Slavoj Žižek o nacionalizmu na Balkanu, Kosovu, koronavirusu, digitalnim medijima i neredima u SAD (VIDEO)

LINK (VIDEO)

„Već pre 30 godina i više, kada je počelo u bivšoj Jugoslaviji sa nacionalizmima, to nije bila prirodna eksplozija, mislim da je, a to je jasno kod (bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana) Miloševića, pa donekle i u Sloveniji, to bio manevar u svakoj republici vladajuće partijske garniture, kako da ostanu na vlasti – videli su da se bliži neka vrsta demokratije i gledali su kako da ostanu na vlasti“, kaže Žižek u Danu uživo na TV N1.

„Nismo mi ništa specijalno u bivšoj Jugoslaviji. Ono što me veoma brine je globalni kapitalizam i u to smo svi uključeni. Kao odgovor na to, jer se ljudi boje da izgube identitet, vraća se nacionalizam“, navodi Žižek.

Ističe da je „paradoksalno, razlog što nacionalizam oživljava to što su ljudi nešto očekivali od liberalne demokratije, a nisu to dobili“.

Na pitanje kako danas vidi rešavanje pitanja Kosova, on kaže da i danas zastupa tezu ne „prljavog diplomatskog prekrajanja granice, već strogo koordiniranog malog prekrajanja granice – ako je neki deo na severu Kosova koji je većinski srpski ili neki većinski albanski deo u Sandžaku – zašto se ne bi razmenili“, smatra filozof.

Dodaje da „veruje da kontakt između ljudi, razmena robe, putovanja, pomažu“.

„Nemojmo sebi postavljati velike ciljeve, sad kao odjednom svi plešemo kolo bratstva. Sprečimo rat, i onda polako – kontakti, razmena robe itd, i videćemo šta će se desiti“, kaže on i dodaje da, koliko zna, nažalost, razmena deluje tamo gde ne bi trebalo, a to je trgovina drogom i belim robljem.

Potrebna globalna zdravstvena koordinacija

Na pitanje kako ocenjuje situaciju sa pandemijom koronavirusa, Žižek navodi da je prva panika u martu i aprilu prošle godine „bila skoro zdrava, normalna panika, bojali smo se“.

„A sada je nešto sasvim drugo, nije strah, već duboka depresija, iako imamo vakcinu, ljudi ne vide jasnu perspektivu, krše propise, ne iz zadovoljstva, već u stilu onoga  ‘iskoristi dan’. Ako nas umre globalno dva-tri odsto, biće ekonomska kriza, ali mnogo gore biće fundamentalna psihološka, egzistencijalna kriza. Mi smo bića navike, trebaju nam osnovne koordinate, a to išćezava, i to vidim kao globalnu opasnost“, ukazuje Žižek.

Dodaje da ne treba da mislimo da kad dobijemo vakcine da će sve biti rešeno.

„To će se vući, čak i da ova vakcina proradi, biće drugih varijanti virusa“, ističe on.

„Mislim da će nas, ako ne ova, ono krize koje dolaze, apsolutno prisiliti, mi trebamo globalno zdravstvenu koordinaciju, to je sve u principu moguće… Čak i u državama gde su konzervativci na vlasti – svi znaju da je potreban snažan socijaliziran globalan zdravstveni sistem“, ocenjuje Žižek.

„Ovu zdravstvenu krizu povezujem sa krizom celog našeg bića zbog kontrole digitalnim medijima. Svi smo već kontrolisani digitalno. Kad kupite ovaj moderni televizor, oni ne samo da prate šta si gledao, već ovi najmoderniji imaju i mašinu koja prati vaš izraz lica. Toga se zaista bojim – tzv. neposredneg kontakta naših misli sa kompjuterom. Nismo još tamo, ali se bližimo“, kaže Žižek.

Ističe da je čak više nego koronavirus, digitalni virus prava opasnost.

„Ko zna šta će se desiti. Nisam pesimista, ali mislim ipak da bi zbog svih ovih procesa društvo trebalo da iznad mehanizma tržišta preuzme osnovnu kontrolu nad zdravstvom, okolinom, energijom“, navodi on.

Na pitanje na koji način bi to bilo moguće, navodi da je on „pesimističan optimista, to nije jeftini paradoks“.

Dodaje da „društvo treba organizovati da svi ljudi imaju garantovana osnovna sredstva za preživljavanje“.

„Nije to stvar naprednih socijalističkih snaga, to država treba da radi u internacionalnoj kooperaciji, pa i u kooperaciji sa lokalnim snagama. Potrebna je neka, ne nova totalitarna organizacija, već neka socijalizacija. Treba nam izvršna vlast, više ljudi kao (uzbunjivač Džulijan) Asanž, vlast koja je kontrolisana, ali koja može brže da radi da svoje mere realizuje“, ističe Žižek.

