Farsa se nastavlja: Rasprava o novom REM-u u starom pakovanju 
REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat 
Studentkinje fakulteta u blokadi: Društvene mreže glavni izvor informisanja, tradicionalni mediji ne prate tempo mladih 
Ko su voditelji RTS-a koji su dali podršku Ani Štajdohar:”Izvoli Ana, slobodno reci” 
Spojene tužbe trojice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti protiv Fondacije Ćuruvija 
Komitet koji su činile 32 istaknute ličnosti, kojim je predsedavala filipinska istraživačka novinarka Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir, uz pomoć Reportera bez granica, doneo je Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima. Cilj je zaštita prava na informisanje uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI. Smernice za upotrebu veštačke inteligencije će morati da donesu i mediji u Srbiji
Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku
U susret decembarskim parlamentarnim i lokalnim izborima, Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions Online iz Češke vas poziva na edukativne sesije o fektčekingu i borbi protiv dezinformacija tokom izbornih kampanja.
Izgovor da se latinica koristi jer ćirilica nije bliska svetu kompjutera više ne stoji. Tehnički problemi koji su postojali na početku kompjuterske revolucije u velikoj meri su rešeni. Najveći svetski pretraživač interneta prepoznaje ćirilicu kao srpsko pismo, a da li smo je mi zaboravili?
Kada je u pitanju veštačka inteligencija, moramo znati u šta ulažemo jer nije svaka od njih isplativa a ulaganja u njih su velika, rekao je predstavnik Lead data Scientist Smartocto Goran Milovanović na konferenciji “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima“.
Dogovor o izbacivanju spornih stavova iz Nacrta zakona o elektronskim medijima dokaz je da je vlast pokušala da progura nešto kako bi ućutkala medije koji nisu pod njihovom kontrolom, izjavio je novinar Miša Brkić.
Sve više publike prebacivaće se na medije koji pokrivaju određenu nišu, na manje stanice, odnosno tražiće sadržaj koji njih interesuje, a postavlja se pitanje gde će taj sadržaj naći. Investicije i inovacije u medijima su važne, ali je sadržaj i dalje najvažniji, samo ga treba što bolje upakovati i prilagoditi za različite medije, neke su od poruka sa prvog panela druge godišnje medijske konferencije pod nazivom „Uživo iz budućnosti“.
Rojtersov institut za studije novinarstva biće domaćin serije nedeljnih seminara o globalnom novinarstvu od oktobra do decembra na Zoom-u u okviru svog Journalist Fellowship programa.
Veštačka inteligencija (AI) je nova popularna reč u novinarstvu. Medijski profesionalci i akademici se utrkuju da shvate kako će ova najnovija tehnološka inovacija preoblikovati ionako nesigurnu industriju.
Vlasnik platforme X (Tviter) Ilon Mask najavio je da će svi korisnici možda morati da plaćaju za pristup ovoj društvenoj mreži.
Edukacijama o naučnom konsenzusu protiv zdravstvenih dezinformacija
Izdavačka podrška koju podkasti uživaju na bogatijim tržištima, a sve više i kod nas, ne leži u brojevima osoba koje ih slušaju. Pa u čemu je onda stvar? Da li je to održivo?
Mediji nisu ono što su nekada bili – novine, televizija i štampa. Mediji danas su sve oko nas, počev od društvenih mreža, filmova i serija. Filmska i televizijska producentkinja, spisateljica, rediteljka i edukatorka iz Hrvatske, Tiha Gudac, kaže da osoba koja nije medijski pismena ne može raditi dokumentarni film, već ga može samo gledati. Za dokumentarni film kaže da je, danas, medijski prozivod, kao i da se forma filmske prozvodnje kroz vekove dosta promenila.
Budući da je novinarstvo u digitalnoj eri ugroženo lažnim vestima, dezinformacijama i spinovima, novinari ocenjuju da će veštačka inteligencija tome samo više pridoneti. Pored toga, već je počela da zamenjuje novinare i urednike u njihovom poslu, a sve je popularnija među mladima
Mediji širom sveta ne samo što su upali u marketinšku zamku filma „Barbi” već su u njegovoj promociji svakodnevno sa puno elana učestvovali, želeći da uzmu bar delić ogromne publike koju je privukao. Film je postao pop kulturni fenomen koji je imao i društvene i političke posledice, posebno kada je stvoren fenomen „Barbenhaimer” i kad su države počele da ga zabranjuju. Mediji su i kod nas o svakom detalju izveštavali intenzitetom kojim tabloidi prate rijalitije ili Vučića ‒ svi su svakog dana morali da objave nešto o lutki koja, uz njihovu pomoć, nikog nije ostavila ravnodušnim
Mladi se informišu preko društvenih mreža i preko portala, dok televizija i novine za njih gotovo da ne postoje. U tradicionalnim medijima nema ni sadržaja za mlade niti mladih sagovornika, kaže se u istraživanju KOMS-a i naglašava da mladi misle da internet više produbljuje nasilje nego što ga suzbija
Korupcija u političkim strankama, evroatlantski put Bosne i Hercegovine (BiH) i neispunjavanje obećanja države vrhunskim sportistima i sportiskinjama komplikovane su teme o kojima se mogu pisati redci i redci novinskih članaka. Sve tri teme, međutim, imaju zajedničko i to da mogu biti predstavljene u kratkom humorističnom vizualnom formatu, memeu (mimu).
Fokusiranost na klikove je postala tolika da su uredničke odluke vođene time umesto potrebom da se prikaže najbliža varijanta istine. Pisanje za algoritme, za klikove, za broj pregleda ‒ to je postalo precizno kao nauka i sistem je pukao, kaže za Cenzolovku Bob Birman, profesor novinarstva na univerzitetu Sirakuza i član borda Balkanske istraživačke mreže
Dok se šut i iščupano drveće po Novom Sadu i Vojvodini još nisu ni raščistili, pojavljuju se teorije zavere o nedavnim olujama. Kao otrovne pečurke ili toksični narativi posle kiše.
Sa portala poznatog po širenju dezinformacija, prethodnih nedelja prelila se na društvene mreže tvrdnja da se na zgradi Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš nalazi masonsko „svevideće” oko. Iako postoje sličnosti, iz ove institucije osporavaju tumačenja teoretičara zavera. Na naše pitanje o ovom simbolu na fasadi, iz Kliničkog centra kažu da nisu upućeni u značenje i simboliku i da to nema veze sa pacijentima. Načelnik klinike doktor Dragan Milić u izjavi za Istinomer demantuje tvrdnje sa mreža i podseća da ovo nije prvi put da se za ustanovu koju vodi vezuju dezinformacije.
