Poslednji trenuci za prevlast nad tehnologijom?

Fokusiran na moć i uticaj tehničko-tehnoloških kompanija na društvo, politiku i navike ljudi širom sveta, kombinujući svedočanstva direktnih aktera i profesionalaca koji su kreirali servise i dodatke koje koristimo svakodnevno, film na precizan i često uznemiravajuć način dekodira naš odnos, kao korisnika i publike, sa medijima i novim, digitalnim tehnologijama.

Otvarajući pitanja vezana za jačanje kulture praćenja i nadziranja, dezinformisanje, preplitanje fizičkog, realnog sveta sa virtuelnom i hiper realnošću, preplitanje tehničko-tehnološkog napretka i svakodnevice pojedinca, pomaže nam da razumemo našu, sve intenzivniju, zavisnost od tehnologije i njen destruktivan efekat na tradicionalne društvene konvencije, društvene institucije, konačno i privatne odnose kakve smo poznavali u analognoj eri.

The Social Dilemma tako nudi pogled u stvarnost i društvo koje kreiramo svojim like-ovima, share-ovima, statusima, tvitovima, svojom pažnjom i aktivnošću u medijskom prostoru. On opominje da smo duboko zakoračili na teritoriju po kojoj se krećemo suviše ležerno, nepromišljeno, površno, koju ne razumemo, ne možemo da kontrolišemo i koja preuzima vlast nad našim društvom, politikom, pa i pojedinačnim životima.

Svaki izum, uređaj i usluga, ceo svet na kome su zasnovana digitalna društva rezultat su ljudskog rada, inventivnosti, želje za napretkom i poboljšanjem uslova života. Ali, The Social Dilemma postavlja pitanje -­‐ šta se desi kada tehnologije i želja tech kompanija za profitom preuzmu kontrolu nad našim životima? Da li smo svesni uticaja koje imaju i da li živimo u dobu u kome otkucavaju poslednji trenuci u kojima je moguće preuzeti kontrolu nad tehnologijom?

Daljinski kontrolisani pojedinci 

Živimo u trenutku u kome se formira delikatan i kompleksan odnos između čoveka i mašina, u kome jedni od drugih preuzimamo veštine, znanja, kapacitete, kreirajući nove, hibridne odnose i hibridna bića. Istovremeno, ovaj trenutak je samo deo savremenog društva koje sociolog Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman) naziva fluidnim ili likvidnim, u kome su pojedinci „…dominirani i daljinski kontrolisani„, ali njima se dominira i kontroliše na nove načine.

U svetu koji razotkriva The Social Dilemma trguje se osećanjem otuđenosti, gubitkom intimnosti, granica privatno-javno nestaje, a naša opsednutost potrebom da sve znamo i neurotična želja za boljom, bogatijom, intenzivnijom stvarnošću koja, najčešće, postoji samo van granica fizičkog sveta konvertuju se u profit. Kao publika savremenog digitalnog društva, kao oni koji lajkuju, dele, retvituju, objavljuju, komentarišu, svi mi – korisnici novih tehnologija – demonstriramo, manje ili više, nevoljnost da se pomirimo i suočimo sa ograničenjima realnog sveta, predajemo se iluziji o svemoćnosti koju, prividno i privremeno, obezbeđuje život “iza ekrana”, vapimo za validacijom koju dobijamo spolja i koja se nameće kao najvažniji indikator uspeha i postignuća. Klikom na ekran dobijamo instant dopaminske injekcije, kratkoročna zadovoljenja, podsticaj i uzbuđenje koja momentalno pojačavaju apetite za sledećim naletom sreće i adrenalina proizvedenih našom aktivnošću online. Istovremeno, najčešće nismo svesni da je svaki naš klik istovremeno i priliv na račun određene tech kompanije, pa samim time nije više prepušten slučaju, već predmet i posledica istraživanja, taktika ubeđivanja, privlačenja pažnje i manipulacije.

Učestvujući u ovoj razmeni postajemo pokretači društva površne komunikacije, dominacije banalnog i agresivnog, društva u kome neprekidno nadziremo i bivamo nadzirani, u kome trampimo sopstvenu privatnost za naklonost nepoznate publike – a od svega toga profitiraju isključivo velike tech kompanije. Opcija za izlazak iz ovog začaranog kruga nema mnogo, odnosno preostaje samo jedno rešenje, a to je – potpuna izolacija.

Dezinformacija se isplati 

Preplitanje virtuelnog i realnog, mešanje ova dva sveta, takođe se problematizuje u filmu The Social Dilemma. Neretko nismo svesni da samo jedan naš status, tvit, pa i komentar na društvenoj mreži može započeti seriju događaja u stvarnom svetu, menjajući našu svakodnevicu. Tada život iza ekrana preuzima naš realan život, a način na koji smo definisani ili tretirani online počinje da bude važniji od toga ko smo zaista u realnom svetu.

Da bismo razumeli svet koji se menja i društvo u kom živimo, moramo da naučimo da ga posmatramo i analiziramo na nove načine. Brzina razvoja novih tehnologija, njihove upotrebe i promene nas, publike, dešavaju se daleko brže nego što teorija i zakonodavstvo mogu da isprate. Medijsko tržište danas mnogo više oblikuju korisnici svojom aktivnošću i tech kompanije  inovacijama, nego što to uspevaju zakoni, različite procedure kontrole i zaštite javnog interesa. The Social Dilemma je, iz te perspektive, ne samo dragocen sken trenutka, nego i, na momente zastrašujuće, predskazanje budućih trendova.

