Provera tačnosti šerovanih vesti – uvođenje reda ili cenzure na Fejsbuku?

Fejsbuk je započeo saradnju sa organizacijama koje profesionalno proveravaju činjenice (fact checking) i koje će utvrđivati da li su vesti koje se dele na ovoj društvenoj mreži istinite. Deo američke javnosti osporava objektivnost fekt-čekera i strahuje da će to uvesti cenzuru na mala vrata.

Najveća društvena mreža na svetu saopštila je 15. decembra da želi da smanji broj lažnih vesti, zbog čega testira novu opciju (zasad samo u SAD) koja će korisnicima omogućiti da klikom na strelicu u gornjem desnom uglu prijave postove za koje sumnjaju da su bazirani na dezinformacijama.

Ukoliko dovoljno ljudi prijavi vest kao lažnu, ona će se slati spoljnim organizacijama koje se bave proverom činjenica.

Ako zaključe da je neka priča neistinita, ona će na Fejsbuku biti obeležena znakom upozorenja i pojavljivaće se niže u News Feedu. Biće dostupan i link ka tekstu u kojem se objašnjava zašto je ta priča  osporena.

„I dalje ćete moći da je čitate i šerujete, ali ćete sada imati informaciju o tome da li fekt-čekeri veruju da je ta priča tačna. Niko neće moći od osporene priče da napravi reklamu ili da je promoviše“, saopštio je direktor Fejsbuka Mark Zakerberg.

Ukoliko ljudi znatno manje šeruju neki članak kada ga pročitaju nego nakon što pročitaju samo naslov, i to može biti znak da je reč o obmani, pa će tekst kao takav biti niže rangiran u News Feedu.

„Ustanovili smo da je mnogo lažnih priča finansijski motivisano. Pod maskom poznatih medijskih organizacija, oni koji spamuju, u stvari postuju obmane i zarađuju tako što dovode ljude na sajtove koji uglavnom sadrže reklame“, navodi Adam Moseri, jedan od potpredsednika u ovoj kompaniji.

Da bi izbegli da sami budu „arbitri istine“, kako objašnjavaju, ovaj posao su prepustili profesionalcima – organizacijama koje se bave fekt-čekingom.

„Fokusirani smo na očigledne prevare u naslovima poput ‘Majkl Felps umro od srčanog udara’, koji su napravljeni da nateraju ljude da kliknu na tekst i vide reklame. Ovo je početno testiranje i ja ću sve vreme voditi računa da se borimo protiv spamera i prevara, a ne da ograničavamo slobodu izražavanja“, naveo je Zakerberg.

Provera činjenica ili cenzura

Ubrzo su se, međutim, pokrenula brojna pitanja.

Aktivista i novinar Danijel Sijeradski izjavio je za Gardijan da je ova ideja korak u dobrom smeru, ali da ga brine mogućnost da će biti mnogo „lažnih uzbuna“, odnosno da će ljudi iz subjektivnih razloga prijavljivati i tačne priče, što će, kaže, biti veliki izazov.

Međutim, veći problem od toga jeste to što neki korisnici Fejsbuka, piše CNNMoney, ne veruju fekt-čekerima.

Brajan Stelter, novinar koji se bavi medijskim temama u Si-En-Enu, ističe da je nakon saopštenja Fejsbuka nastala „uzbuna“, uglavnom među desno orijentisanim sajtovima u Americi.

Pojedini, naime, „iako i sami pristrasni“, dovode u pitanje nepristrasnost fekt-čekera sa kojima Fejsbuk sarađuje, i optužuju organizacije poput Snopes, ABC News, Politifact, Factcheck.org za naklonjenost levici.

Sajt BuzzFeed je 16. novembra objavio analizu prema kojoj je u poslednja tri meseca kampanje 20 najčitanijih lažnih vesti koje su postovali „prevarantski i hiperstranački sajtovi“ imalo više šerova, reakcija i komentara nego 20 najčitanijih priča u vezi sa izborima koje su plasirali vodeći mejnstrim mediji – Njujork tajms, Vašington post, Hafington post, En-Bi-Si njuz

„Neki autori strahuju da ono što počinje kao razumno obeležavanje prevara, može da se razvije u štetno zataškavanje konzervativnih političkih stavova“, navodi Stelter.

Jedna od urednica desno orijentisanog lista The Federalist, Moli Zigler Hemingvej, kaže da se radi o „histeriji oko lažnih vesti“ koju pojedini forsiraju da bi objasnili poraz Hilari Klinton.

Ona kaže da ne osporava postojanje lažnih vesti, ali i dodaje da je „sumanuta ideja da je to veliki problem koji zahteva ograničavanje izražavanja“.

„Autoritarni impuls da se isključuju informacije ili da se sagledavaju kao pretnja nešto je čega se treba čuvati. Lek za loše i lažne informacije jesu bolje i tačne informacije, ne manje od toga“, ističe Moli Hemingvej.

I ona sumnja u nepristrasnost onih koji će proveravati informacije, pre svega Politifacta, i upozorava na to da će se na ovaj način zapravo sprovoditi cenzura i ograničavati sloboda izražavanja, jer će se možda obeležavati kao lažne i one informacije koje to nisu.

„Pobrinimo se da naš lek ne bude gori od male ogrebotine zbog koje smo ‘odlepili’“, zaključuje ona.

Vesna Radojević, novinarka Istinomera, koji je partner organizacijama sa kojima sarađuje Fejsbuk, navodi da su ove tvrdnje neutemeljene.

„Naši partneri su nepristrasnom proverom činjenica utvrdili da je skoro 70 odsto Trampovih izjava tokom kampanje bilo netačno, što je i bio razlog za optužbe da su pristrasni i bliski liberalnim i levičarskim političkim opcijama”, navodi Vesna Radojević.

