Tviter pod Maskom: Pet pitanja na koje novi vlasnik mora da odgovori

Najpre o ceni.

Tviter je prodat za 44 milijarde dolara, što je oko dve trećine društvenog proizvoda Srbije. Procena je da Tviter koristi oko pola milijarde ljudi što opet znači da je potencijalna vrednost svakog tviteraša, to jest naloga na Tviteru, oko 88 dolara.

Slobodno možemo da zaokružimo na sto dolara, verovatno i na više, neki kaži na dvesta, ako uzmemo u obzir neaktivne i pasivne naloge. Na internetu nismo svi jednaki, pa tako nalog nekoga u SAD vredi znatno više nego nalog srpskog tviteraša, što saznate kada uđete u digitalni marketing, ali da se (za) sada ne bavimo time.

Vredi li taj „digitalni gradski trg“ kako Mask naziva Tviter toliko novca?

Tviter je prošle godine imao promet od 3,7 milijardi dolara uz rast od 8,8 odsto, ali mu je čist prihod bio tek 221 milion dolara i poslednje dve godine je u značajnom padu. Problematično poslovanje izložilo je kompaniju „neprijateljskom“ kupcu poput Ilona Maska i deoničari su pomislili da je bolje da akcije prodaju malo iznad njihove sadašnje vrednosti nego da nastave da rizikuju, kako im je upravni odbor savetovao.

To i dalje ne daje odgovor na pitanje da li je Tviter preplaćen, potplaćen ili taman plaćen, ali takvi se odgovori u biznisu ne daju odmah već posle nekog vremena, kada vidimo šta je novi vlasnik smislio.

Tehnokraljevstvo Ilona Maska

Teško je običnom čoveku da razume vrednost digitalne ekonomije i optimizam investitora pa i to da je najbogatiji čovek na svetu neko ko sebe naziva ne menadžerom nego „tehnokraljem“ jednog automobilskog brenda (Tesla) i projekta za putovanje u svemir koji je daleko od komercijalne upotrebe (Spejs Iks).

Tesla godišnje proizvede malo manje od milion automobila, što je četiri do pet puta manje samo od proizvodnje Honde u SAD, dakle ne u celom svetu, pa ipak Teslin „tehnokralj“ zahvaljujući raznim investicijama trenutno broji 264 milijarde dolara, bezmalo stotinu više od drugoplasiranog Džefa Bezosa, osnivača Amazona.

Još luđe je to što se Mask često hvali kako on keša gotovo da i nema – kada su mu potrebne pare mora da ih pozajmi od banke, koristeći svoj kapital kao garanciju. Nemojte ga žaliti, to je deo njegovog životnog poslovnog modela jer zahvaljujući „odsustvu“ novca Mask plaća manji porez nego bilo koja američka učiteljica.

Tviter je kupio jer su ga podržali drugi investitori, najviše kompanija „Morgan Stenli“. Naravno, većini akcionara nisu isplaćene keš pare, već su prihod od prodaje odmah reinvestirali u druge poslove kako bi izbegli porez. I tako će biti dok neka veća katastrofa ne probuši investitorski balon ili ih neki novi Berni Mejdof ne podšiša.

Tako da većina tog novca u stvarnosti ne postoji, predstavlja projekciju vrednosti koja u nekom trenutku može da ispari i – nikom ništa! Otud Masku tolike milijarde i mogućnost da toliko „plati“ kompaniju koja je tek neki mesec starija od Republike Srbije kao samostalne države.

Od kako je u ponedeljak (25. aprila 2022) objavljen dogovor Maska i deoničara Tvitera o prodaji, liberalni komentatori govore da je Mask najgora osoba koja je mogla da preuzme važan prostor za komunikaciju, da je sam podsticao najgore na Tviteru: trolovanje, nenaučni kriticizam (u oblastima u koje se ne razume), vređanje drugih, rasizam i dovođenje investitora u zabludu zbog čega je u više navrata kažnjavan, i on i kompanija Tesla. Takoreći, da nije kupio Tviter trebalo je da ga izbace odande, toliko je sakupio negativnih poena.

