Svaki četvrti u Srbiji pročita „politiku privatnosti“ pre nego što dozvoli „kolačiće“

Koliko su građani spremni da omoguće pristup svojim ličnim podacima kada su na mreži najbolje pokazuju najnoviji podaci iz Ankete o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u domaćinstvima i od strane pojedinaca, a o čemu je pisao Eurostat.

Kada govorimo o našoj zemlji, broj pojedinaca u Srbiji koji su upućeni u to da “kolačići” koje gotovo svaki sajt kom pristupamo prikuplja služe zapravo za praćenje svojevrsnog kretanja po Internetu iznosio je 39 odsto.

Procenat pojedinaca koji su zapravo pročitali šta piše u politici privatnosti koju gotovo svaki sajt nudi prilikom traženja dozvole za “kolačiće” blizu je 28 odsto, a čak 24 odsto pojedinaca odbija da dozvoli sajtovima da prikupljaju privatne podatke.

Ukoliko govorimo o procentualnom broju pojedinaca koji su ograničili pristup njihovim profilima ili deljenom mrežnom skladištu, taj broj iznosi 20 odsto.

Svega 18 odsto odbilo je da dozvolu za prikupljanje ličnih informacija u svrhe prilagođavanja reklamnog sadržaja, a jedva 10 odsto je u poslednja tri meseca proveravalo sigurnost sajtova na kojima ostavljaju lične podatke.

Kada je u pitanju dopuštanje aplikacijama da prikupljaju podatke poput geografske lokacije, u poslednja tri meseca 24 odsto korisnika Interneta je odbilo da dopusti prikupljanje tih podataka.

Kakva je situacija u EU?

Prema rezultatima istraživanja za 2020. godinu, svaka druga osoba starosti između 16 i 74 godine u EU odbila je da dozvoli upotrebu svojih ličnih podataka u svrhe prilagođavanja reklama prilikom korišćenja Interneta u prethodnom tromesečnom periodu.

Pored toga, 46 odsto je izjavilo da dozvoljavaju samo ograničeni pristup svom geografskom položaju ili u potpunosti odbijaju pristup ovim informacijama.

Oko 40 odsto građana EU čita izjave o politici privatnosti pre nego što daju dozvolu za prikupljanje ličnih podataka.

Slično tome, 40 odsto je ograničilo pristup profilima ili sadržaju svojih stranica na društvenim mrežama ili deljenom mrežnom skladištu.

U međuvremenu je 33 odsto proverilo da li je veb lokacija na kojoj su dali svoje lične podatke bezbedna.

Udeo ljudi koji odbijaju da dozvole upotrebu svojih ličnih podataka za oglašavanje varirao je u državama članicama EU.

Najveći udeo zabeležen je u Holandiji (73 odsto), Finskoj (70 odsto), Danskoj i Nemačkoj (obe 63 odsto) i Španiji (62 odsto).

Suprotno tome, najniži udeo zabeležen je u Bugarskoj (10 odsto), Rumuniji (20 odsto), Grčkoj (29 odsto), Slovačkoj (30 odsto) i Letoniji (32 odsto).