„Istina je često u oku posmatrača“

Organizacije koje u ovoj pilot-fazi sarađuju sa Fejsbukom potpisnice su Kodeksa principa Međunarodne mreže fekt-čekera.

U ovoj mreži su 43 organizacije u svetu (među njima i Istinomer), ali Fejsbuk je za proveru prijavljenih postova trenutno angažovao svega nekoliko njih, sa idejom da se broj saradnika širi.

Eugen Kajli, direktor organizacije FactCheck.org, kaže za Gardijan da je proces ocenjivanja istinitosti priča sa Fejsbuka komplikovan, tim pre što je njegova ekipa dosad uglavnom proveravala istinitost izjava političara, ali ne i sadržaj novinskih članaka.

Da je pred fekt-čekerima nimalo jednostavan zadatak, smatra i Vesna Radojević, s obzirom na to da će morati da proveravaju istinitost vesti iz različitih oblasti, a ne samo iz oblasti politike ili ekonomije, tako da glavni izazov leži u kapacitetu ovih organizacija da provere hiljade informacija.

Ako zaključe da je neka priča neistinita, ona će na Fejsbuku biti obeležena znakom upozorenja i pojavljivaće se niže u News Feedu. Biće dostupan i link ka tekstu u kojem se objašnjava zašto je ta priča osporena

Naročit problem, kako ističe Forbsov analitičar Kalev Letaru, jeste u tome što nije uvek jednostavno razlučiti istinu od fikcije, jer postoji „milion nijansi sive koje zavise od oka posmatrača“.

„U slučaju poput Sirije, da li su pobunjenici teroristi koji napadaju demokratski izabranu vladu ili su borci za slobodu koji pokušavaju da oslobode zemlju diktatora koga optužuju za ratne zločine? Šta je lažna vest a šta prava vest, ko donosi tu odluku i na osnovu kojih dokaza”, piše Letaru.

Jednostavno označavanje vesti da su lažne ili tačne, kao i zabrana izmišljenih vesti na Fejsbuku nije dobra ideja, jer „elita malobrojnih i pogrešivih” ne sme da, u ime celog sveta, odlučuje u šta ćemo verovati.

Ovakav model, zaključuje on, u budućnosti bi zapravo mogao da spreči društvene pokrete poput Arapskog proleća, jer „čuvari mreže“ imaju sve moćniju ulogu u oblikovanju informacija koje su nam dostupne.

I dok Zakerberg navodi da je instruirao svoj tim da se bori protiv spamova a ne protiv različitog mišljenja, Arijana Hafington, osnivač i direktor sajta Hafington post, smatra da nema razloga za uzbunu, jer  problem sa lažnim vestima ne leži u društvenim mrežama, niti u malim „spamerima“ koji bi da na brzinu zarade.

Laži koje plasiraju mejnstrim mediji, naročito zbog nedovoljne provere informacija, ostavljale su i ostavljaju mnogo veće posledice, kaže Arijana Hafington.

„Mnogo puta je rečeno da, u svetlu izbora Trampa, nikad nije bilo važnije temeljno, beskompromisno izveštavati, i to je tačno. Ali biće potrebno mnogo više od jednostavnog svaljivanja krivice na društvene mreže zbog njihove moći distribucije. Uradićemo dobro ako se podsetimo na još jednu izreku u novinarstvu: ‘Ako ti majka kaže da te voli, proveri’“, zaključuje ona.

Lažne vesti kao biznis

Priča o lažnim vestima na Fejsbuku zahuktala se poslednjih meseci američke predizborne kampanje, a naročito nakon Trampove pobede, kada je deo javnosti optužio Fejsbuk da je uticao na ishod izbora pošto su se izmišljeni tekstovi, u velikom broju „protrampovski“ orijentisani, masovno širili ovom platformom.

Sajt BuzzFeed je 16. novembra objavio analizu prema kojoj je u poslednja tri meseca kampanje 20 najčitanijih lažnih vesti koje su postovali „prevarantski i hiperstranački sajtovi“ imalo više šerova, reakcija i komentara nego 20 najčitanijih priča u vezi sa izborima koje su plasirali vodeći mejnstrim mediji – Njujork tajms, Vašington post, Hafington post, En-Bi-Si njuz.

„Od 20 najuspešnijih lažnih izbornih priča identifikovanih u analizi, samo tri nisu bile otvoreno za Donalda Trampa ili protiv Hilari Klinton. Dve najveće su bile o tome kako je Klintonova prodala oružje ISIS-u i da papa podržava Trampa“, navodi BuzzFeed.

Ovaj portal je podsetio i na veoma uspešne izmišljene „protrampovske“ tekstove koje su zarad brze i lake zarade plasirali mladići iz Velesa u Makedoniji, koristeći za to preko 100 sajtova čije adrese zvuče američki (poput conservativestate.com).

„Uloga Fejsbuka u podsticanju i širenju dezinformacija tokom izbora, uključujući potpuno izmišljene priče, dovela je do optužbi da kompanija odbacuje svoju odgovornost i pomaže izbor Donalda Trampa. Mnoge lažne priče pojavljuju se u ‘trendovima’ (trending, prim. aut.) na Fejsbuku, čime se, uprkos njihovoj netačnosti, podstiče njihovo čitanje i šerovanje“, piše Gardijan.

Zakerberg je rekao da je „malo verovatno“ da je Fejsbuk na ovaj način uticao na ishod izbora, jer je preko 99 odsto sadržaja na toj mreži autentično, a vrlo mali deo čine lažne vesti i prevare koje pritom ne zastupaju stavove samo jedne grupe.

Mesec dana kasnije ipak je usledilo saopštenje da se kreće sa testiranjem opcije „It’s a false news story“.