Vučićevi botovi ispaljuju rafale i u prazne mete

Uprkos tome što je Aleksandar Vučić najavljivao svoj „poslednji ekspoze“ u Skupštini Srbije kao da je obiman poput Tojstojevog „Rata i mira“, Ekoovo „Ime ruže“ i „Braću Karamazove“ Dostojevskog i da ne pominjemo, „referat“ je bio znatno kraći.

Za potrebe ovog eksperimenta mi ćemo iz Vučićevog ekspozea u Skupštini citirati još kraće delove. I ovde započinju citati sve do kraja teksta koji je sličan uvodu i podnaslovu.

„Ako sam nečim zadovoljan od svega što smo uradili u prethodnom mandatu, onda je to upravo ta promena u nečemu što se zove kolektivni mentalitet, ona koja je pokazala da ljudi u Srbiji hoće teško i naporno da rade i ona koja je dokaz da nismo narod, građani koji su zadovoljni malim, koji ne žele ništa drugo osim životarenja u podnožju. Srbija je počela da radi jer je otkrila jasan cilj, poželela je na vrh, i to ne na onaj ratnički na koji se zabija krvava zastava pobede, poželela je na vrh na koji se stiže znanjem, radom i trudom, onaj koji je bio rezervisan za veće i bolje od nas, onaj na koji se zabija zastava uspeha natopljena znojem, a ne bilo čijom krvlju. To je vrh znanja, vrh napretka, vrh marljivosti, onaj na koji se stiže samo ako pobediš sebe, ako probiješ sopstvene granice i ako prestaneš da sumnjaš u svoje limite i ako pristaneš sebe da menjaš“, rekao je Aleksandar Vučić tada u parlamentu, obraćajući se njegovom novom sazivu.

Delimično smo uspeli

Delimično smo uspeli. Pokrenuli smo i promenili Srbiju, našli smo joj cilj i prioritete i posle mnogo vremena imamo i rezultat kojim možemo da se pohvalimo. Imamo sve razloge da se ponosimo svojom zemljom i ljudima koji u njoj žive. Nema više kretanja unazad, nema silaženja i nema padanja. I za to smo dobili ovaj mandat, da ne dozvolimo odustajanje i da ne damo da Srbija ikada više ide nazad“, nastavljamo da citiramo reči iz ekspozea.

„Poštovani građani i narodni poslanici, plan naredne Vlade Srbije je da obezbedi prosperitet svim svojim građanima i da podigne životni standard običnim ljudima i porodicama širom zemlje u naredne četiri godine. Uostalom, podsetiću vas, da kada sam prošli put odgovarao narodnim poslanicima, govorili su mi kako ćemo da imamo dvostruko manje plate nego što smo imali u prethodnom periodu. Reći ću vam da danas imamo veće plate nego što smo ih imali tada, ali pre svega zahvaljujući rastu plata u privatnom sektoru“, i dalje citiramo i nastavljamo i završavamo sa obraćanjem Vojislavu Šešelju, a onda ide kraj koji liči na početak i podnaslov: „U javnom sektoru, videćete kasnije iz programa koji ću izneti i policajci i pripadnici ministarstva odbrane, dakle, naše vojske, i u socijalnom i u zdravstvenom i u obrazovnom sektoru mogu da očekuju dalja povećanja plata i svakako ne mala povećanja plata“, obećao je Vučić.

I Šešelj bi trebalo da prati

„Pa, valjda bi trebalo da pratite, gospodine Šešelj, ono što govorim, pa da dopišete nešto, pa u raspravi. Naravno, to su vam osnove na osnovu kojih možete da vidite šta je to što smo uradili. Pošto nisam video da su neki napustili salu, želim da se zahvalim vama koji ste ovde u sali Narodne skupštine, jer to govori o njima. Narod je izabrao i njih da slušaju i ekspoze mandatara i da posle toga mogu da daju primedbe, ali danas građani Srbije dobro i nedvosmisleno vide da oni nisu došli ni da čuju ni da slušaju. Dok sam ja radio danonoćno i dok je tim ljudi radio danonoćno, oni su došli na dva minuta da sednu, da iznesu po neku uvredu bez kartice, da izađu napolje, da odu do restorana, da podignu dnevnicu i da završe svoj posao. Mi ćemo vredno da radimo“, rekao je na kraju citata Vučić u kome takođe nije zaboravio opoziciju koja je izašla iz sale.

Ne bi trebalo da se čitaoci koji dođu do ovih redova zbune. Sve ono što je u „sendviču“ između reči „sličan uvodu i podnaslovu“ i ovog iz prethodne rečenice „ne bi trebalo da se čitaoci…“ je eksperimentalna „udica“ koju ćemo naknadno objasniti i namenjena je testiranju čitalačke pažnje. Koja je neohodna za komentarisanje tekstova. Pažljivi ne treba da se pecaju. A ne verujemo da baš sa punom pažnjom tekstove koje komentarišu baš i čitaju „botovi“.

Naprotiv, verujemo da nije retkost da se na udaru „branitelja“ imena i dela „najvećeg reformatora u Srbiji“ nađu i napisi koji uopšte nisu kritički intonirani prema radu Vlade. Na primer na izložbi nejasne sudbine i uprkos najavama neizvesnog roka trajanja „Necenzurisane laži“ primetio sam nekoliko tekstova koji se uopšte nisu odnosili na vlade posle 2012. godine, samo su imali „jake“ naslove. Vučićevi botovi, verujemo premijera brane i od tekstova u kojima nije ni kritikovan, ni napadan te ispaljuju rafale i u prazne mete.