Uspon medija čiji skoro kompletan sadržaj stvaraju roboti

Jedan od prvih novinskih tekstova koje je samostalno napisala veštačka inteligencija, ChatGBT 3, objavljen je u Gardijanu 2020. godine. Prikladno naslovljen, Robot je napisao ovaj članak, čoveče, da li si se već uplašio?, tema mu je bila da ubedi čovečanstvo da roboti imaju miroljubive namere. 

U članku, veštačka inteligencija citira Stivena Hokinga i njegovu čuvenu misao da „veštačka inteligencija može dovesti do kraja civilizacije“, izražavajući „razumevanje“ što je se neki ljudi boje, istovremeno objašnjavajući da ona neće uništiti ljude jer bi to bila „beskorisna aktivnost“.

U međuvremenu je Open AI, američka organizacija koja je kreator veštačke inteligencije ChatGPT, napravila još napredniju, verziju broj 4, i nedavno je besplatno dozvolila njenu upotrebu svima, što je dovelo do pokušaja brzometnog utvrđivanja novih granica novinarstva.

Nizak kvalitet medija koje stvara veštačka inteligencija

Tako je Njuzgard (Newsguard), agencija koja ima alate za proveru kredibilnosti vebsajtova i otkrivanje dezinformacija, nedavno objavila da je otkrila 125 sajtova koji izgledaju kao mediji, a zapravo je skoro ceo sadržaj kreiran pomoću Chat GPT tehnologije. Sadržaj je ocenjen kao „niskog informativnog kvaliteta“.

Ova analiza je objavljena samo dve nedelje nakon specijalnog izveštaja pod naslovom „Uspon novinskih botova: Medijski sajtovi koje generiše veštačka inteligencija šire se mrežom“, iz koga se saznaje da je Njuzgard identifikovao 49 sajtova koji su gotovo potpuno popunjeni na način opisan u naslovu. 

Pored engleskog, ovi lažni medijski sajtovi su primećeni i na kineskom, češkom, francuskom, portugalskom i tajlandskom jeziku, kao i na jeziku naroda sa Filipina ― tagalongu. 

Neke od zajedničkih karakteristika ovih sajtova, navodi se u istraživanju, su neupadljivi nazivi rubrika koji sugeršu da su u pitanju kredibilne vesti poput Biz Breaking News ili Daily Bussiness Post, te prisustvo velikog broja različitih tema o politici, zdravlju, zabavi, finansijama i tehnologijama. Vlasništvo je uglavnom skriveno.

Članci koje stvara veštačka inteligencija se često sastoje od sažetih ili prepisanih vesti iz drugih izvora. Pojedini sajtovi promovišu lažne narative, dok je većina tekstova napisano „neprepoznatljivim stilom i sa frazama koje se ponavljaju“, što je inače obeležje veštačke inteligencije.

Mnogi tekstovi koje pišu roboti, koje je identifikovao Njuzgard, nemaju potpise autora, već je u potpisu „Admin“ ili „Editor“, ali ima i onih na kojima su lažne profilne slike autora.

Veliki broj ovih sajtova je „prezasićen reklamama“, što ukazuje na to da im je prvenstvena namena ubiranje prihoda od onlajn oglasa koji se na sajtove postavljaju putem algoritama. To je, inače, način na koji se finansiraju i legitimni onlajn mediji.

Robot napisao drugi najpopularniji tekst Ajriš tajmsa

U međuvremenu, javnost je saznala za možda prvi slučaj teksta koji je kompletno napisao robot i koji je objavljen u poznatim novinama, pri čemu su urednici mislili da je autor čovek. Ajriš tajms (Irish Times), novina sa 150-godišnjom tradicijom je sredinom maja objavila kolumnu sa ličnim stavom pod naslovom „Opsesija Irkinja kremama za potamljivanje je problematična“. 

Već narednog dana tekst je dospeo na drugo mesto po popularnosti u ovoj novini ikada i izazvao je brojne komentare onlajn i u medijima.

Mediji koji su pratili slučaj otkrivaju da je ovu kolumnu, koja više nije dostupna na internetu, potpisala ženska osoba koja je za sebe rekla da potiče iz „stroge katoličke porodice“ i da se iz Ekvadora preselila u Irsku 2015. godine zbog toga što Irska „dozvoljava istopolne brakove“. Napisala je i da „raširena upotreba samopotamljujućih krema“ u suprotnosti sa vizijom zemlje kao „predvodnice u progresivnim društvenim promenama“.

Kako izveštavaju mediji specijalizovani za tehnologiju, prevara je otkrivena tek nakon što je tekst podeljen na Tviteru. Tada se javio „autor kolumne“, koji je rekao da je 80 posto teksta napisano uz pomoć veštačke inteligencije. I da se isto odnosi i na prateću fotografiju.  

Sa svoje strane, redakcija je ubrzo objavila demanti, objasnivši kako je do prevare došlo. U saopštenju glavnog urednika se navodi kako je redakcija verovala da je kolumnu napisala mlada devojka, imigrantkinja sa kojom je razmenjen veći broj mejlova. 

Uredništvo je sa „autorkom“ radilo na kolumni, i „autorka“ je podelila i „anegdote iz svog života“ kao i linkove za istraživanja koje je citirala u tekstu.

Kako glavni urednik Ajriš tajmsa navodi, prevara je uočena za manje od 24 sata i kolumna je skinuta sa interneta. 

„Ovaj incident je ukazao na propuste u procedurama pre objavljivanja. One moraju biti strožije ― i biće takve. Takođe je istakao i jedan od izazova koje veštačka inteligencija predstavlja za novinske organizacije i naveo da će i ova novina, kao i drugi, učiti i prilagođavati se.