Sve veća zabrinutost za istinitost vesti, političke elite glavni izvor dezinformacija

Tokom protekle godine, i pre nego što je pandemija izmenila svet, više od polovine ispitanika u 40 zemalja sveta izrazilo je zabrinutost zbog upitne istinitosti vesti koje primaju preko interneta, navodi se u novom izdanju izveštaja Rojtersovog Instituta za izučavanje novinarstva.

Iako je trezvenost više od polovine korisnika interneta ohrabrujuća, postavlja se pitanje – kako, zaboga, ostali ne vide poplavu namernog i nenamernog dezinformisanja, kao i odakle crpu svoje poverenje u takve sadržaje.

Političari ne prestaju da optužuju medije

Procenat zabrinutih za tačnost vesti je u porastu u odnosu na prošlu godinu, a kao glavni izvor dezinformacija većina navodi, dosta tačno reklo bi se, domaće političare, iako u nekim zemljama ispitanici sa udaljenijih krajeva desnog političkog spektra gaje uverenje da su za dezinformacije krivi baš mediji.

Čitav proces se kreće ka sve izvesnijem scenariju u kojem će preživeti tek mali broj velikih medija, a to znači da će naše informisanje vremenom postajati sve siromašnije i lošije. Bar će populističke političke elite znati šta treba da kontrolišu, a svakako će profitirati od loše informisanih građana

Nije teško pogoditi odakle im taj stav – populistički političari za čijim agendama se kreće ova grupacija ne prestaju da optužuju medije za zavere protiv njihovog uspeha i sopstvenih društava uopšte. Reputacija Fejsbuka kao glavnog kanala za širenje dezinformacija se učvršćuje i širi u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, mada je WhatsApp u Brazilu i Maleziji na prvom mestu liste osumnjičenih.

Kategorija pristojnih ispitanika, koji kažu da veruju svim vestima gotovo uvek, suzila se za četiri procenta u odnosu na prošlogodišnje istraživanje i sada to tvrdi manje od 40 odsto ispitanih. Podatak da manje od polovine ljudi veruje vestima koje su sami odabrali je tužan za medije, ali ohrabruje u pogledu vere ispitanika u sopstvenu sposobnost da razaberu tačno od netačnog, baš kao i u pogledu sve raširenije svesti da nisu sve vesti tačne.

Značajno je da javni servisi gube poverenje sa obe strane političkog spektra, baš kao i podršku politički opredeljenih ispitanika. Njihovi odgovori na druga pitanja pokazuju visok stepen egzistencijalne nesigurnosti i brige za budućnost i teško je oteti se utisku da za to postoje vrlo dobri razlozi.

Većina želi informacije bez iznošenja stava

Istraživanje ipak pokazuje da je među ispitanicima više od 60 procenata onih kojima je i dalje stalo pre svega do vesti bez tačke gledišta, odnosno informacija bez sugerisanog mišljenja ili stava. Samo 28 procenata ispitanika više voli da novosti sadrže stavove i mišljenja.

Više od 60 procenata ispitanika i dalje želi vesti bez tačke gledišta, odnosno informacije bez sugerisanog mišljenja ili stava. Samo 28 procenata ispitanika više voli novosti koje sadržajem dele ili se odnose na njihove stavove i mišljenja

Kako se menja stil političke komunikacije (čitaj: političari gaze društvene i demokratske norme ponašanja), korisnici sve više žele da mediji jasno označe lažne izjave političara (52%) umesto da ih samo ne objave (29%).

Dve trećine korisnika bi želele da društvene mreže i druge platforme same blokiraju informacije koje su netačne, čak i ako to znači da o tačnosti odlučuju same platforme.

Onlajn naplata vesti je nastavila blagi porast u čitavom nizu zemalja, sa značajnijim skokovima u SAD (20 procenata plaća, skok od četiri procentna poena) i Norveškoj (značajnih 42 odsto, porast od 8), ali je procenat osoba koje besplatno konzumiraju vesti toliko veliki da se ne može govoriti o ovoj vrsti prihoda kao o nečemu što je blizu rešenja finansiranja profesionalnih medija.

Štaviše, u SAD 40 procenata onih koji koriste besplatno informisanje na internetu kaže da ih nikada niko neće ubediti da ga plate, a u Ujedinjenom Kraljevstvu je takvih čak 60 procenata.

Preživeće mali broj sajtova koji okupe pretplatnike

Korisnicima koji se odluče da se pretplate na neki onlajn medij presudni su kvalitet i različitost sadržaja. Uvereni su da dobijaju bolje informacije. Imaju tendenciju da se pretplaćuju na mali broj najistaknutijih medija (između trećine i polovine pretplaćenih), što sugeriše da će na kraju preživeti mali broj sajtova koji će okupiti većinu pretplatnika.

Primećuje se i da je kod onih koji se pretplaćuju na više od jednog medija sve češće u pitanju lokalni medij sa potpuno drugačijim temama izveštavanja.

Način na koji korisnici dolaze do vesti nastavlja da se „usitnjava“. Dok samo 28 procenata korisnika počinje informisanje preko veb-sajta ili aplikacije jednog medija, grupa starosti između 18 i 24 godine  još je slabije povezana sa sajtovima i aplikacijama – više je nego dva puta verovatnije da će dolaziti do vesti preko društvenih mreža.

Reputacija Fejsbuka kao glavnog kanala za širenje dezinformacija se učvršćuje i širi u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, mada je WhatsApp u Brazilu i Maleziji na prvom mestu liste osumnjičenih

Upotreba Instagrama za informisanje udvostručila se u odnosu na 2018. i izgleda da će preteći Tviter tokom sledeće (2021) godine.

I na kraju, iako je njegovo učešće u informisanju još uvek malo, podkast je postao predmet iznimnog poverenja – polovina svih ispitanika u svim zemljama smatra da ovaj medijski proizvod nudi dublje informisanje i bolji kontekst za vesti nego ostali mediji.

Eplova aplikacija za podkaste, ranije najzastupljenija destinacija ljubitelja podkasta, ustupila je mesto platformi Spotify.

Kroz sve ove i mnoge druge podatke iz Digitalnog izveštaja projurila je epidemija i sve poremetila. Sva će tržišta osiromašiti, ili to već jesu, a potraga za alternativnim modelima finansiranja kredibilnih medija nije donela značajne rezultate uprkos velikim i dugotrajnim naporima.

Čitav proces se kreće ka sve izvesnijem scenariju u kojem će preživeti tek mali broj velikih medija, a to znači da će naše informisanje vremenom postajati sve siromašnije i lošije.

Bar će populističke političke elite znati šta treba da kontrolišu, a svakako će profitirati od loše informisanih građana.