Tim Berners Li: Stvorio sam internet, sad hoću da ga popravim

Ni pet godina nije prošlo otkako je stvorio internet, a ser Tim Berners Li je video kuda stvari idu i osnovao organizaciju koja se na globalnom nivou bavi isključivo standardima upotrebe interneta – World Wide Web Consortium. Njihova misija jednostavno nije uspela. Po rečima samog njegovog tvorca, internet je „pokvaren“ i njegovi ogromni potencijali se koriste i za veoma štetne stvari.

Ser Berners Li, međutim, ne odustaje. Osnovao je još jednu organizaciju – World Wide Web Foundation – koja je stvorila Ugovor o moralno ispravnom i korisnom regulisanju i korišćenju interneta za vlade država, tehnološke kompanije i same korisnike.

Pre nekoliko dana je tekstom u Njujork tajmsu pozvao sve korisnike interneta, zajedno sa vladama sveta i velikim kompanijama, da potpišu Ugovor kako bi zajedno „popravili“ internet.

Mržnja i dezinformacije na mreži

Francuska i Nemačka, ali i Gugl i Fejsbuk su ga poslušali. Dakle, ima nade, a i razloga da saslušamo šta legendarni „otac interneta“ kaže u tekstu pod naslovom „Izmislio sam internet: evo kako možemo da ga popravimo“ iz Njujork tajmsa.

Naravno, već kod Fejsbuka, koji pristaje da fektčekuje sve korisnike, osim političkih reklama, nailazimo na značajne probleme, a o ciljanom političkom marketingu da i ne govorimo – odvija se nesmetano i sve se više razvija i raste

„Nadao sam se da ćemo, 30 godina nakon što smo ga stvorili, koristiti internet pre svega da služi čovečanstvu. Nadao sam se da će konstruktivni projekti kao što su Vikipedija, OpenStreetMap (projekat stvaranja svima dostupne digitalne mape sveta) i besplatni softveri pokuljati sa interneta. Stvarnost je, međutim, mnogo složenija. Predrasude cepaju društva, mržnja i dezinformacije se distribuiraju na mreži. Prevaranti koriste internet da kradu identitete, zlostavljači maltretiraju svoje žrtve, a ’loši momci’ koriste lukave digitalne taktike da podriju demokratiju“, kaže Berners Li.

Tvrdeći da se digitalni svet nalazi na prekretnici, naučnik smatra da će način na koji će čovečanstvo odgovoriti na zloupotrebe svetske digitalne mreže odrediti da li će ona ispuniti svoj potencijal sile za dobrobit ili nas odvesti u digitalnu distopiju.

„Internetu je potrebna radikalna intervencija svih onih koji mogu da utiču na njegovu budućnost: vlada koje mogu da ga regulišu i donose zakone o njemu; kompanija koje dizajniraju proizvode; organizacija civilnog društva koje mogu da pozovu moćnike na odgovornost; i svakog korisnika mreže koji uspostavlja odnose sa ostalima na internetu. Moramo da prevaziđemo mrtvilo koje je karakterisalo prethodne pokušaje da se reše problemi sa kojima se internet suočava. Vlade moraju da prestanu da krive kompanije za inertnost, a kompanije moraju da budu konstruktivnije u oblikovanju buduće regulacije – umesto što joj se samo protive“, nastavlja Berners Li.

Ugovor za veb: Sprečiti zloupotrebe interneta

Kao osnov za rešavanje nagomilanih problema, otac interneta je javnosti predstavio – Ugovor za veb.

Ovaj ugovor predstavlja jasan globalni plan akcije, a u njegovom stvaranju učestvovali su aktivisti, akademici, kompanije, vlade i građani čitavog sveta. Cilj je jednostavan – želeli su da stvore osnov za akciju koja bi onlajn svet „učinila bezbednim, osnažujućim i autentično svačijim“.

