „ljudi ne utiču na klimatske promene”, kao i da „do porasta nivoa mora neće doći”.

Ali, istina je nešto drugo.

Globalno zagrevanje je naša stvarnost

Ideju da ljudi danas ne utiču na promenu klime, teoretičari zavere često potkrepljuju argumentom postojanja prirodnih klimatskih promena u prošlosti.

Ali to je zabluda. Postojanje nekadašnjih prirodnih klimatskih promena ne znači da ljudi danas ne mogu da utiču na promenu klime, piše portal za proveru činjenica o klimi “Climate Feedback”.

Kako su objasnili, postoji nekoliko klimatskih faktora koji mogu da promene prosečnu temperaturu Zemlje. Među njima su sunčeva svetlost, gasovi staklene bašte koji zadržavaju toplotnu energiju napuštajući Zemlju, pa čak i vulkanske erupcije.

Pre ljudske civilizacije, klima na Zemlji menjala se iz više razloga.

Na primer, obrazac „ledenih doba” u poslednjih nekoliko miliona godina bio je vođen ciklusima u Zemljinoj orbiti koji menjaju snagu sunčeve svetlosti koja dopire do različitih delova planete tokom mnogo hiljada godina.

Pomeranje ploča takođe je promenila klimu utičući na broj vulkanskih erupcija (oslobađanje ugljen-dioksida u atmosferu) i količinu kamene podloge koja je otporna na vremenske uticaje (uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere).

Ali poenta je svakako: bez obzira na izvor, povećanje ili smanjenje gasova staklene bašte uticaće na promenu temperature Zemlje.

Trenutno se koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte povećavaju zbog emisija izazvanih ljudskim faktorom. Američka nacionalna klimatska procena iz 2017. sažela je nauku o uzroku klimatskih promena na sledeći način: „Ova procena zaključuje, na osnovu opsežnih dokaza, da je izuzetno verovatno da su ljudske aktivnosti, posebno emisije gasova staklene bašte, dominantan uzrok uočenih otopljavanje od sredine 20. veka. Za zagrevanje tokom prošlog veka, ne postoji ubedljivo alternativno objašnjenje podržano obimom opservacijskih dokaza.”

Naučnici i vlade širom sveta zaključili su da su klimatske promene stvarna pretnja i da će njihovo zaustavljanje zahtevati hitne korake za ublažavanje kako bi se smanjile emisije ugljenika.

NASA navodi da postoji više od 95 odsto šanse da promene klime proizlaze iz više od pola veka ljudske aktivnosti.

Industrijalizacija i upotreba fosilnih goriva u vozilima i elektranama oslobodili su u atmosferu velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu, i to čak 250 puta brže nego iz prirodnih izvora, piše „Politifact”.

Promena klime na Zemlji rezultirala je toplijim temperaturama, porastom nivoa mora i ekstremnim vremenskim nepogodama, kao što su poplave i požari.

Nivo mora zaista raste

Zapažanja sa merača plime i satelita pokazuju da nivo mora raste globalno, navodi „Climate Feedback”.

„Širok spektar direktnih merenja (tj. merača oseke) i indirektnih merenja (tj. satelita za praćenje gravitacije) pokazuju da se stopa porasta nivoa mora povećala (tj. ubrzala) poslednjih godina”, objasnio je Denijel Svejn, klimatolog sa Univerziteta Kalifornije.

U izveštaju o proceni trenutne stope porasta nivoa mora iz 2017. godine navodi se: „U drugoj polovini ere altimetrije (2004–2015) pronađeno je značajno povećanje globalne srednje stope nivoa mora u poređenju sa vremenskim rasponom od 1993–2004, uglavnom zbog povećanja mase Grenlanda i takođe blago povećanje svih ostalih komponenti budžeta.” (“New estimate of the current rate of sea level rise from a sea level budget approach”, Geophysical Research Letters)

Piter Demenokl, profesor na Univerzitetu u Kolumbiji i direktor “Centra za klimu i život” kaže da „najbolji dostupni podaci pokazuju da se stopa porasta nivoa mora više nego udvostručila samo u poslednjoj deceniji”.

Da li finansijski investitori ignorišu globalno zagrevanje i klimatske promene?

Suprotno Penjinoj tvrdnji, mnoge banke su javno identifikovale klimatske promene kao poslovni rizik koji treba da ublaže ili planiraju.

Kako piše „Politifact”, Šon Beketi, koji je bio predsednik i glavni ekonomista federalnog kupca hipoteka „Freddie Mac”, upozorio je 2016. godine da će potencijalna šteta koju će klimatske promene i porast nivoa mora imati na stambenom tržištu „u celini verovatno biti veća nego ona koju su iskusili u stambenoj krizi i Velikoj recesiji”.

Kako je objasnio, klimatske promene bi povećale verovatnoću da će se određeni domovi nalaziti u zoni rizika od poplava, što bi pozajmljivanje učinilo rizičnijim, a zajmodavci bi morali da odvagaju finansijske rizike i koristi od davanja 30-godišnje hipoteke za kuću u opasnosti od poplave ako šanse da se to desi nastave da rastu tokom vremena.

„U stambenoj krizi, značajan udeo zajmoprimaca nastavio je da plaća hipoteke iako su vrednosti njihovih domova bile manje od stanja njihovih hipoteka. Manje je verovatno da će zajmoprimci nastaviti da plaćaju hipoteku ako su njihovi domovi bukvalno pod vodom”, zaključio je Beketi.

Njujork tajms je takođe izvestio 2020. godine da lokalne banke počinju da se suočavaju sa realnošću davanja hipoteka za domove u područjima podložnim poplavama, pošto su klimatske promene učinile da esktremne vremenske nepogode postanu izvesnije. U primorskim oblastima, neke banke zahtevaju od kupaca da plate 40 odsto učešća za kuću umesto tradicionalnih 20.

Lokalni zajmodavci su takođe počeli da prebacuju hipoteke na finansijske institucije koje sponzoriše vlada, kao što je „Fannie Mae”, kako bi izbegli gubitak novca ako je kuća uništena zbog klimatskih promena.

Prema Federalnoj upravi za vanredne situacije, kuće u područjima sa visokim rizikom od poplava sa hipotekama zajmodavaca koje podržava vlada moraju imati osiguranje od poplava.

Da bi se borile protiv klimatskih promena i zaštitile svoje investicije, nekoliko velikih banaka, uključujući „Citi”, „Wells Fargo” i „Bank of America”, obećale su neto nultu emisiju ugljenika. Svaka banka se obavezala da će svoj lanac snabdevanja, operacije i finansijske aktivnosti učiniti ugljenično neutralnim do 2050. godine.

Da bi to postigle, banke su rekle da će preći na niskougljenične i obnovljive izvore energije za svoje zgrade i finansirati ekološki održivije projekte.

„Klimatske promene su jedno od najhitnijih ekoloških i društvenih pitanja našeg vremena”, rekao je izvršni direktor banke „Wells Fargo”, Čarli Šarf.

„Rizici nepreduzimanja akcije su preveliki da bi se ignorisali, a potrebna je kolektivna akcija kako bi se izbegao značajan uticaj na naše najugroženije zajednice”, istakao je on.

JP Morgan Čejs, kojeg su ekolozi označili kao jednog od najvećih investitora u fosilna goriva, nazvao je klimatske promjene „globalnim izazovom” protiv kojeg će biti potrebni zajednički napori privatnog i javnog sektora.