Panamski dokumenti (I): Slučaj polovnog violončela

Panamski papiri u Gardijanu

Nešto više od mesec dana nakon objavljivanja prvih priča o Panamskim dokumentima, preko Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) oglasio se anonimni uzbunjivač koji je dokumenta dostavio Zidojče cajtungu i Konzorcijumu.

Za političarima i njihovim pomagačima krenuo je i poplavni talas priča o biznismenima koji izbegavaju porez i peru novac. Taj će talas tek poprimiti svoje istinske razmere, pošto je za prvih, procenjuje se, oko 300 velikih priča širom sveta bilo potrebno više od godinu dana istraživanja, a ostalo je još mnogo miliona dokumenata

Napisao je kratki manifest, nudeći odgovore na neka od najvažnijih pitanja koja su se nametnula nakon objavljivanja prvih priča. Čini se da nije rasipao reči. Ukratko – nejednakost u prihodima, legalizovani kriminal krupnog biznisa i bankarskog sistema, legalni sistem prikrivanja kriminalnih radnji raznovrsnih svetskih elita, nesposobnost pravnih sistema da sa time izađu na kraj i odbijanje komercijalnih medija da se bave ovim problemima motivisali su ga, tvrdi, da otkrije dokumenta onima koji su na to pristali.

Nijedan veliki svetski medij kojem se obratio i dao dokumenta na uvid nije se prihvatio zadatka, čak ni Vikiliks. Dok se nije obratio Zidojče cajtungu i ICIJ-u.

Uzbunjivačev manifest, kao i to što je ICIJ juče (ponedeljak) objavio kompletnu baza podataka sa imenima 200.000 pravnih i fizičkih lica, među kojima i 34 iz Srbije, dobar su povod za pokušaj sumiranja prvih rezultata međunarodne novinarske akcije nazvane Panama Papers (PP).

Pored toga, juče je tri stotine uglednih ekonomista razvijenog sveta, među kojima ima i dobitnika Nobelove nagrade, pozvalo svetske lidere – a Britaniju da im pruži primer – da onemoguće rad poreskih rajeva. Oni tvrde da su siromašne zemlje najveći gubitnici u tajnom poslovanju ove vrste.

Sada, kada su se strasti malo smirile i, bar u Srbiji, od prvih objavljivanja protekli čitavi jedni izbori, čini se i da je pravo vreme. Stavovi istraživačkih novinara o PP su strastveni i ponekad oprečni. O njima će biti više reči u trećem nastavku ovog malog serijala.

Umetnikov smisao za biznis vredan dve milijarde dolara

Panamski dokumenti su nesumnjiv i ogroman uspeh međunarodnog istraživačkog novinarstva. To je moj stav i mislim da se to može izmeriti brojem otkrivenih korumpiranih ili nemoralnih političara, količinom otkrivenog neplaćenog poreza, čak i u slučajevima funkcionera koji se javno zalažu da svaki novčić koji treba da ode u budžet tamo i završi.

Novac na koji se sasvim legalno ne plaća porez takođe je uznemirujući. A u Panamskim papirima kao vlasnici ili korisnici usluga ofšor preduzeća pojavilo se ukupno 140 izabranih i postavljenih političkih funkcionera sveta, a da to nisu prijavili svojim administracijama.

Panamski dokumenti su nesumnjiv i ogroman uspeh međunarodnog istraživačkog novinarstva. To je moj stav i mislim da se to može izmeriti brojem otkrivenih korumpiranih ili nemoralnih političara, količinom otkrivenog neplaćenog poreza, čak i u slučajevima funkcionera koji se javno zalažu da svaki novčić koji treba da ode u budžet tamo i završi

Ponovo smo dobili dokaze za nešto što smo snažno pretpostavljali i sada to više nisu pretpostavke. A to je veoma čest slučaj sa istraživačkim novinarstvom i to nikada nije malo. Razlika između znanja i dokaza isto je što i razlika između optužbe opozicije i ostavke ministra, između kafanske priče i krivičnog postupka.

Naučili smo i kako se to sve radi. Neko je đavolski vešt, a neko… Eto, na primer – neka velika firma u Rusiji će sa poznatim violončelistom sklopiti ugovor, nije ni bitno o čemu, koji sadrži i klauzulu o penalu od 750.000 dolara u slučaju raskida. I poslati zajedno sa ugovorom – istog dana – i raskid ugovora.

