Vesti i internet: Instagram će „prestići Tviter kao izvor informacija“

Upotreba Instagrama za vesti udvostručila se od 2018, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za digitalne vesti.

Ovaj trend najjači je među mladima. Navodi se da skoro četvrtina Britanaca starosti između 18 i 24 godine koristi Instagram kao izvor vesti o korona virusu.

Ali društvene mreže su se našle i među izvorima kojima se najmanje veruje.

Samo 26 odsto ljudi reklo je da veruje društvenim mrežama kao izvorima informacija o virusu. Sličan procenat rekao je da veruje vestima podeljenim preko aplikacija za četovanje kao što su Fejsbuk Mesindžer i Vocap.

Nacionalnim vladama i informativnim medijima, za razliku od toga, veruje oko 59 odsto ispitanika.

Instagram sada koristi više od trećine svih ljudi koji su odgovarali na anketu, a dve trećina mlađih od 25 godina. A njih 11 odsto koristi ga za vesti, što znači da se nalazi samo jedan procenat iza Tvitera.

„Instagram je postao veoma popularan među mladima“, kaže Nik Njumen, glavni autor izveštaja.

„Oni zaista dobro reaguju na priče ispričane jednostavno i umešno uz pomoć vizuelnih slika.“

Tome su pomogle upečatljive vizuelne priče poslednjih meseci – klimatske promene, pokret „Crni životu su važni“ i korona virus – svi su doveli do masovne angažovanosti korisnika na ovoj platformi.

„Ne zamenjuje nužno jedno drugo“, kaže Njumen. „Oni mogu da koriste Fejsbuk i Instagram ili mogu da koriste Tviter i Instagram.“

Instagram je u vlasništvu Fejsbuka, koji sada stiže do 85 odsto ljudi svake nedelje.

Dominacija ove kompanije u načinu na koji se pričaju priče „ostaje neverovatno važna“, dodaje on. Ona je vlasnik i Vocapa.

Privremeni porast poverenja

Čini se da je pandemija korona virusa čini dovela i do privremenog zaustavljanja trenda opadanja poverenja u info medije.

Samo 38 odsto ljudi reklo je da veruje vestima najveći deo vremena. Manje od polovine – 46 odsto – reklo je da veruje sopstvenom omiljenom izvoru vesti.

Anketirano je ukupno 40 zemalja. Samo je u njih šest većina rekla da može da veruje „većini vesti većinu vremena“.

Rezultat je bio posebno loš u Velikoj Britaniji, gde se samo 28 odsto ljudi složilo sa tom izjavom. Ova cifra bila je čitavih 12 odsto niža od odgovora nacije u izveštaju iz 2019. godine.

Taj pad poverenja sledili su samo Čile i Hong Kong, a u obe zemlje došlo je do nasilnih uličnih protesta – a one se ipak kotiraju više od Velike Britanije – 30 odsto obe.

Stvari su se, međutim, značajno promenile otkako je izbila kriza sa korona virusom.

Neznatno drugačije formulisana pitanja u aprilu – o stepenu poverenja u informacije o korona virusu – pokazala su da su info mediji skočili na 59 odsto stope poverenja, isto kao i nacionalne vlade.

Autori izveštaja spekulišu da su identični nivoi poverenja rezultat toga što su mediji neprestano isticali savete jadnog zdravlja.

Ali taj iznenadni skok već je počeo da prolazi.

Analiza

Amol Rajan,

BBC urednik koji se bavi medijima

Poverenje je dragocena roba za novinare koju je, kao i svaku drugu društvenu robu, lako uništiti, ali je nije lako stvoriti.

Očuvati poverenje u doba društvenih mreža postaje svakim danom sve teže, dok teorije zavere postaju viralne, tačnost se prečesto žrtvuje na oltaru viralnosti, a u pitanje se dovodi sama ideja istinitosti bilo čega.

Ovaj izveštaj pokazuje neobičan paradoks u vezi sa poverenjem. Istina je da poverenje u ono što se ponekad ponižavajuće naziva mejnstrim novinarstvom opada; a opet ogromna publika tih medija na početku pandemije nije ništa drugo do sud o apetitu javnosti za pouzdanim, proverljivim vestima.

U Velikoj Britaniji, u kojoj je emitovanje dobro regulisano, još uvek ga ima u izobilju. Dublje pitanje je da li će ga mlađa publika koristiti.

Rojters pokazuje izuzetan rast Instagrama kao izvora vesti, što čini da Fejsbukova nekadašnja kupovina sve više izgleda kao najbolja pogodba u istoriji.

Ukoliko, kao što autori izveštaja predviđaju, Instagram zaista pretekne Tviter sledeće godine, to bi mogao da bude pravi trenutak da novinari konačno shvate da ovaj potonji, iako je njihova omiljena platforma, sve manje podseća na javno mnjenje.

„Ono što vidimo relativno je visok nivo poverenja – u vreme izolacije – u medije i nacionalne vlade. Ali sproveli smo neke ankete od tada, koje pokazuju da je poverenje u medije palo za 11 procenata između aprila i maja“, kaže Njumen.

Iako zvanično nije deo izveštaja, ta skorašnja anketa pokazuje da je „momenat nacionalnog jedinstva“ možda već prošao.

Nepristrasne vesti

U svim ovim analizama o problemima sa poverenjem, većina ljudi – koje izveštaj naziva „tihom većinom“ – više voli ono što smatra „objektivnim“ vestima.

Autori izveštaja nisu postavljali ovo pitanje od 2013. godine, otkad je porasla upotreba mišljenja i otvorenih stavova u novinarskom izveštavanju.

U devet zemalja u kojim je ovo istraženo, sve su rekle da više vole vesti iz izvora „koji nemaju stanovište“.

Najveću sklonost tome iskazana je u Nemačkoj, Japanu, Velikoj Britaniji i Danskoj.

„Sve su to zemlje sa jakim i nezavisnim javnim emiterima“, navodi se u izveštaju.

Za razliku od njih, u SAD – „gde su tokom godina i politika i mediji postali izrazito stranački polarizovani“ – mnogo je više ljudi reklo da više voli vesti koje dele njihova lična stanovišta.

BBC Njuz, koji je obezbedio podatke za ovu studiju, ostao je novinski brend u Velikoj Britaniji kojem se najviše veruje. Poverenje javnosti u BBC u ovom trenutku iznosi 64 odsto.

„Uprkos činjenici da je bio izloženim brojnim kritikama, vidimo kako BBC dosledno kod većine ljudi ostaje veoma pouzdan“, kaže Njumen. „Njemu se, zajedno sa emiterima kao što su ITV, najviše veruje.“

„Ali očigledno smo videli i kako to poverenje opada – naročito kod posebno glasne manjine i sa levice i sa desnice, koja je poslednjih nekoliko godina manje verovala BBC-ju.“

Taj pad posebno je izražen kod onih na političkoj levici. Posle izbora iz 2019. godine, poverenje levice u vesti pala je na samo 15 odsto, kaže se u izveštaju.