Novinari razvili neke digitalne veštine, ali im je i dalje potrebna obuka o bezbednosti i proveri podataka ili objava na mrežama

Nedavno objavljena analiza „Digitalne kompetencije novinara“ koja ispituje stručnu pripremljenost medijskih profesionalaca za rad u digitalnom okruženju pokazala je da su mnogi novinari u Srbiji svesni promena koje se u medijima dešavaju u procesu digitalizacije, te da oko dve trećine ispitanih novinara i novinarki svakodnevno proizvodi digitalne sadržaje.

U svetu se povećava broj medija koji rade na bezbednosnim alatima, dok je naše istraživanje pokazalo da svega 57 odsto ispitanika ume da koristi alate za zaštitu poslovne komunikacije

Najveći broj njih (82 odsto) misli da su digitalne kompetencije važne za posao koji obavljaju, dok su njihove najrazvijenije veštine vezane za operisanje informacijama. Najmanje znaju o tehničkim problemima, kao što su podešavanje softvera ili aplikacija ili upravljanje digitalnim alatima.

Medijske stručnjakinje dr Jovanka Matić i dr Snežana Perin Milinković sprovele su opsežno istraživanje o digitalnim kompetencijama novinara i zaključile da se oni ipak ne snalaze dobro ni sa pravljenjem sajtova i podkasta, niti u radu sa kamerom od 360 stepeni, dok su uspešni u izveštavanju na različitim platformama.

Prema rezultatima istraživanja, novinari sebi daju relativno visoke ocene kada je reč o opštoj oceni sopstvenih digitalnih kompetencija (prosečna ocena je oko 4), ali kada je reč o pojedinačnim veštinama i znanjima, tu su odgovori različiti.

Na razvoju istraživačkih veština mora se kontinuirano raditi

U dve ankete o digitalnim kompetencijama učestvovalo je 250 novinara različitih medija iz svih delova Srbije i 36 rukovodilaca veoma različitih internet redakcija.

Veština provere činjenica je, uz proveru autentičnosti fotografija, najslabije razvijena kompetencija u oblasti digitalnih veština i znanja

Koautorka studije navodi da su neke veštine dovoljno razvijene, naročito one koje su u domenu informisanja i komuniciranja, dok su neke, koje su veoma važne – na primer, rad sa multimedijalnim, audio i video sadržajima i one u vezi sa bezbednošću – nedovoljno razvijene.

Veština provere podataka (tzv. fact checking), uz proveru autentičnosti fotografija, najslabije je razvijena digitalna veština (prosečna ocena je 3,88).

„Ovaj nalaz bi mogao da deluje blago zabrinjavajuće, ali imamo u vidu da je to globalni problem. A zašto je to problem? Zato što je u direktnoj vezi i sa odgovornošću i sa kredibilitetom kako novinara tako i medija, dakle – sa poverenjem koje bi trebalo da bude glavna spona između medija i publike. Podaci koje smo dobili ukazuju na to da se na razvoju ovih, pre svega istraživačkih veština, mora kontinuirano raditi, najpre obukom i obrazovanjem novinara, ali i da naši mediji do sada nisu dovoljno pažnje posvećivali ovom problemu“, navodi Perin Milinković.

Istraživanje je pokazalo i da je samo tri odsto ispitanika digitalne veštine steklo tokom redovnog školovanja, što ukazuje na malu ulogu obrazovnih institucija u osposobljavanju novinara za tehničku stranu njihovog posla. Autorke studije zaključuju da glavna institucija formalnog obrazovanja za digitalno novinarstvo treba da bude univerzitet, koji svoje opšteobrazovne, stručne i praktične kurseve treba da prilagodi promenama u vezi sa digitalnom transformacijom medija i novim načinima proizvodnje i distribucije medijskih sadržaj.