Poseban fokus filma usmeren je ka fenomenu dezinformisanja, lažnih vesti, iskrivljenih i manipulisanih činjenica koje direktno utiču na političke procese i društva. Breaking news izbijaju na društvenim mrežama brže nego što redakcije mogu da ih plasiraju putem ustaljenih programa i  rubrika. Ubrzanje procesa produkcije i potrošnje informacija za news redakcije stvara dodatni pritisak – više nije dovoljno da vest bude „samo“ tačna, objektivna, proverena, već mora da bude i najbrža na putu do publike. Više nego ikada pre, vest postaje roba ne samo iz perspektive načina njene proizvodnje, već kao valuta čija se brzina na tržištu zamenjuje za najskuplji i najdeficitarniji resurs, pažnju publike.

Na društvenim mrežama nestaje tradicionalni model uređivanja i oglašavanja, a trka za više klikova vodi do “klik novinarstva”. Nekada su za istinu garantovali novinari opremljeni profesionalnim znanjima i etičkim kodeksima, medijski eksperti, a danas istinu nalazimo na društvenim mrežama, ne razmišljajući previše o izvorima priča. Eli Pariser smatra da vreme, medijsko i društveno okruženje u kom živimo obeležava “kriza autoriteta” čiji su fake news samo jedan od simptoma, dok Thomas Nichols uvodi pojam “smrti ekspertize”

Dezinformisanje i podložnst publike lažnim vestima, kao medijski trendovi, otkrivaju još jedno lice savremenog medijskog prostora i društva post-istine – sve nas manje zanima da informacije koje dolaze do nas budu istinite, objektivne, proverene i pouzdane, važno nam je da su one usklađene sa našim stavovima, vrednostima, uverenjima, da čine da se osećamo dobro, da izazivaju pozitivnu emotivnu reakciju. Moć koju su nam dali digitalizacija, bezbroj medijskih kanala i otvoren i slobodan pristup iskoristili smo za kreiranje naših ličnih, privatnih medijskih okruženja u kojima ima mesta samo za sadržaje koje smo sami odabrali, ponovo u skladu sa sopstvenim stavovima i potrebama. “Era personalizovanih medijskih iskustava, kuriranog sadržaja i dubokih ideoloških podela” (Martindale, 2016) kao rezultat ima bezbroj filter bubbles u kome svako od nas ima svoju istinu. Tako se kao pitanje za neko zasebno, novo istraživanje postavlja i – da li smo postali bolji poligon za dezinformacije zato što smo se zatvorili u svoj filter bubble?

Sloboda i regulativa 

Izvesno je da se problem lažnih vesti i deinformisanja neće rešavati dobrom voljom Facebooka i Googlea koji niti žele, niti efikasno mogu da spreče nešto što će uništiti srž njihovog sistema operisanja. U njihov DNK je ugrađen engagement, angažman publike, a upravo su senzacionalistički sadržaji, lažne informacije, video i tekst producirani tako da kod publike izazivaju povišene emocije i hrane stereotipe i predrasude koje imamo, ono što beleži najbolje rezultate kada je deljenje na društvenim mrežama u pitanju.

Zato pogled u budućnost filma The Social Dilemma insistira i na pitanju obima i načina regulisanja tehničko-tehnoloških platformi, što će sa sobom nositi i pojačanu potrebu za novom zakonskom regulativom.

Pomiriti slobodu i otvorenost digitalnih kanala i društvenih mreža sa neophodnom kontrolom i regulisanjem osetljivih pitanja vezanih za ostvarivanje javnog interesa i zaštitu prava publike biće izazovan zadatak. On bi, kao rezultat, trebalo da pomogne i da napustimo svoje filter bubble prostore, prostore u kojima živi publika čiju je želju za istinom zamenila želja za emotivnim zadovoljenjem i u kojoj je sve manje gledalaca, slušalaca i čitalaca, a sve više navijača. Filter bubble je postao ključan za naš identitet, naše razumevanje sveta, smeštanje sopstvenih potreba i očekivanja u realno okruženje i davanje smisla tom okruženju tako što selektujemo i pažnju poklanjamo samo onim dešavanjima koja se uklapaju u naše stavove.

Izazivanje publike da radikalno iskorači iz granica koje je sama iscrtala neminovno provocira preispitivanje izgrađenog identiteta, usvojenog sistema vrednosti i može da se ispostavi kao komplikovan i nerešiv zadatak na putu rešavanja problema dezinformisanja.

Konačno, svi fenomeni i procesi o kojima The Social Dilemma govori, nisu novi, ali jesu radikalno ubrzani i amplifikovani u digitalnom dobu. Još je teorija medija u analognom dobu uočila neophodnost svesti o tome da je tehnološka promena zapravo razmena, “Faustovska pogodba” – za svaku prednost koju nam tehnologija nudi, postoji odgovarajući nedostatak, a “kultura uvek plaća cenu tehnologije” (Postman, 1998). Možda najveća vrednost ovog filma jeste u podsećanju na moć, sposobnost celokupnog društva, a činimo ga mi – korisnici i publika, da se odupre tehnologijama, odnosno da ih smesti u okvir koji će garantovati njihov rad za dobrobit ljudi, a ne povećanje profita.

Publika mora postati aktivna, svesna izgubljene kontrole i spremna na otpor.

Svi smo danas ispred ili iza ekrana, više ili manje svesni posledica i mogućnosti digitalnih tehnologija. Izvesno je da, kao što The Social Dilemma nagoveštava, digitalne tehnologije iz korena menjaju naše navike, potrebe, kognitivne sposobnosti, našu pažnju, potrebe i želje. Bilo da pripadamo generacijama digitalnih imigranata ili digitalnih urođenika, zajedno participiramo u najvećem medijskom eksperimentu ikada čiji se ishod, ni rezultati ne mogu naslutiti. Da li je posledice tog eksperimenta The Social Dilemma vešto nagovestio i da li se nalazimo u trenutku otpora i preokreta, pokazaće bliska budućnost.