Društveni mediji preuzimaju javni prostor

Na pitanje kako gleda na odluku Britanije da ne izruči Asanža SAD, ali i istovremeno da ga ne pusti na uslovnu slobodu, filozof kaže da je to „nešto najogavnije“ što je čuo.

Citira jednog od svojih omiljenih, kako kaže, konzervativnih pesnika, Tomasa Sterna Eliota koji je rekao da je najveća izdaja da uradiš pravu stvar zbog pogrešnog razloga, ističući da se to desilo u slučaju Asanža, obrazlažući da britanski sud nije hteo da popusti Americi, navodeći „bezvezni razlog“ – zdravlje, koju su mu istovremeno ugrozili.

„Desiće se da će (Asanž) verovatno preživeti u Engleskoj, ali ono za šta se borio će jasno izgubiti“, ukazuje Žižek.

Kao veliki problem navodi činjenicu da društveni mediji, poput Fejsbuka i Tvitera, koje označava kao masovne privatne medije, preuzimaju javni prostor, koji, samim tim, iščezava.

„Oblikuje se jedan neorganizovani prostor, koji nije u pravom smislu javni prostor“, kaže Žižek i kao primer navodi slovenačkog premijera Janeza Janšu, „imitaciju“ odlazećeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji većinu odluka vlade najpre objavljuje na svom Tviter nalogu.

Ima nešto trulo u američkoj demokratiji

„Tramp je apsolutni manipulant, užas je u tome, kao što se juče i danas pokazalo, da je taj manipulatorski vašingtonski političar izdao glasove protesta. On samo upotrebljava proteste kao sredstvo pritiska, a kad je video da je otišlo suviše daleko povukao se. On ostaje deo establišmenta, on nije čak ni kao fašista koji bi hteo da preuzme vlast, on je kao riba u vodi u toj korupciji“, ocenjuje Žižek.

A kako tumači najnovije proteste u Americi, kada su Trampove pristalice upale u Kongres i prekinule sednicu na kojoj je najviše zakonodavno telo SAD trebalo da verifikuje rezultate predsedničkih izbora, on navodi da „ne bi bilo ovih demokratskih socijalista bez Trampa“.

„Nikad nisam mislio da je Tramp dobar, već da će on, takva katastrofa kakva je, pokrenuti neki proces, i to se sad i dešava, on je iznutra srušio establišment. Mislim da ne možemo to što se juče desilo smatrati jednostavno nečim lošim, iako su to uglavnom bili desničari, ali nemojmo zaboraviti da su oni izrazili temeljno nezadovoljstvo postojećim elektorskim sistemom u SAD“, smatra Žižek.

Dodaje da je njegova poenta da „to nisu bili samo neki glupi desničari, to je izraz fundamentalne krize američkog političkog sistema“.

Kaže da je rezultat svega da je „nešto već bilo trulo u američkoj demokratiji“.

Dodaje da je jedini spas za Ameriku umerena verzija demokratskog socijalizma, odnosno „snažnija društvena kontrola zbog situacije u zdravstvu, ekologije, socijalnih nemira“.

Na pitanje da li ovo što se desilo u SAD može da se prelije i na Evropu, Žižek se nada da ne može.

„Ko su danas javna lica režima? (Osnivač Amazona Džef) Bezos, (osnivač Majkrosofta Bil) Gejts – oni nisu klasični kapitalisti, oni žive od rente, to je kapitalizam danas. Bezos ne proizvodi nešto novo, on je privatizovao sistem distribucije. Isto i Gejts u svom domenu“, ukazuje Žižek.

„Ima neka granica u Evropi, nadam se, da neće to ići direktno. Bojim se da će to biti naš horizont – umereno tehnokratski poredak u kom jača kontrola države ili populizam, ali u oba primera klasne razlike će da eksplodiraju, elita će nastaviti da živi u svojim mehurima“, smatra on i dodaje da se „celi kapitalistički sistem već radikalno menja, to je postalo jasno u 2020. godini“.

Upozorava da su oni privatizovali javni prostor, da su oni današnja aristokratija, „oni u sprezi sa državom kontrolišu naš prostor, to je problem, zato je Asanž tako značajan“.

Za sebe kaže da je konzervativni komunista i da levica treba da se obraća običnim ljudima, da im kaže da je važno dostojanstvo.

„Mi smo glas običnih ljudi koji su zabrinuti“, ističe Žižek.