Neki ljudi misle da je internet zapravo Fejsbuk!

Preko 3,5 miliona građana Srbije ima otvoren nalog na društvenoj mreži Fejsbuk. Značajan deo njih ne zna da koristi mejl adresu, niti ju je ikada koristio. Osnovni uslov za otvaranje profila na Fejsbuku je posedovanje mejl adrese. Dobar deo tih Fejsbuk profila, naročito starijim generacijama, je otvorio neko drugi. Gubljenjem, zapravo zaboravljanjem šifre, mnogi od njih su izgubili svoje prethodne Fejsbuk naloge. Pojedinci poseduju profile sa Fejsbuk adresom na primer facebook.com/petar.petrovic6, gde broj 6 zapravo svedoči da su po šesti put otvarali profil pod svojim imenom, jer su za prethodne profile gubili pasvord.

Foto: mkhmarketing / Flickr.com

Kako Srbi koriste internet? Najveći procenat domaćih internet korisnika se loguje na neku društvenu mrežu, kod nas najkorišćeniju Fejsbuk (Stoga smo od te kompanije prepoznati kao idealni zamorčići za njihov prošlogodišnji eksperiment sa algoritmima), Jutjub, neki od mnogobrojnih sajtova za prikazivanje onlajn filmova ili serija, eventualno neki od pretraživača, pre svega Gugl, malo Vikipedija, povremeno neki onlajn informativni portal i to je otprilike to. Mlađe generacije igraju igrice, i koriste Snepčet ili Instagram.

O nekoj medijskoj pismenosti ili preciznije digitalnoj, teško da tu može biti reči.

Većina informacija koje dopiru do domaćih internet korisnika stiže sa društvenih mreža. Stoga ne treba da čudi da zaista postoje ljudi koji misle da je internet u stvari Fejsbuk. Na žalost upoznao sam ih nekoliko koji ne razlikuju Gugl pretraživač i portal Blica od Fejsbuka.

Još pre par godina urednici domaćih portala su primetili da je vrednija jedna „jaka“ Fejsbuk stranica od SEO optimizacije. Šerovani sadržaj internet portala na Fejsbuk stranicu koja ima preko 50 i više hiljada pratilaca i veliku interakciju, donosila je ogromnu čitanost sajtu. Zukerberg je, istina, ovo malo pokvario prošle godine, uvodeći algoritme, koji su prilično zakočili promociju internet portala posredstvom Fejsbuka a bez da njemu plate reklamu, no od ove godine se sve manje više vratilo na staro.

U takvom ambijentu digitalne i medijske nepismenosti nije nikakvo iznenađenje da lažne vesti bukvalno dominiraju domaćim internetom. Digitalna pismenost podrazumeva sposobnost pronalaženja, analizu, procenu, stvaranje i prenos informacija u digitalnom formatu.

Odsustvo kritičkog mišljenja i digitalna nepismenost su plodno tle za bezbrojne manipulacije u sajber svetu. Hiperprodukcija informacija, s kojom se srećemo na internetu, zahteva selekciju i procenu relevantnih informacija, koja nije moguća bez kritičkog mišljenja. Kritičko mišljenje i racionalno sagledavanje stvara potrebnu otpornost na predrasude i gledišta koja nisu utemeljena na argumentima.

Samo letimičnim pregledom diskusija na domaćem internetu (ili kako neki misle Fejsbuku), može se primetiti da se većina istih svodi na gledišta, slaganja ili ne slaganja i verovanja. Ako se negde pojavi argumentacija, ona se „pobija“ opet slaganjem ili ne slaganjem, verovanjem i suprotnim gledištem, bez ikakve argumentacije.

Takav ambijent je „odličan“ za sve vrste spinova pa i onih koji stižu sa zvaničnih medija, punih stereotipa, generalizacija, banalizacija i poluistina i neistina.

U procesu kreiranja mišljenja i vrednosti na kojima počiva društvo, mediji su nezaobilazni. Ma koliko da internet preuzima primat nad tradicionalnim medijima, značajan deo sadržaja koji se plasira na internetu upravo potiče sa tradicionalnih medija, stoga je njihova odgovornost, za sad, najveća.