Akademski programi novinarskog obrazovanja treba da osposobe svoje diplomce za izveštavanje na različitim platformama, kao i multimedijalno, te da omoguće razvoj novih medijskih zanimanja, kao što su menadžeri digitalnih platformi, urednici i analitičari društvenih mreža, video-producenti…

Glavne prepreke usavršavanju nedostatak vremena i nedostupnost obuke

Međunarodna istraživanja od pre nekoliko godina upućivala su na slične zaključke kao kod nas – da iako su digitalni sadržaji i digitalni mediji u porastu, nedovoljan broj medijskih radnika koristi napredne ili neke specifične digitalne veštine – na primer, one u vezi sa novinarstvom koje se vodi podacima (data-journalism), analitikom ili one u domenu kreiranja multimedijalnih sadržaja i vizualizacijom podataka.

S druge strane, kako objašnjava dr Snežana Perin Milinković, prema podacima iz istraživanja urađenog 2019. godine, u svetu se povećava broj medija koji rade na bezbednosnim alatima, dok je naše istraživanje pokazalo da svega 57 odsto ispitanika kaže da ume da koristi alate za zaštitu poslovne komunikacije.

U svetu je porastao broj novinara koji koriste alate za verifikaciju fotografija i objava na društvenim mrežama, kao i broj redakcija koje zapošljavaju osobe koje se bave proveravanjem informacija

Takođe, ona napominje da je u svetu porastao broj novinara koji koriste alate za verifikaciju fotografija i objava na društvenim mrežama, kao i broj redakcija koje zapošljavaju osobe koje se bave proveravanjem informacija.

Iz podataka dobijenih u okviru analize „Digitalne kompetencije novinara“ ne može se pak zaključiti da su slične prakse šire zastupljene i u našim medijima.

U Srbiji je situacija u oblasti slobode medija sve gora, nezavisni mediji su opterećeni brojnim problemima, poput finansijske nestabilnosti, nedostatka socijalne zaštite, ekonomske nesigurnosti, ugrožavanja bezbednosti novinara, a posebno je teška situacija u lokalnim medijima koji jedva opstaju i zapošljavaju tek po nekoliko radnika. Pitanje je da li u ovim okolnostima mediji u Srbiji mogu da drže korak sa kolegama u Evropi i Americi, kada su u pitanju digitalne tehnologije.

Dr Snežana Perin Milinković odgovara da je većina novinara koji su učestvovali u istraživanju rekla da su digitalne kompetencije stekli samostalno ili kroz rad, uz pomoć kolega na poslu, te da njihova „digitalna kompetentnost“ zavisi najviše od lične motivacije i mogućnosti da sebi obezbede adekvatno usavršavanje.

Na razvoju ovih, pre svega istraživačkih veština, mora se kontinuirano raditi, najpre obukom i obrazovanjem novinara. Mediji do sada nisu dovoljno pažnje posvećivali ovom problemu (Snežana Perin Milinković)

„Razumljivo, kao glavne prepreke usavršavanju novinari su naveli nedostatak vremena (i preopterećenost poslom) i nedostupnost obuka. Oni sebi obuke ili ne mogu da priušte ili ih u njihovom okruženju nema. Dodatno, problem je što često izostaje i spoljašnja motivacija – motivacija poslodavca da svoje zaposlene pošalje na obuku, iz različitih razloga, pretpostavljam najpre finansijskih. Nesumnjivo, medijima je neophodna i jača podrška, ali i podsticaj da svojim zaposlenima obezbede bolje uslove rada i profesionalnog napredovanja, naročito u uslovima krize“, smatra Perin Milinković.

Pored finansijskih uslova, novinarima je potrebna sistemska, kontinuirana podrška usmerena na olakšavanje digitalne transformacije, pre svega ulaganjem u tehniku i materijalne uslove za rad, u proizvodnju raznovrsnog sadržaja, ali i u obuku za zaposlene.

Snežana Perin Milinković navodi primer Evropske komisije koja je krajem 2020. godine usvojila akcioni plan kojim je predviđeno da se podrži digitalna transformacija, ali i oporavak medija od posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Naša sagovornica zaključuje da podrška medijima i obrazovanje novinara ne treba da budu motivisani  unapređenjem kvaliteta ličnog rada pojedinca, već se moraju posmatrati kao dugoročno i višestruko isplativ rad na profesionalizaciji delatnosti, kao ulaganje u kvalitetno izveštavanje, u kvalitetne medije i medije kojima se veruje, koji su jedan od nosećih stubova društva koje neguje slobode, participaciju i odgovornost.