Pet stvari o budućnosti profesije koje svaki novinar treba da zna

Novinarstvo i mediji u Srbiji su u pogledu uključenosti u svetske trendove razvoja, pomalo šizofreni. S jedne strane, na primer, medijske nevladine organizacije i publikacije (BIRN, KRIK, Istinomer, Insajder, CINS itd.) nastoje da koriste međunarodna iskustva i inovacije i osavremenjuju odnos prema novinarstvu uopšte, osvajajući svetski važne nagrade barabar sa najvećim medijima Evrope i sveta. 

S druge strane, bolno je očigledno da jednovremeno, u istoj zemlji, a zapravo u paralelnom univerzumu, obitavaju mejnstrim mediji Srbije koji nisu uneli značajnije, vidljive promene u svoj rad i medijske proizvode – decenijama. Kada bi probudili čitaoca Večernjih novosti ili Politike, ili gledaoca Radio-televizije Srbije preminulog pre 30 godina, obradovao bi se starom dobrom poznatom dizajnu i školi novinarstva, obogaćenim sa ne mnogo više noviteta nego što su nešto bolji papir i kolor fotografije, odnosno digitalni TV signal. 

Sve ostalo, a posebno profesionalni i etički nivo novinarstva, više ili manje je isto. Nesretni uskrsli korisnik srpskih medija bi, ipak, bio verovatno ozbiljno osupnut sadržajem tabloida tipa Informer ili Srpski telegraf, čiji su samo naslovi potpuno nepojmljivi strancima zalutalim u Srbiju. 

Uskrsli čitalac bi u susretu sa, recimo, medijskom epopejom o ubijenoj pevačici Grand produkcije, nesrećnoj Jeleni Marjanović, verovatno bio u ozbiljnoj opasnosti da od šoka neplanirano rano završi svoje drugo prisustvo među nama.

Kada bi probudili čitaoca Večernjih novosti ili Politike, ili gledaoca Radio-televizije Srbije preminulog pre 30 godina, obradovao bi se starom dobrom poznatom dizajnu i školi novinarstva, obogaćenim sa ne mnogo više noviteta nego što su nešto bolji papir i kolor fotografije, odnosno digitalni TV signal 

Tako jedan deo srpskih medija nastoji da ide u budućnost, drugi spokojno obitava u prošlosti uveren u ispravnost svoje stare dobre „škole novinarstva“ i vernost starih korisnika (uprkos poslovnim gubicima), dok treći kreira eksploziju uništenja uloge medija u društvu, poverenja korisnika i zdravog razuma kao vrednosti.

Mediji su širom sveta (ne samo razvijenog), dok mi čitamo Informer i gledamo TV Pink, evoluirali u skladu sa pojavom društvenih mreža i novom ekonomskom realnošću. Promena je uvek bila u njihovoj prirodi – medij koji izgubi kontakt sa dinamikom promena u društvu, koji ne prilagodi svoj poslovni model realnosti tržišta, trpeće značajne posledice i vremenom se ugasiti, pa je deo medijskog menadžmenta svakako i anticipacija prirode tih promena i njihovog uklapanja u poslovne modele, gde god je to moguće. Iako novih, održivih modela za mnoge medije prosto još nema, velika poslovna kriza koja je zahvatila većinu medija sveta govori o tome koliko se svet medija radikalno menja i koliko velike promene čekaju medije koji tragaju za šansom da ih prežive. Istovremeno, odsustvo promena u našim medijima govori tužne stvari o evoluciji i progresu našeg društva. 

Pa opet, za one među nama kojima su promene i napredak miliji od inercije, rezultati istraživanja Rojters instituta za proučavanje novinarstva (u okviru Univerziteta Oksford) pod nazivom „Važnije, ali manje robustno? Pet stvari koje svako treba da zna o budućnosti novinarstva“ biće interesantni i, iznenađujuće, podsticajni. Jedan od zaključaka, naime, jeste i da je novinarstvo, u kakvoj god da je krizi (velikoj, vrlo je jasno), zapravo važnije nego ikad.

Pored preporuke da oni koji vladaju engleskim jezikom pročitaju ovu zanimljivu i ne preterano robustnu (24 strane) studiju u izvornom obliku, prenećemo njenih pet glavnih zaključaka o savremenom i budućem novinarstvu:

1. Napustili smo svet u kojem su medijske organizacije kontrolisale pristup prostoru u kojem mediji još uvek sami i jedini stvaraju agendu vesti, ali kompanije koje su vlasnici platformi kontrolišu pristup korisnicima.

2. Prelaz na digitalne medije ne stvara mehure filtriranih informacija. Zapravo, automatizovano „pronalaženje“ vesti kakve nam odgovaraju i slučajna izloženost različitim sadržajima čine da ljudi dolaze u kontakt sa sve različitijim izvorima informacija.

3. Novinarstvo često gubi bitku za pažnju korisnika, a u nekim zemljama i poverenje javnosti.

4. Poslovni modeli koji finansiraju produkciju vesti su u nepovoljnoj situaciji, slabeći tako profesionalno novinarstvo i ostavljajući informativne medije ranjivijima prema poslovnim i političkim pritiscima.

5. Vesti su raznorodnije nego ikada, a najbolje novinarstvo u mnogo slučajeva bolje je nego ikada, istražujući svakoga, od najmoćnijih političara do najvećih privatnih kompanija.

Istraživači tvrde da će se ovih pet trendova odigrati (sa varijacijama koje zavise od kulturnog, političkog i društvenog konteksta) širom planete u godinama koje slede.

Ili, kako kaže jedan od autora studije, Rasmus Klajs Nilsen: 

„Digitalni mediji donose izazove novinarstvu i našim društvima, ali i veoma stvarne prilike za informativne medije i njihove korisnike. Izazov za novinare i medije jeste da nastave da se prilagođavaju digitalnim medijima koje su ljudi širom sveta s radošću prigrlili na račun štampe i emitera, i izgrade profesiju i biznis koji se uklapaju u budućnost.“

Mera Selva, koautorka, dodaje: 

„Uloga novinarstva u mnogo različitih slučajeva, uključujući i #MeToo pokret, konfrontaciju sa korupcijom javnih funkcionera i podsticanju javne debate o moći kompanija vlasnica medijskih platformi i praksi vezanih za privatnost korisnika, potcrtavaju relevantnost istraživačkog novinarstva.“

Tako je, bar po rečima Mere Silve, istraživačko novinarstvo, siroče finansijske krize kojem su pre samo desetak godina prognozirali, ako ne nestanak, a ono svakako dramatično smanjenje produkcije, postalo značajnije, zastupljenije i bolje nego ikada, u studiji Rojters instituta, kao i u životima ljudi širom sveta. 

U Srbiji takođe, uprkos tome što nas možete naći pod 3. u izrazu „u nekim zemljama“, a naše mejnstrim medije pod 4, kao i otvorenom državnom propagandnom (a u nekim slučajevima i više od toga) ratu protiv tačnog i dubinskog izveštavanja.

Uzalud je to, izgleda. Bar prema ovoj studiji – mi smo budućnost.