Publika će tražiti medije sa specijalizovanim sadržajem (VIDEO)

Nova ekonomija uz podršku OEBS, USAID, GMF, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kompanije VISA i kompanije United Media organizuje drugu godišnju medijsku konferenciju pod nazivom “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima“, koja će se održava danas, u utorak 17. oktobra 2023. godine.

Tema prvog panela bila je „REGIONALNI POGLED NA ODRŽIVOST MEDIJA – DA LI SAMO NAJINOVATIVNIJI OPSTAJU“.

Glavna i odgovorna urednica Oslobođenja Sarajevo Vildana Selimbegović rekla da je medij u kojem ona radi pre 15 godina bio novina, a da je danas ‘Oslobođenje’  kuća koja ima televiziju, ima četiri portala i čitavu posebnu platformu na kojoj su lansirani podkasti.

„U međuvremenu smo od svega toga napravili ono što se zove integrisana redakcija“, rekla je ona.

Govoreći o podkastima koje pravi taj mediji, Selimbegović je navela da su podkasti ‘Oslobođenja’ nišni podkasti, i navela primer jednog od podkasta koji se bavi odnosom prema urbanizmu i građevinastvu, a koji vodi jedan od  jedan od najozbiljnijih regionalnih arhitekata.

„Okupljaju se sponzori i oko podkasta koji je namenjen mladim majkama, mi pokušavamo da iskoristimo one niše koje su ljudima potrebne i korisne, od kojih će moći da se nauči“, rekla je ona.

Gorazd Slak, izvršni producent, TMK Slovenija, je ocenio da će se sve više (publika) prebacivati na nišne medije, na manje stanice, na primer neko ko voli dokumentarce gledaće Discovery, neko ko voli telenovele gledaće to, a postavlja se pitanje gde će to ljudi dobiti.

„Ljudi će birati šta će gledati i kada će gledati, sadržaj i dostupnost će biti stvari koje će pobediti. ‘Ja želim to da gledam i tada da gledam’, sve će biti nišno“, rekao je on.

On je ocenio i da je pitanje ‘šta bi uradili mediji da zadrže publiku’ jako teško, jer je to pitanje sa pogrešne strane. „Publika će tražiti nešto, pitanje je da li će joj mediji to dati“, rekao je on.

Direktor agencije FoNET Zoran Sekulić je naveo i da se agencija Fonet, iz „gerilske faze devedestih“, sada suočava sa novim izazovima, da su sada potrebne druge veštine i znanja, i poslovna i produkcijska.

„Moramo da se poslovno i finansijski reorganizujemo, da specijalizujemo pozicije u menadžmentu, da podmladimo sastav. Ono što se danas pojavljuje kao uslov za bavljenje poslom pred mladim novinarima nema veze sa onim što se od mene tražilo pre četrdedet godina. Za medije poput našeg postavlja se pitanje naših kapaciteta da napraivmo taj prekoret, nemamo mogucnost sami da to izvedemo, potrebna nam je podrška“, rekao je Sekulić i dodao da je malo kvalitetnih ljudi kada se radi o iskusnijem novinarskom i uredničkom kadru.

On je ocenio i da u Srbiji ako niste deo nekog „državog ili paradržavnog medijskog sistema“, ili ako niste pod „korprorativnim kišobranom“, nego se nalazite na velikim talasima između ta dva bloka, šanse za inovacije nisu velike, odnosno „maneverski prostor nije veliki“.

Sekulić objašnjava da je ovde (u Srbiji) generalno stvoren politički kontrolisani ambijent, pa i u medijskoj sferi. „Ako nisi naš onda si njihov, ako nisi njihov onda si ničiji, ako si ničiji onda plivaj kako znaš i umeš, gledaj kako ćeš da opstaneš, kako ćeš da regulišeš plate, poreze, zakupe“.

Direktorka Vijesti Podgorica Marijana Bojanić je ocenila da je prostor za rast u spoju dve suštinske stvari, a to je profesionalizam i maksimalno poštovanje etičkih pravila i kodeksa profesije, dok je  druga stvar inovativnost.

„Mi smo sve najveće i najbolje inovacije napravili iz ‘gole muke’, jer smo se nalazili i dalje se nalazimo na tržištu koje ne ceni profesionalno novinarstvo, jer moćni, ni oni pre ni ovi sad, ne cene kritku kao nešto što može da unapredi stvarnost i da učini Crnu Goru boljim društvom, nego se cene mediji koji sviraju po notama koje odgovoraju moćnicima i koji su megafoni moćnih“, rekla je Bojanić.

Pošto su na takvom tržištu najveći klijenti državne kompanije ili kompanije najuže vezane za koncesije ili dozvole koje treba da im daju vlade, oni, prema njenim rečima, „po difoltu ne žele da sarađuju sa vama“.

„Da bi ste vi njih privukli da sarađuju sa vama morate da ste profesionalni da vas publika gleda, sluša, čita, da imate najbolju čitanost i gledanost, da vam ljudi najviše veruju, a sa druge strane morate da budete toliko inovativni, da o svakom klijentu ponaosob razmišljate kako funkcioniše i šta su njihovi proizvodi i usluge sa kojima žele ili su već izašli na tržištu“, rekla je ona.

Direktorka informativnog programa Nova TV Hrvatska Ksenija Kardum je rekla da su investicije apsolutno važne, ali je i dan danas „sadržaj car.“

„Moraš imati dobar sadržaj da bi, ako pričamo o tehnološki naprednim stvarima, imao taj sadržaj čime okititi“, rekla je ona.

On je rekla i da se iz dana u dan mora razmišljati kako sadržaj što bolje upakovati i koji je način na koji će se sadržaj prezenotvati ljudima. „To zahteva investicije, ozbiljne investicje, to je ono po čemu ćete se razlikovati od drugih“, rekla je ona.

Kardum je navela i da je iskustvo pokazalo da se, kada postoji važan događaj, ljudi vraćaju tradicionalnim medijima i vestima, ali i da se sadržaj mora prilagoditi za različite medije. „Nećemo na isti način prezentovati (sadržaj) na tv vestima i kada stavljamo na društvene mreže“, rekla je ona.

Miroslav Jovanović, direktor medija Sloboden pečat iz Severne Makedonije  kaže da je štampa u blagom padu i u Makedoniji i u svetu, ali da nije štampa ili papir to što je „outdated“ već način na koje se prave novine.

„Danas ne možete u novinama da ređate vesti koje su pre dva dana ili deset minuta objavljene na digitalnim platformama“, rekao je on.

Sloboden pečat ima i portal koji je, prema njegovim rečima, među prva tri po svim parametrima. „Na to smo pre par godina pokrenuli iptv kanal. U međuvremenu je glavni zadatak osmisliti strategiju, koja je već osmišljena, kako napraviti diverzifikaciju prihoda sa štampe u korist digitalnog, da digital bude dominanatan“, rekao je Jovanović.

Jovanović kaže i da taj medij stoji pri zadatku da i onu publiku koja je navikla na novine na neki način natera da koristi digitalne alatke.

„Počeli smo da u novinama stavljamo QR kodove sadržina, videa, intervjua za koje smatarmo da su interesanti za našu čitalačku publiku, da prostim skeniranjem linka vodi na sajt, to je početak te neke tranzcije“, rekao je on.