Kao primer Berners Li navodi da žene koje koriste aplikacije za vežbanje ne bi smele da strahuju od toga da li će rute kojima trče biti automatski deljene sa drugim korisnicima i tako ih izložiti opasnosti. Ta greška je nenamerna, ali je u isto vreme posledica toga što su aplikaciju dizajnirali ljudi koji ne misle o bezbednosnim potrebama žena

„Ugovor predviđa korake kojima bi se sprečile namerne zloupotrebe interneta i informacija o nama“, piše Berners Li u Njujork tajmsu. „Na primer, poziva vlade da objave otvorene baze podataka kako više ne bi moglo da se krije od građana kako se koriste podaci o njima. Ako vlade dele naše podatke sa privatnim kompanijama – ili kupuju od njih liste dilera tih podataka – imamo pravo da to znamo i da preduzmemo nešto. Ugovor utvrđuje načine da se dizajn sistema unapredi kako bi iskorenio podsticaje koji nagrađuju mamce za klikove ili šire dezinformacije.“

„Ciljano političko oglašavanje“, kaže dalje Berners Li, „daje političkim strankama mogućnost da podriju debatu.“ „Potrebne su nam platforme za otvaranje njihovih ’crnih kutija’, na kojima bi se jasno objasnilo kako će svesti na minimum ili eliminisati rizike po društvo koje njihovi proizvodi predstavljaju. Po mom mišljenju, vlade treba da uvedu momentalne zabrane ciljanog političkog reklamiranja kako bi obnovile poverenje u javni diskurs.“

I zaista, Ugovor sadrži konkretne aktivnosti za suprotstavljanje negativnim posledicama načina na koji su platforme dizajnirane – čak i kada su te posledice nenamerne. Kao primer Berners Li navodi da žene koje koriste aplikacije za vežbanje ne bi smele da strahuju od toga da li će rute kojima trče biti automatski deljene sa drugim korisnicima i tako ih izložiti opasnosti. Ta greška je, smatra on, nenamerna, ali je u isto vreme posledica toga što su aplikaciju dizajnirali ljudi koji ne misle o bezbednosnim potrebama žena.

„Potrebna nam je mnogo šarolikija radna snaga u tehnološkim industrijama kako bismo obezbedili da njihovi proizvodi služe svim grupama u društvu“, konstatuje i dodaje: „Kompanije bi morale i da objave izveštaje koji na suštinski način pokazuju njihov napredak ka ciljevima u postizanju ovakve raznorodnosti.“

„Svi treba da upotrebimo Ugovor za veb kako bismo od interneta načinili svet u kojem je vredno postojati i kako bismo borbu za internet kakav želimo počeli sada“, jedan je od očiglednih zaključaka njegovog obraćanja javnosti.

Fejsbuk odbija da proveri istinitost političkih reklama

Iza Ugovora je već stala, kako je Berners Li naziva, „snažna koalicija“ država, kompanija, organizacija i pojedinaca. Vlade Francuske, Nemačke i, zanimljivo, Gane potpisale su se pod njegove principe, ali i tehnološki divovi kao što su Gugl, Fejsbuk i Redit. Time su se obavezali na zajedničku akciju sa drugim specijalistima, čiji je profil kudikamo manje komercijalan, kao što je, na primer, pretraživač Dakdakgou (DuckDuckGo).

Predrasude cepaju društva, mržnja i dezinformacije se distribuiraju na mreži. Prevaranti koriste internet da kradu identitete, zlostavljači maltretiraju svoje žrtve, a „loši momci“ koriste lukave digitalne taktike da podriju demokratiju (Berners Li)

Mnoge organizacije civilnog društva, uključujući Fondaciju za elektronske granice (Electronic Frontier Fondation), Reportere bez granica i Pristup sada (AccessNow), pridružile su se rastućem pokretu, kao i pojedinci kao što je jedna članica američkog kongresa (Ro Kana iz Kalifornije).

Naravno, već kod Fejsbuka, koji pristaje da proverava istinitost onog što objavljuju svi korisnici, osim političkih reklama, nailazimo na značajne probleme, a o ciljanom političkom marketingu da i ne govorimo – odvija se nesmetano i sve se više razvija i raste.

No, tek ako Ugovor masovno prihvate vlade, kompanije i ostali akteri, njegova težina će postati i politička i obavezujuća. Uostalom, ni Berners Li ne smatra da će svi problemi biti rešeni začas:

„Neke promene će trajati dugo: ne očekujemo transformaciju preko noći. Ali ćemo pratiti njihove napore i ako ne ostvare napredak, izgubiće status podržavalaca Ugovora“, kaže on. Drugim rečima, oni koji ostanu izuzetak, patiće zbog negativne reputacije i mogućih komercijalnih i drugih posledica.

Možda sve ovo zvuči kao utopija, ali tako je zvučala i ideja o internetu i njegovom širenju svetom, pa… Uostalom, uspeh ove akcije zavisiće i od svakoga od nas.