Podcast nije novi format sadržaja, ali njegovo pravo vreme tek treba da dođe

U Srbiji, pak, svi trendovi kaskaju u odnosu na svet, pa tako i podcast sadržaj – no ovaj put znatno više. Ono što u Srbiji zovemo podcast uglavnom je radijski program koji se može slušati u odloženom obliku preko Interneta, ali to zapravo ne bismo mogli da smatram pravim sadržajem ovog tipa. Podcast je digitalni audio fajl kreiran za slušanje i skidanje putem Interneta, kreiran u seriji epizoda, gde je omogućeno da svi koji “prate” podcast budu obavešteni o puštanju nove epizode.

Oni mogu biti muzički, kulturni, edukativni, dečiji, audio-drame, savetodavni i drugo. Podcast zapravo može biti i audio i video, ali kako bi se razlikovali od vlogova, YouTube emisija ili drugih video sadržaja – svaki treba primarno da ima verziju koja je samo audio i koja je dostupna za preslušavanje preko Interneta putem nekog sajta ili audio hosting servisa (iTunes, Google podcasts, SoundCloud, Stitcher i mnogih drugih).

Bilo je mnogo pokušaja emisija ovakvog tipa u poslednjih par godina u Srbiji, ali mnogi nisu izdržali kontinuitetom, kvalitetom ili su izgubili elan zbog smanjene popularnosti ovog tipa sadržaja kod nas, ali i u regionu. Oni najuspešniji su uglavnom potekli iz nekih iskustava ili prepravljenih emisija sa radija.

Podcast koji danas radim, Male Pobede, nastao je još 2015. godine kao jedan od prvih podcasta u Srbiji kojio se bavio temama edukacije, saveta, motivacije i zanimljivosti iz sveta preduzetništva i biznisa.

Izbor pravog formata za podcast

Sa pokretanjem podcasta dolazi i razmišljanje o tome koji je najbolji format za vas i vaš sadržaj. Da li će podcast biti intervju podcast ili solo, duga ili kratka forma, da li će imati video ili samo audio? Izbor nije mali, nije ni lak jer u mnogome zavisi od dalje organizacije i logistike oko planiranja epizoda i resursa.

Da li ćete uspeti pozvati goste za svaku epizodu, da li ćete stići snimiti, da li imate sve potrebne uslove za intervjuisanje gostiju u studiju ili na daljinu, da li ćete praviti solo epizode i imati dovoljno sadržaja i materijala da to održite, da li ćete imati video i ako se odlučite za to – da li ste spremni za dodatnu produkciju koju video zahteva (kamera, osvetljenje, pozadina…)?

Ako gledamo većinu publike, ona je i dalje izuzetno „vizuelna“, što pokazuje i činjenica da je najpopularniji sajt u Srbiji – YouTube (čak pre duplola Facebook-Google). No, to ne znači da svi idu na YouTube samo da bi gledali video sadržaj – ima mnogo onih kojima ta platforma služi samo za „slušanje“.

Naravno, postoji sve veći broj publike koja prepoznaje one prave prednosti konzumiranja podcast sadržaja, kao što su: mogućnost slušanja preko nativnih aplikacija na mobilnim uređajima, slušanje dok radite nešto drugo, idete, putujete, šetate, vozite, vežbate, radite, zapravo dok obavljate aktivnosti koje mogu biti automatske. Čak postoji i deo publike koji se mnogo bolje fokusira na sadržaj ukoliko ima samo jedno čulo koje treba da aktivira (npr. zvuk, dok video ima i vizualnu i audio komponentu).

Izbor solo ili intervju forme je isto ključan i ne treba ga olako shvatiti. Možda zvuči da će kreiranje intervjua od sat vremena biti teže od solo priče u mikrofon od deset minuta, ali teže je samo u organizacionom smislu. U smislu sadržaja, pričati samostalno deset minuta, da to bude smisleno i da se ne odluta od teme – nije nimalo lako.

Veća popularnost podcasta dovodi i do sve veće količine sadržaja, samim tim i do povećanja kvaliteta, pa je veza između popularnosti, izbora i kvaliteta nekako uzajamno posledična, kao i kod drugih tipova sadržaja. Sa većim izborom i kvalitetom, sve veći broj slušalaca nalazi nešto što im se sviđa i počinje da bude deo publike. Takođe, ne treba ni smetnuti sa uma da je audio lakše proizvesti i kreirati nego video.

Uz sve moćnije pametne telefone, svako ima najosnovnije alate za kreiranje kvalitetnog sadržaja, bio on audio ili video, ali ipak kod videa moramo misliti na čitavu paletu dodatnih stvari – osvetljenje, scena, obrada slike, video montaža i još sve to uvezati sa kvalitetnim zvukom.

Kako napraviti kvalitetan podcast?

Ovaj sadržaj nije teško kreirati. U najosnovnijoj varijanti, potreban vam je pametni telefon ili mikrofon prikačen na računar uz neki audio snimač (kojih ima i besplatnih), dok u nekim naprednijim varijantama možete razmišljati o kvalitetnijim mikrofonima, digitalnim snimačima, mikseti i profesionalnom programu za obradu zvuka.

Gledano sa tehničke strane, to bi bilo sve. Ipak, treba imati na umu da je audio kanal jedini kanal kojim komuniciate sa vašom publikom pa se treba potruditi da u krajnjoj liniji vaš finalni snimak „zvuči“ što bolje (bez pozadinskih zvukova, sa obrađenim glasom, da ne zvučite kao iz „bureta“ ili preko interfona). Mnogo bitniji je sadržaj. Kao i kod bilo kog drugog tipa kreiranja sadržaja (blog, vlog, video, audio), vaš sadržaj je ono zbog čega će publika izabrati da vas sluša.

Takođe, u ovaj svet ne treba ulaziti bez prethodno pripremljenog plana o temama koje će se obrađivati, koju formu će imati. Da li je to intervju forma, solo forma, duga forma, kratka forma, gluma, naracija i ono što je najbitnije ko je vaša publika. Preporuka bi bila da kada planirate sadržaj prvi put, snimite prvih 10, 20 epizoda bez uopšte najave da ćete objaviti podcast, kako bi videli da možete da održite kontinuitet i sprovedete vaš plan u delo.

A krajnji cilj i mera uspeha, pored sadržaja, jeste kontinuitet. Neće vas niko slušati odmah, neće možda dugo vremena, možda će popularnost skočiti i stati – ali jedino kontinuitet može pokazati gde sve možete stići.

Vreme podcasta tek dolazi!

Iako smo rekli da podcast nije novi format sadržaja, njegovo pravo vreme tek treba da dođe. To se vidi kroz popularnost koja neprestano raste kako na zapadu, tako i kod nas. U eksploziji svih vrsta sadržaja, podcast predstavlja sveži format koji nudi veću fleksibilnost i mnogo veću intimnost sa slušaocima.