No, to je naknadna pamet, a nas sada zanima ima li Ilon Mask odgovor na barem pet od mnogo pitanja sa kojima će se suočiti sada kada se samoproglasio zaštitnikom odnosno „apsolutistom slobodnog govora“. Što, valjda, znači da će zabraniti obraćanje svakome ko se protivi potpunoj slobodi govora, jer bi u suprotnom bio anarhista. Ali da ostavimo tu logičku dilemu boljim filozofima.

Hajde reci gde je lova

Priča o slobodi je odlična i plemenita, ali sloboda ima svoju cenu i skuplja je kada se održava nego kada se osvaja. A slobodu na Tviteru treba održavati svakodnevno što znači da mreža mora da pokrije makar svoje troškove ako poverujemo da njen novi vlasnik neće insistirati na profitu.

Tviter zarađuje na dva načina – prodajom oglasa (86 odsto prihoda) i prodajom podataka o ponašanju korisnika Tvitera (14 odsto). Mask je najavljivao promenu poslovnog modela, naročito u ovom oglasnom delu, ali nije obrazlagao.

Jedna od ideja koja se spominje je mogućnost pretplate, možda ne za sve korisnike, ali makar za one koji su spremni da plate da bi imali neki „bolji Tviter“ odnosno više mogućnosti nego prosti korisnici. Kao u video igrama, uostalom.

Šta biste platili da imate na Tviteru, to je pitanje za svakoga od nas. Pominje se mogućnost da promenite nešto u postu pošto ste ga već objavili, ali to otvara druge probleme, šta ćemo sa onima koji su lajkovali i delili originalni sadržaj, a izmenjeni ne bi?

Na Maskovom timu je da smisli gde na Tviteru može da se zaradi, pa ako budu uspešni u tom promišljanju možda se i vrate na berzu, samo skuplji.

Povratak otpisanih

Prvo što su mnogi pitali kada su čuli za kupovinu bilo je da li će Mask odmah pozvati bivšeg predsednika Donalda Trampa da se vrati na Tviter. Podsetimo, Tramp je sa Tvitera trajno izbačen u januaru 2021. neposredno posle protesta i upada demonstranata u zgradu Kongresa.

U tom trenutku imao je gotovo 89 miliona korisnika i Tviter mu je bio ključno sredstvo za javnu komunikaciju. Kompanija je posle tvrdila da se nisu ovajdili jer su tokom „trampomanije“ stekli samo dva miliona novih tviteraša, ali isto tako se može postaviti pitanje koliko bi ih imali da nisu imali Trampa kao glavnog promotera.

Kako god, Tramp je poručio da se neće vraćati na Tviter jer je osnovao sopstvenu mrežu Trut soušal (Truth Social). Mask je na Tviteru primetio da ta Trampova mreža stiče mnogo više novih korisnika nego Tviter i poručio da i to mora da se promeni.

Ali prvo mora da napravi reviziju sopstvenih pravila pa da na osnovu toga vidi koga od problematičnih korisnika sme da vrati. Ako ne vrati nikoga, pašće mu u vodu priča o „slobodi govora“, ako ih vrati sve rizikuje ozbiljne poslovne probleme.

Neki senatori (Elizabet Voren) glasno traže izmenu zakona upravo zbog Maska kako bi država uvela strožu kontrolu onoga što se na društvenim mrežama objavljuje.

Ako to prođe, a atmosfera je da hoće, onda bi sam Tviter moga da bude suspendovan sa interneta ili drastično kažnjavan ukoliko ne bude držao korisnike pod kontrolom.

Dakle, ta revizija će verovatno malo pričekati, poštovaće se sadašnja pravila, a ako je i bude nije verovatno da će ličiti na opštu amnestiju.

Sve što raste htelo bi da raste

Pitanje „apsolutne slobode“ je najinteresantnije pitanje i za sada niko ne ume da odgovori šta to Masku znači. Svako ima svoju verziju slobode, od onih koji misle da nikome ne treba braniti ništa, preko onih koji smatraju da ne treba zabraniti ono što zakon ne brani (među njima je i Mask), pa do onih koji smatraju da granica moje slobode mora biti tuđa sloboda, odnosno sve smo slobodni da kažemo ako nekoga time ne ugrožavamo. Eto, opet, filozofske dileme – da li sam lopovu ugrozio slobodu ako mu kažem da je lopov?

