Saveti Globalne mreže istraživačkih novinara reporterima koji izveštavaju o koroni

Globalna mreža istraživačkih novinara (Global Investigative Journalism Network – GIJN) objavila je tekst u kojem prenosi savete iskusnijih reportera koji su u prošlosti izveštavali o epidemijama raznih bolesti. Pored toga, GIJN nudi smernice novinarima kako da pronađu relevantne sagovornike i kako se proveravaju činjenice, a sve u cilju zaštite njihove bezbednosti i istinitog informisanja građana širom sveta.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) preveo je tekst, a originalnu verziju možete pročitati OVDE.

Odgovorno izveštavanje

Kako novinari da izbegnu širenje panike dok izveštavaju? Prema Al Tompkinsu, novinaru Instituta Poynter koji planira da izda dnevni bilten o korona virusu, rešenje je u odgovornom izveštavanju. Sažetak njegovih sugestija je:

* Smanjite upotrebu prideva u izveštavanju, poput „smrtonosna“ bolest,
* Koristite fotografije pažljivo kako biste izbegli širenje pogrešnih poruka,
* Objasnite preventivne mere. To može da učini vašu priču manje strašnom,
* Zapamtite da su statističke priče manje strašne nego one koje sadrže anegdote,
* Izbegnite klikabilne naslove i budite kreativni u prezentovanju.

U drugom tekstu Poynter-a, novinar Tom Džons (Tom Jones) naglasak stavlja na traženje činjenica, a ne na prenošenje govora.

„Ovo je naučna priča, ne politička“, napisao je Džons.

On navodi da je politika bitna, ali da treba biti oprezan kad su u pitanju spinovi o korona virusu, koji dolaze iz pristrasnih političkih izvora, i preporučuje oslanjanje na medicinske eksperte.

Nazovite ga pravim imenom

Od izbijanja epidemije, novinari koriste različita imena za virus. Na primer, „korona virus“ ili „novi korona virus“.

„To je zato što je ovaj korona virus odvojen od drugih korona virusa koji su izazvali sopstvene epidemije ili pandemije. Svaki dobija ime, a svaki je u nekom trenutku bio nov“, kaže novinarka Meril Perlman (Merrill Perlman) u nedavnom članku za Columbia Journalism Review.

Kako treba imenovati epidemiju?

CNN koristi termin pandemija za opis trenutne epidemije korona virusa. Objasnili su i zašto. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) to još uvek ne naziva pandemijom, i oni imaju svoje razloge. (U trenutku objave teksta na sajtu CINS-a, SZO je već proglasio pandemiju.)

Reči su bitne. Prema novinskoj agenciji Asošiejted Pres (AP) „epidemija je brzo širenje bolesti u određenoj populaciji ili regionu; pandemija je epidemija koja se proširila širom sveta”. Oni ovde predlažu oprezno korišćenje: „sledite izjave službenika za javno zdravstvo“.

Ostanite bezbedni

Nakon globalnog izbijanja virusa novinari ne mogu pokriti priču u samoizolaciji. Mi moramo ići na teren, a tu se javlja rizik od zaraze. Komitet za zaštitu novinara izdao je savete za novinare koji pokrivaju epidemiju korona virusa COVID-19, koji uključuju pripremu pred izlazak na teren, savete za izbegavanje infekcije u zaraženim područjima, planiranje putovanja. Evo najbitnijih:

1. Koristite zaštitne rukavice kada posećujete zaražena područja, poput medicinske ustanove. Možda će vam biti potrebna i druga medicinska zaštitna oprema, kao što su odela i maska za lice,
2. Ne posećujte pijace na kojima se prodaje sveže meso ili riba, ili farme u pogođenom području. Izbegavajte neposredan kontakt sa životinjama (živim ili mrtvim) i njihovom okolinom. Ne dodirujte površine koje mogu biti kontaminirane životinjskim izmetom,
3. Ako izveštavate iz zdravstvene ustanove, sa pijace ili farme, nikada ne stavljajte opremu na pod. Uvek dekontaminirajte opremu brzodelujućim antimikrobnim maramicama, nakon čega sledi temeljna dezinfekcija,
4. Nikada nemojte jesti i piti dok dodirujete životinje, ili u blizini pijace ili farme,
5. Uvek proverite da li su ruke temeljno oprane vrućom vodom i sapunom pre, tokom i nakon napuštanja mesta u kom postoji zaraza.

