Sa niške radionice UNS-a o autorskim pravima: Novinari i fotoreporteri da pokažu kolegijalnost i međusobno razumevanje

Novinari, poput fotoreportera, treba da pokažu solidarnost i izbore se za adekvatne naknade za neovlašćeno korišćenje medijskih sadržaja koje su proizveli, ali i da sami shvate važnost poštovanja autorskih prava kolega, rekao je advokat Dušan Popović na radionici o autorskim pravima koje je UNS juče organizovao na Filozofskom fakultetu u Nišu, a sa njim su bili saglasni i ostali učesnici.

Autorsko delo je, po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, kako su rekli advokati Uroš Nedeljković i Dušan Popović, duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi, koja iziskuje trud, originalnost i kreativnost.

Advokat Nedeljković objasnio je da sama objava na internet portalu štiti autorsko delo i da autor na taj način pokazuje da je delo njegova originalna tvorevina. Zaštita autorstva je, kako je naveo, pravo, a ne obaveza. To znači da novinar koji primeti da je neko neovlašćeno preuzeo sadržaj koji je kreirao ima pravo da podnese tužbu, ali ne i obavezu da to učini.

Sud, kako su dodali, kao originalnu autorsku tvorevinu ne tretira vest i izveštaj, te se na ove žanrove primenjuje „suspenzija imovinskih autorskih prava“. Razlog za to je, kako je dodao Popović, činjenica da autor deljenjem informacije nije pokazao svoj autorski pečat.

Ovo se, kako je rekao Popović, ne odnosi na foto vest. Fotoreporteri su se, kako je dodao Popović, izborili da se svaka fotografija koju je kreirao čovek tretira kao originalna autorska tvorevina – bez obzira na njen sadržaj.

Novinarka KRIK-a Marija Vučić, inače autorka serije tekstova o posledicama neovlašćenog preuzimanja fotografija, ukazala je nelogičnosti koje ovakva odluka sa sobom nosi.

„Zbog čega je fotografija flaše sa stola originalna autorska tvorevina, a izveštaj sa događaja nije? Zašto se na oba ne primenjuje suspenzija autorskih prava?“, upitala je Vučić.

Dodala je da su često mediji neovlašćeno preuzimali veliki deo tekstova koje je pisala. Dešavalo se, kako je rekla, i da kolege prisvajaju njene ideje, sagovornike i način na koji je konstruisala tekst.

Navela je i da mnogi fotoreporteri ne uzimaju u obzir posledice koje tužbe donose malim medijima i neprofitnim organizacijama. Dodala je da ovakve tužbe mogu uzrokovati gašenje ovih medija.

„Nikada neću razumeti argument fotoreportera da mediji koji kradu i treba da se ugase. Jednostavno smatram da nije fer“, dodala je.

Navela je ipak i da su novinari danas oprezniji kada je u pitanju preuzimanje fotografija nego ranije. Kolegama je savetovala da i kada preuzimaju fotografije sa besplatnih servisa budu oprezni i urade tzv. reverse search, odnosno da pretragom fotografije na Guglu utvrde da li je preuzeta sa Shutterstock-a, koji nije besplatan, i distribuirana na servise koji su besplatni.

Često joj, kako je rekla, traženje fotografija kojima bi ilustrovala tekst uzima više vremena od pisanja teksta.

Fotoreporter Goran Sivački rekao je da novinari već pre pisanja teksta treba da razmišljaju o fotografijama jer je, po njegovom mišljenju, bolje da tekst ne napišu nego da plate nadoknadu koja iznosi više od 1.000 evra. Dao je savet kolegama da nikako ne preuzimaju fotografije sa društvenih mreža, čak i kada piše da je dozvoljeno preuzimanje, jer ih je mogla objaviti osoba koja nije zaista njihov autor.

Dodao je da fotoreporteri uglavnom izbegavaju da tuže male medije, ali da je važno prevenirati kršenje autorskih prava. Rekao je da fotoreporteri novinarima lokalnih medija često daju dozvole za objavljivanje fotografija i da je neophodno samo da ih pitaju. Novinari, kako je naveo, često to odbijaju, zanemarivši sav trud koji stoji iza kreiranja fotografije.

Novinarka Dragana Kocić navela je da su mediji neovlašćeno preuzimali i fotografije, ali i tekstualni sadržaj koji je kreirala. Mediji su, dodala je, preuzimali većinski deo tekstova koje je pisala bez navođenja izvora.

„Samo čekam da moja redakcija kaže: ‘Zašto bismo te plaćali kad neko može da uzme za džabe tvoj tekst. Uzimaćemo i mi besplatno tako’. Zbog toga mnogi studenti novinarstva razmišljaju koliko će im biti teško da nađu posao. Zašto bi redakcije zaposlile i nekog mladog novinara kao dopisnika kada mogu da kradu sadržaj koji sam kreirala ja ili neka moja koleginica?“, upitala je ona.

O neovlašćenom preuzimanju tekstova govorila je i glavna urednica Studentskog dnevnog lista (SDL) Anđela Jeremić, koja je prisutne predavače pitala kako da reaguje zbog toga što su mnoge redakcije neovlašćeno preuzimale intervju koji je novinarka ovog lista radila sa poznatim glumcem. Da stvar bude gora, kako je rekla, intervju je ovim medijima poslao upravo intervjuisani glumac.

Iako sporovi kod ovakvih slučajeva, kako je rekao advokat Popović, nisu česti, redakcija SDL-a imala bi pravo da traži naknadu štete.