Tviter, kakav je danas, ima algoritme koji pregledaju primedbe korisnika na ponašanje drugih korisnika, a sistem i sam prepoznaje ono što je zabranjeno, bilo da se radi o kršenju autorskih ili ljudska prava. Nešto od toga se automatski isključuje, nešto ide na pregled kod živih ljudi, ali je taj proces prilično netransparentan.

Ako vas Tviter blokira ili obeleži na način koji vam se ne sviđa možete se žaliti, ali ne morate dobiti nikakav odgovor. Ulaskom na Tviter, otvaranjem naloga, pristali ste na takav odnos i, što kažu, to je tako.

Ima onih, i nije ih malo, koji veruju da će Mask biti osvetoljubiv kakav je i inače. On je u životu, biznisu i na Tviteru pokazao da je sklon da se obračunava sa neistomišljemnicima, da blokira, izbacuje, otpušta, preti, pa neki veruju da neće imati previše sluha za apsolutnu slobodu onih koji kritikuju njega i njegove poslove ili životne izbore. A mnogo je toga za kritiku, zasluženu.

Posebna tema su lažne vesti i ostale dezinformacije i teorije zavere. Da li apsolutna sloboda važi i za njih, a ako važi, da li je ta sloboda dobra i da li nam je stvarno potrebna? Ali o tome brinu i zakonodavci u pitanjima koja slede.

Ko to tamo peva

Jedno od osnovnih prava korisnika interneta je da budu anonimni, a glasni. To je najčešće korisno jer se mnogi ljudi iz raznih razloga ne usuđuju da kažu šta misle pod svojim imenom.

Zašto bi se neko toga plašio ili izbegavao odgovornost za izrečeno, to je posebno pitanje, za društvo je bitnije da li je to što neko anonimno govori od opšte koristi.

Budući da na Tviteru preovlađuju liberali, barem u oblasti slobode govora, preovlađuje i mišljenje da anonimnost ne treba ukidati, jer se time štite mnogi koji bi bili ugroženi od države i drugih nasilnika.

Problem su oni koji anonimnost koriste da vređaju i ugrožavaju druge, ali za njih postoje pravila mreže i može ih se isključiti ili blokirati, što nas opet vraća na prethodno pitanje „apsolutnog“ u slobodi govora. Da li sam slobodan da govorim ako rizikujem kaznu? Kakva je ta apsolutna sloboda, ako joj Tviter crta granice?

U ime naroda

Društvene mreže su već duže vreme, a naročito od 2016. i slučaja Kembridž analitika, na meti administracija širom sveta. Neometano su se razvijale, bez ozbiljnijih zakonskih ograničenja, pa su postale veće i uticajnije od svih tradicionalnih medija.

Sada bi države da ih nekako stave pod kontrolu, ali je pitanje koliko za to imaju snage, znanja i sredstava. U nedostatku navedenog, ostaje im da primene silu.

Državama smeta svašta što se širi društvenim medijima, ali mandat da se sa tim obračunaju narod će im dati zbog spinova, lažnih vesti i teorija zavere.

Taj elan za obračunavanje narastao je tokom pandemije, a dodatno je ojačao zbog rata u Ukrajini. Za one koji bi da preispituju odnos prema vakcinaciji ili ruskoj invaziji nema mnogo razumevanja, naprotiv, ima dosta volje da se država „umeša“ i „zavede red“ na mrežama tako što će takve stavove da zabrani.

Ništa to državama nije teško ni neprijatno, ali im nedostaju zakoni i propisi kako bi sve bilo legalno i na tome se upravo radi s obe strane Atlantika. (Na drugim obalama su državna ovlašćenja malo šira, pa su društveni mediji tamo „uređeniji“.)

Zadatak Maska i njegovog tima je da nađu način da zadovolje nova pravila, a da sačuvaju identitet i nezavisnost medijskog prostora koji su stvorili, a Mask bi čak to i da proširuje.

Neće mu biti lako, ali niko ga nije terao da se u to kolo hvata. Dao je 44 milijardi da u njega uđe, videćemo da li će uskoro nuditi više da se iz kola iščupa. Ili će pobeći na Mars.