Novinar Fakenews tragača izdvojio šest najupečatljivijih dezinformacija

„Mi smo izdvojili šest dezinformacija, ali ih je bilo daleko više. Nismo hteli da reagujemo na sve, pošto je za neke reakcije nadležna policija. Dok su neke spekulacije, sa naše strane, prosto neproverljive“, kazao je novinar Stefan Kosanović.

„U prvoj se govorilo da je nastavnica škole ‘Vladislav Ribnikar’ preminula. To je preneo veliki broj portala, kao i neke televizije sa nacionalnom frekfencijom, ali se ispostavilo da ta informacija nije tačna“, navodi Kosanović.

„Sledeća informacija, odnosno dezinformacija, koja tereti televiziju N1 da je tražila da se osumnjičeni dečak pusti na slobodu, nije istinita. To je u emisiji rekao vaš gost. Ja kao vaš gost sada mogu da kažem bilo šta i to je jedna od čestih vrsta manipulacije u medijima, gde se nekim medijima pipisuje šta je rekao analitičar“, dodaje on.

Kosanović navodi kao veoma opasnu dezinformaciju, koju je Fakenews tragač pronašao, da je dozvoljeno dati krv samo ako ste nevakcinisana osoba. Zavod za transfuziju krvi kasnije je potvrdio da krv mogu da daju svi koji su zdravi i postoje smernice koje su svima dostpune ko može dati krv.

Pored medija, društvene mreže su bile aktivne u širenju spekupacija, smatra Kosanović, a kao primer navodi fotografiju sa Reditta, koja je bila opisana na engleskom jeziku, gde se „političar Dušan Bajatović predstavlja kao ministar prosvete i gde mu se stavlja na teret sve ovo. Prikazan je sa pištoljem u ruci, neka stara fotografija. Svi znamo da je ministar prosvete u to trenutku bio Ružić, a ne Bajatovć, iako su iz iste stranke“, istakao je Kosanović.

Još jedna dezinformacija, da je Žarko Laušević napisao pesmu koju je posvetio poginuloj deci, nije tačna, naglasio je on i dodao da je akademiku Matiji Bećkoviću lažno pripisan citat.

„Hteli da pokažu da koristi ovu situaciju kako bi se obračunao sa svojim neistomišljenicima“, smatra Kosanović.

„Nažalost kao kod ovakvih događaja koji privuku veliku pažnju mislim da su i mediji i društvene mreže glavni krivci za širenje neproverenih informacija. Generalno je čovek sklon da širi dezinformacije“, ističe on.

Smatra da su novinari trebalo da poštuju Kodeks i da budu oprezni u izveštavanju o nedavnim tragičnim događajima.

Kada je reč o fotografijama sa protesta koje je objavio Informer, Kosanović smatra da se iz drugih snimaka može videti da je bilo mnogo više ljudi.

„Protest koji je trebao da se tiče nasilja i podizanja svesti na to što se desilo i ukazivanje neke pošte stradalima, ipak su to neki mediji i političari iskoristili u političke svrhe i pokušali da umanje protest, njegovu uspešnost“, navodi Kosanović.

Kao preporuku kako da razaznajemo dezinformacije, Kosanović smatra da „kao i kod svega ostalog treba da se vodimo svojom logikom, ne treba da uživamo u tuđoj tuzi“.

„Od zvaničnika su neke stvari u javnosti toliko puta izrečene da bi mene sramota bilo da sebe pogledam u oglealo i da mirno spavam“, poručuje Kosanović.