Šta je INFOdemija i kako se ona leči?

Dezinformacije ostaju globalni problem koji ne poznaje državne i geopolitičke granice i to nije nikakva novost. Ključna taktika za suzbijanje štetnog širenja i uticaja popularno nazvane infodemije, upravo iz ovih razloga, leži u saradnji između svih onih aktera koji rade na proveravanju činjenica. U doba digitalnih tehnologija i sve većih mogućnosti našeg virtuelnog bitisanja infodemija posebno uzima maha preko društvenih mreža. Tu na scenu kao svojevrsni lek stupa saradnja svih trudbenika za neutralisanje i borbu protiv ove pojave.

Dobar primer za ovo jeste slučaj koji se dogodio tokom prvih meseci vođenja Factchekueado inicijative za proveru verodostojnosti informacija, koju su pokrenuli Chequeado iz Argentine i Maldita iz Španije, kako bi se suprotstavili dezinformacijama koje kruže u latinoameričkim i hispanoameričkim zajednicama u SAD. Kao što je Demostat već pisao u jednom od svojih tekstova, pandemija dezinformacija vrlo se efikasno i ubrzano širi španskim govornim područjem, te tako ne zaobilazi ni Sjedinjene Američke Države.

Tako je u jednom momentu prošle godine svetlost javnosti ugledala i priča o Ani, koja je verni čitalac sadržaja na Malditi, a čiji se profil na aplikaciji za upoznavanje Tinder poklopio sa profilom izvesnog Tomasa Pola (Thomas Paul), navodnog narednika u vojsci SAD na privremenom boravku u mirovnoj misiji u inostranstvu. Ili je Tomas bar tako tvrdio. Njih dvoje su svoju komunikaciju nastavili putem WhatsApp aplikacije za komuniciranje, gde je dotični navodni naredni našoj Ani iz priče pokazao vrlo čudnu vrstu privrženosti, koja je prevazilazila okvire logičnog ponašanja između dve nepoznate osobe.

Međutim, postojala je jedna velika prepreka koja je ovaj par sprečavala da budu zajedno: Pol je rekao da ga šalju u Ukrajinu i da će mu trebati više od 6 000 evra da se vrati kući. Tada Ana shvata da je postala žrtva prevare.

U stvarnosti, profil našeg navodnog Pola na Tinderu sadrži fotografije koje pripadaju američkom vojniku Tajleru Tomasu (Tyler Thomas), koji ima preko 40 000 pratilaca na Instagramu.

Ovo svakako nije prvi slučaj lažnog Tinder profila. Taktika je poznata kao ,,catfishing’’: prevarant koristi lažni onlajn identitet da priđe osobi preko nekog od kanala komunikacije i emocionalno se poveže sa njom. Zatim sledi deo kada koprena polako pada i osoba traži manju ili veću jednokratnu ili višekratnu količinu novca da reši „hitno finansijsko pitanje’’ koje ga mori.

Međutim, jedan od stožera lečenja ovakvih i sličnih pojava infodemije jeste upravo saradnja na internacionalnom nivou koja bi trebalo da nadilazi teritorijalne i geopolitičke okvire kako bi se uspešno suprotstavila rastućoj pandemiji lažnih informacija i prevaranata.

Tako je Chequeado kao veoma svetao primer dobre prakse na nadnacionalnom nivou svoje delovanje proširio i kroz povećanje kanala komunikacije i objavljivanje nalaza do kojih dolazi ne samo na svom vebsajtu, već i preko društvenih mreža, ali i preko grupe na WhatsApp aplikaciji. Međutim, ključ uspeha leži upravo u tome što svoje provere plasira i preko različitih drugih medija, te  kroz partnerstvo sa desetinama organizacija za proveru činjenica i medijskih organizacija u Hispano i Latino zajednicama širom SAD.

I tako nastaje lančana reakcija i domino efekat lečenja infodemije. Tako je nezavisni internet portal na španskom jeziku iz Severne Karoline Enlace Latino NC u svojstvu jednog od partnera ove mreže objavio priču naše Ane. Tako je drugi čitalac, Alehanda iz Venecuele, videla članak i kontaktirala kolege sa istog ovog portala da im se zahvali što joj je Anino iskustvo pomoglo da i sama izbegne sličan usud. Na posletku, tako su na stotine čitalaca velikog broja medija iz partnerske mreže Chequeado inicijative raširili ovu priču i dali svoj lični doprinos.

Sa druge strane, i akademski istraživački radovi dokazali su da provera činjenica u praksi zaista daje rezultate: manje je verovatno da će ljudi deliti sadržaj koji je alat/inicijativa za proveru činjenica označio kao lažan ili obmanjujući, pokazalo se.

Naučne studije iz ove oblasti nas takođe upozoravaju da je i vreme važno. Veoma važno. Što se pre reaguje na lažan ili obmanjujući sadržaj, veće su šanse da se u nekom momentu preseče domino efekat njegovog štetnog uticaja.

Na koncu, bitno je naglasiti da nadnacionalna saradnja nije samo još jedan vid alternativnog pristupa rešavanju stvari – ona je neophodna u borbi protiv dezinformacija. Deljenje verifikovanog sadržaja između zemalja, regiona i kontinenata je takođe ne samo korisno, već neophodno. Vrednost koja se stvara kroz izgradnju partnerske zajednice i poverenja je takođe ne samo korisna, već neophodna.

U svetu i u vreme kada se enormna količina neproverenog sadržaja svakodnevno deli preko svetske internet mreže saradnja je conditio sine qua non za uspešniju, hitriju i kvalitetniju borbu protiv infodemije. Ona nije korisnost, ona je naša neophodnost.

Autor: Tamara Bajčić, menadžer za zaštitu podataka o ličnosti