Druga će velika firma prodati svoje akcije istom umetniku po ceni koja mu omogućava da ih već sutra proda sa profitom od pola miliona dolara. Primio je i pozajmicu od šest miliona sa kamatom od dva posto godišnje, vrlo povoljno, ali ne toliko povoljno koliko i oprost duga koji je usledio već dan nakon ugovora o pozajmici.
Čovek je u ovim dokumentima „zaradio“ DVE MILIJARDE dolara.

Ah, da, potpuno je nebitno, eto, gotovo tabloidna je ta informacija, ali čovek nije blizak prijatelj Vladimira Putina, nego najbliži.

Zlonamerni su novinari koji povezuju umetnikov smisao za biznis sa predsednikom Rusije. Dobro, umetnik je sam zanijekao da išta zna o finansijama: „Vidite, i violončelo mi je polovno“, rekao je pre nekoliko godina zapadnim novinarima. Ali on samo ne želi da se ističe, je li.

Evo, sam predsednik je rekao da je sve to za pare tačno, ali i da je čovek kupio muzičke instrumente koje čak ne može ni da proda. Umetnik, šta ćete, nema smisla za biznis. Osim što je na ofšoru najsposobniji biznismen u istoriji svemira – svaki posao mu donosi neverovatan novac, bez kiksa! Ali kad kupuje instrumente – sve spiska. Tragedija jedna. Ne zna čovek šta će s njim, tako razbarušenim.

Iako je violončelista najveća zvezda Panamskih dokumenata, pa zatim Leo Mesi kojem se već sudi u Španiji za utaju poreza (pa se usred suđenja pojave nove firme na ofšoru) – javni funkcioneri čije karijere menjaju smerove idu odmah za njima.

Lavirinti za nestajanje tragova

No, ima još. Mnogo nam je, na primer, jasnija uloga ešalona krajnje sumnjivih biznismena, redom vezanih za mutne poslove CIA od iranske „kontre“, preko naoružavanja libijskih frakcija, sve do uloge bivšeg šefa saudijske tajne službe u do sada najvećem bankarskom skandalu.

Otkrivene su i tri ofšor kompanije, od desetina, koje su tvorile lavirint u kojem je nestajao trag finansiranja nafte za Asadovu vojsku i avijaciju, uprkos međunarodnom embargu. Neverovatno je, doduše, da to predsedniku Sirije trenutno nije najveći problem u životu.

Pet ekonomski najjačih država EU su se neverovatno brzo sastale, potpisale sporazum o razmeni podataka o ofšor biznisu u svojim ekonomskim sistemima i pozvale sve razvijene zemlje da to isto učine

Za političarima i njihovim pomagačima krenuo je i poplavni talas priča o biznismenima koji izbegavaju porez i peru novac. Taj će talas tek poprimiti svoje istinske razmere, pošto je za prvih, procenjuje se oko 300 velikih priča širom sveta bilo potrebno više od godinu dana istraživanja, a ostalo je još mnogo miliona dokumenata.

Ipak, bizarna priča o tome kako milijarderi koriste ofšor da kriju novac kada se razvode nagoveštava da će se tu još naći stvari koje ljudima bez miliona i milijardi ni na pamet ne mogu da padnu.

Iako je jasno da će se prave posledice ovog curenja dokumenata novinarima tek razviti, brza reakcija političkih sistema demokratskih zemalja pokazuje da one (posledice) neće biti male.

Pet ekonomski najjačih država EU su se neverovatno brzo sastale, potpisale sporazum o razmeni podataka o ofšor biznisu u svojim ekonomskim sistemima i pozvale sve razvijene zemlje da to isto učine. Ideja je jednostavna – da bi se, recimo, Belize naterao da potpiše sve međunarodne bankarske protokole (što efektivno poništava ofšor status jedne teritorije) potrebne su godine, verovatno i decenije.

Ali ako razvijene zemlje dramatično ograniče mogućnosti ofšor kompanija u okvirima svojih finansijskih sistema, gde su, uostalom, i svi bitni poslovi sveta, sami poreski rajevi bi prestali da imaju isti smisao i postali bi samo igralište diktatora i tajkuna Trećeg sveta, čiji novac, opet, ne bi mogao na razvijena tržišta, da se oplodi.

Poreznici, međutim, svikli u organizovanim društvima da imaju veliku slobodu i nezavisnost u odnosu na politiku i biznis, bili su još efikasniji. Zvaničnici poreskih službi 28 razvijenih zemalja sveta našli su se u Parizu kako bi organizovali zajedničku istragu svih Panamskih dokumenata. Njih bih se, da se moja firma pojavila u Panamskim dokumentima, čak i u Srbiji, zaista plašio.

