Psiholozi savetuju praćenje vesti do sat vremena dnevno

Ono što je nesporno jeste da je uticaj medija na mentalno zdravlje građana izuzetno veliki i da mejnstrim mediji s jedne i društvene mreže i portali s druge strane imaju različite uloge, kazala je psihološkinja Ana Vlajković na poslednjem okruglom stolu „(Dez)informisanje javnosti“ u Medija centru Beograd.

Vreme provedeno u čitanju i slušanju informacija, koji god mediji da su u pitanju, povećava anksioznost. Što više vremena su ljudi provodili prateći sadržaj, povećavala se njihova anksioznost i bile su im potrebne intervencije, čak i psihijatrijske. Za samo praćenje medijskog sadržaja se u ovom slučaju tokom prvih meseci pandemije pokazalo da ima kontraefekat umesto da smanjuje anksioznost kod pojedinaca ona se uvećavala”, navela je Vlajković. Psiholozi savetuju informisanje iz jednog ili dva medija, ne više od sat vremena u toku dana, kao i da se izbegavaju analize i trendovi sa pandemijom u svetu.

„Nama je bitno šta se u ovom trenutku dešava u našoj državi i zato su bitne proverene i tačne informacije šta je ono što se događa kod nas“, istakla je ona.

Deljenje informacija na društvenim mrežama, objasnila je, ima dvostruku ulogu.

„Jedna je altruistička ‘imam znanje i podeliću ga sa drugim’ a druga je potreba za pratiocima i lajkovima“, ukazala je Vlajković i dodala da je potreba ljudi da dobiju svojih pet minuta slave nešto što je oduvek postojalo, te da ljudi pribegavaju deljenju vesti koje dotad niko nije video, kao i onih neproverenih za koje će se možda nekad ispostaviti da su istinite „iako su još uvek neproverene i mogu dovesti do panike pogrešnog shvatanja situacije u kojoj se nalazimo“.

Glavni i odgovorni urednik portala Danas.rs Bojan Cvejić ukazao je na razlike u prihvatanju i komentarisanju vesti od strane publike na različitim društvenim mrežama.

„Iako su to isti ljudi, mnogi imaju i Instagram i Tviter i Fejsbuk, ljudi se različito ponašanju i komentarišu. ‘Danas’ najviše pratilaca ima na Tviteru, ali čini mi se da na toj mreži ima najmanje iskrenih komentara, mnogo više je profila pod lažnim imenom i bez fotografije. Na Tviteru ima i najviše botova koji imaju zadatak šta treba da komentarišu i kako da se ponašaju“, kazao je Cvejić.

Za razliku od Tvitera, smatra on, na Fejsbuku, koji je najmasovnija društvena mreža sa najraznolikijom publikom, komentari su iskreniji, kao i na Instagramu, iako se tamo vesti najmanje komentarišu.

Govorivši o aktuelnoj temi „pripitomljavanja“ interneta, profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivana Damnjanović istakla je da je za nju veoma problematično kada se ovaj zadatak nastoji prebaciti na vlasnike tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.

„Prvo, nisam sigurna da li je uopšte moguće pripitomiti internet ovakav kakav je danas a drugo, nisam sigurna ni da je to poželjno“, ocenila je Damnjanović.

Ona smatra da ovakve korporacije treba dosta regulisati, ali i da „ne želi da Mark Zakerberg bude arbitar u tome koja vrsta govora je dozvoljena, šta je govor mržnje“ i slično.

„To su stvari oko kojih ni mi ne možemo decenijama da se dogovorimo. Ujedinjene nacije ne mogu da se dogovore šta je terorizam, a onda se očekuje da neko napiše algoritam koji će sistematski da obriše sve poruke koje predstavljaju podršku terorizmu. Naravno da je Fejsbuk sad pod velikim pritiskom, pre svega javnog mnjenja u SAD gde se sve više i više ide ka tome da se utiče na tu kompaniju da promeni svoju regulaciju“, kazala je ona.

Kako je dodala, očekuje se da ta industrija reguliše samu sebe, ili da vlade postave jasne smernice, što je nemoguće budući da te kompanije posluju globalno.

„Zamislite koliko bi Fejsbuk koštalo i koliko bi bio zainteresovan za tako nešto. S druge strane, ja ne vidim neko lako rešenje, jedino koje se čini smislenim jeste razbijanje te vrste monopola i decentralizacija interneta i javnog govora na internetu“, kazala je ona i dodala da se često zaboravlja da sloboda govora nije nešto što definiše odnos između građanina i privatne kompanije, nego odnos između građanina i države.

Autorka portala Talas.rs Marta Vasić je za predlog demonopolizacije ovih kompanija konstatovala da je „pitanje koliko je ono uopšte moguće“.

„Čak i da razbijete neke od tih kompanija one bi i dalje bile ogromne, ali postoji nešto inherentno u tome da svaka društvena mreža postaje bolja time što postaje veća i da zbog ‘networking’ efekta vi i hoćete da budete na tim mrežama. Gotovo uvek će postojati ne toliko veliki broj društvenih mreža upravo zbog tog efekta“, smatra Vasić.

Ona je rekla da i ove kompanije same žele da budu više regulisane, kao i da ne žele da oni budu ti koji moderiraju sadržaj.

„To užasno teško Fejsbuk je pre godinu dana isplatio ogromne naknade ljudima koji su bili moderatori tog sadržaja jer su oni konstantno morali da gledaju užasne stvari. Vi kada nešto prijavite Fejsbuku to ne gleda algoritam, to gleda prava osoba koja odlučuje da li će to biti uklonjeno ili neće, makar je tako za englesko govorno područje, tako da je to nezahvalan posao koji će biti jako teško rešiti, ali mi se čini da se i oni usmeravaju ka tome da makar SAD postavi neke malo jasnije granice oko toga šta oni moraju da uklanjaju“, kazala je Vasić.

Damnjanović je istakla da se njoj čini da je, ako već neko treba da bude arbitar, načelno, bolje da to bude vlada nego privatna kompanija.

„Sa vladama makar načelno znamo šta da radimo, kao čovečanstvo, istorijski. Vladu znamo kako da promenimo, za to imamo neke recepte koji možda ne rade savršeno i u svakom konkretnom slučaju, ali za Fejsbuk i rasturanje te koncentracije moći nemamo recept“, istakla je ona.