Vodič za bezbednost novinara: Ko gleda kroz našu kameru i čita našu poštu?

Osim u nekim centrima za istraživačko novinarstvo, digitalna i ostala (fizička i pravna) bezbednost u ovdašnjim redakcijama ne dobija pažnju ili resurse kakve zaslužuje.

Ako nekome treba uverenje da je digitalna zaštita potrebna, Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists – CPJ) u svom vodiču za bezbednost novinara nudi da odete na Have I Been Pwned (HIBP) i ukucate svoju elektronsku adresu u pretraživač, koji će vam onda reći da li su vaši podaci, uključujući i lozinke, bili deo nekog velikog hakovanja, odnosno da li ih poseduje još neko osim vas.

Umanjite rizik

S obzirom na to da je, recimo, servis DropBox – koji se dosta upotrebljava u Srbiji – bio hakovan, verovatnoća da ćete se pronaći na HIBP vrlo je velika. A to znači da neko, negde može da „gleda“ kroz vašu kameru, čita vašu poštu, zna gde se krećete, s kim komunicirate…

Upravo bi vodič CPJ mogao biti odlična početna tačka za učenje o osnovama svih vrsta bezbednosti novinara, odnosno svega onoga što možemo da učinimo kako bismo umanjili rizike od upada u naša poslovna i privatna posla, ili možda nešto još ozbiljnije.

Najpouzdanije sredstvo zaštite od fizičkog pristupa vašem računaru – Security Key, odnosno neka vrsta USB-a sa šifrom bez koje računar ne može da se koristi, košta samo dvadesetak dolara i može se kupiti onlajn

Ova publikacija će vam ponoviti osnovne stvari koje možda i znate, ali nije zgoreg da ih obnovite, kao i to da su najbezbedniji računari chromebook, koji svaki put kada ih isključite promene ključ enkripcije sadržaja i zaštite, da su najbezbedniji telefoni i tableti oni koji koriste iOS, podsetiće vas da ne koristite internet kafee, hotelske i sve druge računare koje mnogi nasumično upotrebljavaju, pošto su garantovano puni malvera i samim tim totalno nebezbedni. Ulogujete li se sa jednog od njih na svoj nalog, možete gotovo sigurno računati na to da on više neće biti privatan.

Vodič će vam, zapravo, objasniti kakve opasnosti vrebaju na internetu, ali i u „fizičkom“ svetu, putem sredstava zaštite od svega toga, zajedno sa objašnjenjima o uslovima njihovog korišćenja.

Recimo, najpouzdanije sredstvo zaštite od fizičkog pristupa vašem računaru – Security Key, odnosno neka vrsta USB-a sa šifrom bez koje računar uopšte ne može da se koristi, košta samo dvadesetak dolara i može se kupiti onlajn.

Policija na granici može da zadrži računar

Ako se pitate šta će vam to, možda bi pomogla činjenica da svaka granična policija sveta (pa i naša) sme da zadrži vaš računar nekoliko sati (obično osam) i da radi s njim šta god hoće.

Ako je računar opremljen ovom spravicom, pa vi izvadite USB iz slota, policija će moći samo da ga gleda i nervira se, osim, naravno, ako im sami ne dozvolite da se igraju vašim podacima.

[povezaneprice]

Ako i ne putujete baš toliko, sigurno pretražujete internet i blokirate stotine reklama, osim kada vam veb-sajt ne zatraži da odblokirate zaštitu da biste uopšte koristili njihove usluge. Baš reklame su postale jedan od najčešćih nosilaca malvera u poslednjih nekoliko godina i vodič će vas uputiti na uBlock Origin koji će vas na svoj način zaštititi.

Kako zaštititi komunikaciju?

Naravno, čak i ako zaštitite sadržaj komunikacije, sami podaci o tome s kim, kada i koliko komunicirate mogu da ugroze vaše izvore ili da kažu previše o vašim aktivnostima.

Protiv ovoga nema baš mnogo leka kada su telefoni u pitanju, pošto tajne službe rutinski dobijaju podatke od provajdera, ali bar na internetu može nešto da se učini – mnogima poznat enkriptovani pretraživač Tor ima Secure Drop, alat koji temeljno skrembluje upravo podatke o tome ko s kim komunicira.

Ne koristite internet kafee, hotelske i sve druge računare koje mnogi nasumično upotrebljavaju, pošto su garantovano puni malvera i samim tim totalno nebezbedni. Ulogujete li se sa jednog od njih na svoj nalog, možete gotovo sigurno računati na to da on više neće biti privatan

Vodič će vam dati i ocenu o bezbednosti appova i programa za komunikaciju koje koristite, pošto postoje i oni koji neće otkriti ništa od vaših podataka nikome bez apsolutne pravne neophodnosti, a i ako to budu prisiljeni da urade, objaviće javno da su morali.

Signal je super, već je dosta popularan i u Srbiji, što je dobro – doskora je bio prilično dobar putokaz za radoznale – ako ga koristiš, znači da nešto imaš da kriješ.

Uostalom, čak i VPN (Virtual Private Network), koji može da predstavlja odličnu zaštitu, ako je od besplatnog ili vrlo jeftinog provajdera, mora da vam bude sumnjiv. Verovatno diluje vaše podatke i od toga živi. Od čega bi inače, ako ne naplaćuje uslugu od vas?

Posetite vodič i pokušajte da unapredite svoju bezbednosnu kulturu i praksu. Bolje je probleme sprečiti, jer je u digitalnom svetu često pitanje mogu li se posledice uspešnog upada u vaš sajber svet uopšte izlečiti.

* Autor je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)