Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Ćutanje institucija o vršnjačkom nasilju vodi do širenja dezinformacija 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Studenti pozvali na protest ispred RTS-a sutra u 19 časova 
Biznis modeli svih medija danas podrazumevaju pravljenje što kreativnijeg sadržaja za društvene mreže, o kome se razmišlja isto koliko i o pisanju tekstova. Da li novinari treba da prave slikovnice i crtaće za TikTok, Instagram, Fejsbuk...? Da li publika treba da diktira odgovornim novinarima teme ili su oni ti koji im određuju važnost u svetu društvenih mreža koje šire dezinformacije i opšte tabloidizacije?
I pored straha od dezinformacija i etičkih dilema, novinari kažu da često upotrebljavaju veštačku inteligenciju. Ne za pisanje tekstova - bar kako kažu istraživanja - ali se koristi za istraživanja, analize, prevode, lekturu, pisanje projekata
Udruženje žena „Osnažene“ razotkrilo je još jednu Telegram grupu, ovaj put je reč o grupi u kojoj su se delile fotografije i snimci maloletnih osoba. Ovo je ko zna koja Telegram grupa po redu koju su ove hrabre žene razotkrile, ali prvi put do sada su u pitanju sadržaji koji naslućuju da je reč o pedofiliji. U prethodnim grupama, koje su sada ugašene, mada učesnici nisu pronađeni niti procesuirani, uglavnom su se delile fotografije obnaženih žena bez njihovog pristanka.
Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene predstavile su nastavak istraživanja o Telegram grupi u kojoj se deli osvetnička pornografija, a koja, kako navode, broji 60.000 članova.
Instagram je najavio da će zaštititi tinejdžere na svojoj platformi tako što će uspostaviti podešavanja koja će učiniti privatnim milione naloga i ograničiti koje vrste sadržaja ti korisnici mogu da gledaju, objavio je CNN.
Moćne tehnološke kompanije „Meta“ i „Iks“ izmenile su politiku privatnosti i to nenajavljeno u zemljama Zapadnog Balkana. Podaci koji se dele putem tih društvenih mreža mogu postati materijal za treniranje veštačke inteligencije. Istovremeno, sve je više zloupotreba podataka koje ostavljamo na internetu. Možemo li da se zaštitimo i kako, za RTS otkrivaju Strahinja Dević, stručnjak za sajber bezbednost i Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacije od javnog značaja.
Medijske redakcije dobivaju poruke kojima se prijeti da će im se ugasiti nalog.
U eri kada ljudi manje veruju vestima nego ikad, kako novinari mogu da se probiju i privuku pažnju prosečnih ljudi I dostave im informacije o njihovim zajednicama, naciji i svetu?
U eri digitalne revolucije, politička komunikacija doživljava dramatične promene. Nove medijske platforme redefinišu odnose između političara, novinara i građana, otvarajući nove mogućnosti za angažman, ali i stvarajući izazove za demokratski diskurs. Ova kompleksna situacija zahteva pažljivu analizu i promišljanje o budućnosti političke komunikacije u digitalnom dobu.
Uhićenje šefa Telegrama u Francuskoj ponovno je skrenulo pozornost na tu aplikaciju. Jedni hvale Telegram kao platformu za slobodu govora, dok ga drugi vide kao platformu za kriminalne aktivnosti.
Kada su protesti izbili u Bjelorusiji 2020. godine nakon namještenih predsjedničkih izbora, aktivisti su se okrenuli Telegramu kako bi koordinirali akciju, izbjegavajući nadzor vlasti u represivnom društvu Aleksandra Lukašenka i ističući dobro koje aplikacija za razmjenu poruka pruža.
Iako se najviše groze video i fotografskih proizvoda koje generiše veštačka inteligencija, korisnici vesti ne veruju mnogo više ni tekstovima koji su nastali uz njenu upotrebu. A i ne razumeju baš sasvim o čemu se tu uopšte radi
Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja saopštio je, povodom nove politike privatnosti kompanije Meta na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk, Mesindžer i dr, da su u toku aktivnosti usmerene na ostvarivanje kontakta sa firmama Iks Corp. i Tvitter International Unlimited Compani zbog neovlašćene upotrebe ličnih podataka korisnika za razvoj veštačke inteligencije.
Startap Perplexity AI, koji koristi veštačku inteligenciju za pretragu interneta, postaje sve značajniji igrač u industriji, polako ali sigurno praveći kredibilnu alternativu gigantima poput Google-a. Kompanija je od početka godine zabeležila sedmostruko povećanje mesečnih prihoda i broja korisnika, nakon što je zatvorila novu rundu finansiranja vrednu 250 miliona dolara.
Jedan čitalac nas je zamolio da proverimo autentičnost navodnog citata bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka: „Srpska deca se nikada više neće smejati u Parizu“.
Objave, komentari, video klipovi, fotografije, brojni lični podaci koji se javno dele preko Instagrama, Facebooka i drugih aplikacija u vlasništvu kompanije Meta, od kraja juna nisu samo sadržaji koje delimo sa prijateljima.
OpenAI je razvio alat koji može detektovati sve tekstove koje je pisao ChatGPT, ali kompanija još nije odlučila da li će ga pustiti u upotrebu.
Problem srpskog jezika u medijima jednak je problemu jezika u svim sferama života, izjavio je FoNetu viši naučni saradnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slobodan Novokmet i ocenio da način na koji se odnosimo prema jeziku govori o tome kakvi su nam društvo, školstvo, zdravstvo i ekonomija.
Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci
