Kroz razgovor sa više od 250 dece i mladih ustanovljeno je da im nedostaju nadgradnja znanja i veština koje se odnose na medijsku pismenost, pre svega kada je reč o kritičkom razmišljanju, evaulaciji sadržaja, ukrštanju izvora, stereotipizaciji i uticaju medija na njihov razvoj.
Svi učesnici bili su veoma aktivni na radionicama i rado su komunicirali o svojim medijskim navikama i sadržajima koji ih zanimaju.
Osnovci i srednjoškolci su bili jednoglasni u izjavi da ne gledaju televiziju, jer kako kažu, na domaćim kanalima se ne emituje ono što ih zanima i nedostaju im emisije poput zabavnih, kulturnih i naučnih namenjenih njihovom uzrastu. Takođe, istakli su da mediji propagiraju pogrešne vrednosti i uzore za mlade istovremeno smatrajući da nemaju načine da to promene i da se njihov glas o tome čuje.
Kada su u pitanju tradicionalni mediji oni ne kupuju dnevne novine, a retko časopise, dok rado i često slušaju radio. Na pitanje da li veruju medijima, izjasnili su se da generalno ne veruju, već da sve informacije proveravaju na društvenim mrežama i na mestima koje oni smatraju alternativnim kanalima.
Takođe, ukazali su da zbog brzine pristupa medijskim sadržajima i mogućnosti da biraju na zahtev, najčešće koriste internet platforme na kojima mogu naći različite video sadržaje, ali prate i onlajn medije.
Iako su svesni da određeni sadržaji imaju uticaj na njihov način razmišljanja, ponašanje i smatraju da im se mogu suprotstaviti, svojim izjavama su pokazali da zapravo nisu svesni na koje sve načine medijski sadržaji utiču na njih. Upravo iz tog razloga neophodno je da im se jačaju znanja i veštine koje se tiču medijske pismenosti.
Nije iznenađenje to što predškolci ne razumeju način funckionisanja medija i interneta, ali jeste koliko često i na kojim sve kanalima i platfomama pronalaze i gledaju sadržaje koji ih interesuju. Oni najčešće koriste medijske usluge na zahtev i jasno barataju terminima kao što su lajkovanje, pratioci, pretplatnici i drugo.
Nakon 15 radionica koliko je održala u okviru Evropske nedelje medijske pismenosti od 18. do 22. marta, Maja Zarić je ustanovila da je neophodno da se nastavi sa razvijanjem i unapređenjem edukacije o medijskoj pismenosti kako za decu i mlade tako i za roditelje i nastavnike.
Radionice u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja su održane u Pravno-poslovnoj školi, Gimnaziji „Patrijarh Pavle“, osnovnim školama “Vladislav Ribnikar” i “Jelena Ćetković” i deci u Predškolskoj ustanovi “Baby palace Anđela” i vrtiću “Mali suncokreti”.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.