Sam Barak Obama dao je nedvosmisleno negativne izjave o ulozi ofšora u svetskoj ekonomiji, ali on to govori već godinama, kao čovek koji je privremeno, pored Bele kuće, nasledio i nezamislivo veliki, takozvani federalni dug SAD (18,152,809,942,589 – preko 18 triliona američkih dolara 5. maja 2016, prema Konkord koaliciji) i koji bi želeo da ta crna rupa bar prestane da raste pre nego što učini nepopravljivu štetu.

A što ne plaćate porez kod kuće?

Bilo bi naivno i, uostalom, pogrešno reći da je sve ovo izazvala novinarska akcija nazvana Panama Papers. Istina je da je ona spektakularna i da još nije pronađena nijedna svetski važna priča koja je kredibilno osporena, što je gotovo neverovatno, ali je neka vrsta globalnog pokreta ka ograničenju uloge poreskih rajeva dosta starijeg datuma.

Iako je ofšor biznis toliko veliki da, ako vozite „folksvagen“ ili „tojotu“, vozite ofšor kola, a benzin u rezervoaru verovatno ima bar posredne veze sa „Britiš petroleumom“ ili „Dač šelom“ i njihovim učešćem na svetskom tržištu (takođe ofšor).

Zvaničnici poreskih službi 28 razvijenih zemalja sveta našli su se u Parizu kako bi organizovali zajedničku istragu svih Panamskih dokumenata. Njih bih se, da se moja firma pojavila u Panamskim dokumentima, čak i u Srbiji, zaista plašio

„Epl“, po podacima jedne organizacije koja se bori za prava poreskih obveznika u SAD, ima na raznim ofšor adresama 102 milijarde dolara i ne plaća gotovo nikakav porez na taj novac, a senatska komisija je utvrdila da samo najveće američke firme u poreskim rajevima drže najmanje 1,9 triliona dolara.

Sve je ovo mnogo starije od Panamskih dokumenata. „Koka-Kola“, „Alfabet“ (zapravo „Gugl“), „Goldman Sač“… Jednostavnije rečeno, Senat je nakon godina istrage prozvao 50 najvećih kompanija u SAD da se izjasne zašto ne plaćaju porez kod kuće.

Nije primećeno da su kompanije od toga imale ikakve štete, a da premeštaju novac na oporezovane teritorije na pamet im padalo nije.

Izgleda da su poreski rajevi, slabo primećeni u vreme ekspanzije svetske, ili bar zapadne, ekonomije u finansijskoj i ekonomskoj krizi postali ozbiljna rupa u svakom svetskom budžetu i time i predmet pažnje političara koji su spremni, ponekad, da krenu i protiv najsnažnijih „lokomotiva (sve sporijeg) razvoja“.

No, uticaj megakompanija na politiku je ogroman i budžetski problemi bi morali da budu još i mnogo veći da bi se dva tako ljubavno isprepletana sistema, politički i poslovni, zaista sukobila i jedan drugom nanela veliki finansijski gubitak, a time i samome sebi. Svi bi nam oni još vekovima nudili na uvid svoja polovna violončela, dvosobne stanove i 13 godina stare „opel astre“.

Ono što je izazvalo ranije akcije protiv ofšora, zapravo nisu „Epl“ i „Koka-Kola“. Izazvali su je organizovani kriminal i terorizam. Zastrašujuće je to da je politička klasa sačekala da se ti kanali razviju i iskoriste, a razoran uticaj legalizovanog profita od zločina useli u srž mnogih država sveta, ali šta je tu je.

A kada takav novac treba da se dodatno opere, a uvek treba, potrebni su prljavi bankari, policajci, sudije, novinari, političari, tužioci, biznismeni, poslanici, ministri…

Sve se to umrlja u govna, stvori se koruptivna mreža koja se očajnički drži za vlast pošto, ako padne, ne pada u zaborav, nego u zatvor. Takva klika, kojoj su potrebne i hiljade izvođača radova, unazadi jednu zemlju decenijama i zamrzne je u lošoj beskonačnosti, ili bar obogalji tempo njenog progresa ka uređenoj demokratiji (ne pišem eksplicitno o Srbiji ali…).

E, to nam stiže sa ofšora, zajedno sa sumnjivim investitorima. O tome su Panamski dokumenti. I to ne sme da se relativizuje, o tome ne sme da se ćuti.

SUTRA: Igraj ti, Nole, ne obraćaj pažnju

*****

Autor teksta je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije