Šindstrand: Čitajte vesti između redova i sa dozom rezerve

Šindstrand je istakla da je digitalna transformacija transformisala i publiku, usled čega više nema složenosti u novinarskom izveštavnju.

“Mediji jure senzacije, žele da prodaju što više primeraka. Sada su vesti crno-bele, nemaju puno nijansi. U Švedskoj imamo i crne tačke koje su nepokrivene u medijskom smislu, i niko ne kontroliše političare u tim tačkama”, navela je gošća Novog dana i podsetila da je u Švedskoj nedavno obeleženo 250 godina od usvajanja zakona o slobidi štampe, koji je bio prvi takav zakon na svetu.

Veliki problem je i to što, kako kaže, novac od oglašivača danas ide na Fejsbuk i Gugl. “Broj novinara u Švedskoj smanjen je za 25 odsto u poslednjih osam godina, to je teška situacija za nas”, istakla je ona.

Šindstrand ipak dodaje i da je digitalno doba otvorilo prostor za medije koji se finansiraju iz otvorenih izvora, koji se bave istraživačkim novinarstvom i specijalizovani su za dugačke tekstove, a ne samo kratke i brze informacije.

Kada je reč o fenomenu lažnih vesti, Šindstrand priznaje da one još uvek ne predstavljaju veliko pitanje u Švedskoj. Lažne informacije su izazov za demokratiju i u Švedskoj su, prema njenim rečima, izazvale nekoliko manjih afera.

Kaže da se nada da čitaoci vesti koje čitaju uzimaju sa dozom rezerve, ali da ne veruje da je to slučaj. “Već u osnovnoj školi morate da budete u stanju da proučavate izvore informacija, da znate ko šalje poruku, da čitate izmešu redova. Reč je o slikama, filmovima, člancima gde morate da još kao dete da izoštrite te sposobnosti”, poručila je Šindstrand.

Švedska bi volela da se medijska situacija u Srbiji poboljša

Gost Novog dana bio je i ambasador Švedske Joakim Vern koji je poručio da bi voleo da se medijska situacija u Srbiji poboljša.

“Vlada radi na novoj Medijskoj strategiji, želeli bismo da Vlada u taj proces uključi organizaacije građanskog društva kako bi se rešili problemi, poput nepostojanja transparentnosti, da medijska slika bude šira, da razni ljudi mogu da izraze svoje mišljenje”, objasnio je on.

Vern je istakao da je transparentnost preko potrena, i da se u Švedskoj zna ko su vlasnici medija. “Mi bismo želeli da ovde postoji isti proces. Na neki način bi medijska situacija bila bolja kada bismo znali ko su vlasnici, ko su ti koji šalju poruku”, kaže on.

Zamenik švedskog ambasadora dodaje i da je tabloidizacija trend koji je pogodio i njegovu zemlju, i da sve manje ljudi čita tradicionalne medije, i da se više informišu na društvenim mrežama, gde biraju sadržaje koje žele.

“Mediji su usmereni prema onome što biste želeli da čitate i to je problem. Tabloidi to koriste, oni vam daju ono što misle da vi želite. Nije lako razumeti ljude, vi gledate stvari koje su senzacije, i stvarne strvari ostaju iza. Na dugi rok to je problem”, upozorava Vern.

Zato, kako kaže, treba podržati istraživačko novinarstvo koje, prema njegovim rečima, nedostaje i u Srbiji i u Švedskoj.

“Mislim da je važno da političari, privrednici, poslovni ljudi – svi delovi društva budu pod nekim nadzorom, kontrolom, da budu deo društva gde ljude možete da oterate u zatvor ako prekrše zakon”, istakao je Vern.

Srbija i Švedska obeležavaju 100 godina diplomatskih odnosa, a Vern ocenjuje da su dnas ti odnosi odlični. Jubilij će biti obeležen sa tri događaja: Dijalog klubom gde će biri organizovani razgovori švedskih i srpskih novinara, zatim razgovorom ljudi iz dve zemlje sa ambasadorom Švedske o istoriji, budućnosti, kulturi i literaturi, dok će treći događaj biti festival švedskog filma.

Vern je poručio i da je uveren da će Srbija postati članica EU, ali ističe da je na Srbiji da ispuni uslove, a na Švedsoj da joj u tom procesu pomogne i podrži.