Ronaldo netrenirljiv, ali i nenadmašan u mismeču

TRENIRLjIV. Prirodan je otpor prema novom u jeziku, ali nije dobro da sve novo proterujemo. Ipak, ima onih reči koje nam u najmanju ruku deluju čudno. To je slučaj s pridevom trenirljiv.

„Sezone u Italiji su to pokazale, gde je postalo očevidno, takođe, ono što se dešava sa svim ekstremnim talentima kada osete onaj prvi znak nemoći, verovatno prvu jezu koju osete u životu – Ronaldo je netrenirljiv.”

Što se tiče tvorbe, možemo reći da je ova reč skovana u skladu s pravilima: trenirati + ljiv = trenirljiv, kao što je od upotrebiti nastao upotrebljiv ili od čitati čitljiv.

To su pridevi sa „značenjem mogućnosti izvršenja radnje koju označava glagol u osnovi”. A značenje prideva trenirljiv: nešto što se može unaprediti treningom.

Ipak, većina će se ustručavati da izgovori ili napiše ovaj pridev, ali da li je to razlog da ga lingvisti zabrane? Neki sportski novinar bi mogao ovako reagovati:

„Ekonomisti mogu da kažu gubitaš, lekarima se ne zamera baš previše na vakcinalnim punktovima, a nama, sportskim novinarima, zabranjeno je da kažemo trenirljiv.”

I bio bi u pravu.

Kao što ne postoji „dobitaš”, nije trebalo dozvoliti ni izvedenicu gubitaš, a pridev vakcinalni nam se skoro neprimetno u doba korone uvukao u štampu.

Manje bi pometnje bilo kada bi te reči ostale deo pojedinih struka, da ne prodiru u jezik svakodnevne komunikacije.

Pridevu trenirljiv, odnosno njegovoj neprevedenoj varijanti trenabilan (trainable), mesto je pre svega u Rečniku sportskih termina Mire M. Milić.

Ali tamo ga još nema, nadamo se da će se ovaj pridev naći u novom izdanju Rečnika.

REČNIK SPORTSKIH TERMINA. Termini u Rečniku preuzeti su iz zvaničnih pravila igara loptom na engleskom i srpskom jeziku. Prof. Milić je pokušala da u Rečniku uredi postojeće i novostvorene sportske termine.

Da nastavimo s fudbalom.

U Rečniku je zabeležen mismeč, ne samo fudbalski već i košarkaški pojam koji se odnosi na situaciju kada je napadač superiorniji od igrača koji ga čuva.

Terminu gol-linija, koji smo preuzeli još ranije, u Rečniku je pridodat zasad nepreveden inner goal line: linija koja spaja stative gola.

Ali više prostora je dato košarci, a košarkaški termini su iz engleskog ušli u srpski i našli svoje mesto u sportskom novinarstvu.

Iz štampe saznajemo da se „samo tri igrača Lejkersa iz prošle sezone nalaze i u ovogodišnjem rosteru”, zatim da se Mega ne oslanja „samo na ran-end-gan košarku”, da je „franšiza iz Jute prodata”.

Onda da je „heroj bio ruki Majamija Tajler Hiro”, kao i da je „u središtu razgovora bio sistem seleri kap”…

Roster je spisak igrača u timu, dok izraza ran-end-gan nema u Rečniku već ran-end-šat u značenju: „igra koja se zasniva na principima trči-i-šutiraj”.

Franšiza je profesionalni tim, odnosno tim sa vrhunskim igračima, ruki je igrač početnik, dok je seleri kap godišnja suma novca koju klub može da isplati igračima.

***

Neke reči stranog porekla su nam potrebne jer nemamo domaću zamenu, ponekad nam trebaju kao stilska varijanta, ali mogu biti i suvišne.

Zato ne treba preterivati sa pozajmljivanjem, ali isto tako ne treba imati ni odbojnost prema svemu što dolazi iz drugih jezika. Sem kada je domaća reč superiorna pa može doći do mismeča.