Stručnjaci

Pratite vladine agencije u vašoj zemlji koje su odgovorne za obaveštavanje o epidemiji. Eksperte o ovoj bolesti nije lako naći. Virus je nepoznat, nepredvidiv i nema dovoljno istraživača ili doktora koji su specijalizovani za virus COVID-19. Kada birate eksperte, imajte na umu pet stvari na koje upozorava Vilijam Henedž (William Hanage), vanredni profesor epidemiologije na Harvardovoj T. H. Čan školi za javno zdravlje:

1. Birajte eksperte oprezno. To što je neko nagrađen Nobelovom nagradom za neku naučnu oblast ne znači da je osoba od autoriteta za sve naučne teme. To ne podrazumevaju ni doktorska disertacija, niti držanje predavanja u prestižnoj medicinskoj školi,
2. Razlikujte ono što se zna da je istinito od onoga što se smatra istinom – i šta je nagađanje ili mišljenje,
3. Budite oprezni kad citirate nalaze iz „radnih verzija dokumenata“ ili neobjavljenih akademskih radova,
4. Zatražite od akademika da pomognu u proceni vesti o novim teorijama i tvrdnjama. Da se ​​dezinformacije ne bi proširile, vesti bi trebalo da prođu proveru činjenica,
5. Pročitajte radove novinara koji dobro pokrivaju naučne teme.

Provera činjenica (Fact-Checking) korona virusa COVID-19

„Ne borimo se samo protiv epidemije; borimo se protiv infodemije”, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebresejus (Tedros Adhanom Ghebreyesus) na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, 15. februara.

U ovo doba pogrešnih informacija i dezinformacija, internet mitova i teorija zavere, novinari takođe mogu širiti netačne informacije, poput onih da se bolest prenosi putem robe proizvedene u Kini, da su naučnici stvorili COVID-19, ili da je potekla iz određene istraživačke laboratorije.

SZO ima stranicu „Busters Mith” koja razotkriva glasine o korona virusu, uključujući i utvđivanje istinitosti fotografija koje se dele.

Novinska agencija Frans pres (AFP) pokrenula je sličnu inicijativu pod nazivom „Razbijanje mitova o korona virusu“.

Ima mnogo medijskih kuća širom sveta koje nemaju timove za proveru činjenica ili osobu sa veštinama da razotkrije lažne vesti. Ukoliko uočite prevare ili sumnjive informacije, obratite se kredibilnim lokalnim i regionalnim grupama za proveru činjenica. Obično su aktivni na društvenim mrežama.

Suočavanje sa traumama i žrtvama

Uvek moramo pronaći humani, ljudski ugao, obilaziti domove i radna mesta i postavljati ljudima neugodna pitanja za naše priče. Ali u globalnom izbijanju epidemije poput ove, žrtve su traumatizirane. Možda ne žele da pričaju javno i da razgovaraju o infekciji. Čak i ime mesta gde živi žrtva može proširiti paniku u toj zajednici, ostavljajući porodicu žrtve još nesigurnijom.

Istraživački centar koji, između ostalog, pruža informacije novinarima koji prate nasilje, konflikte i tragedije širom sveta Dart centar za novinarstvo i traumu sastavio je listu resursa o izveštavanju o virusu COVID-19. To uključuje vodiče, savete, najbolje prakse i savete stručnjaka o intervjuisanju žrtava i preživelih, kao i radu sa kolegama izloženim traumatičnim događajima.

Ovaj članak Centra za zdravstveno novinarstvo takođe uključuje lekcije za intervjuisanje osoba koje su preživele traumu:

1. Tretirajte žrtve sa dostojanstvom. Neka žrtva vas „pozove“ u svoju priču,
2. Omogućite žrtvi da diktira vreme i uslove intervjua; dozvolite savetnike,
3. Budite transparentni. Informišite žrtvu o tome kako će biti navedena u tekstu dok uzimate pristanak,
4. Stavite čovečnost pre priče. Na prvom mestu je dobrobit žrtve, na drugom je priča,
5. Ne opterećujte žrtvu najtežim pitanjima odmah u početku. Imajte saosećanja i slušajte,
6. Dugoročno suočavanje sa traumatizovanim žrtvama može uticati na vas,
7. Dartov poslednji bi novinari trebalo da imaju na umu: „Pazite i na sebe“.