Zukerberg na štandu Clio (Pregršt istinitih laži)

Više od dve milijarde ljudi i milioni organizacija, kompanija i političkih pokreta jednom komercijalnom servisu detaljno opisuju svoje strasti, sklonosti, predubeđenja i planove. Pored toga, “Fejsbuk” prati sve veze i interakcije između ljudi i grupa, predviđa buduće veze i usmerava buduće interakcije. Čak prikuplja generalije onih koji nemaju nalog na “Fejsbuku”.

Državne uprave koriste “Fejsbuk” da bi špijunirale građane ili svakoga ko im je sumnjiv, bilo otvaranjem naloga koji liče na naloge prijatelja ili saveznika, bilo provaljujući u “Fejsbukove” sisteme da bi direktno preuzele podatke.

Svojim destruktivnim uticajem na druge medijske kompanije, industrije i institucije “Fejsbuk” narušava i njihovu sposobnost da podrže zdrav javni dijalog. “Fejsbuk” izobličuje izvore vesti i informacija na kojima demokratska republika počiva.

Dve od najbogatijih globalnih korporacija na svetu stekle su ne samo novac i uticaj, nego i ogromno poverenje građana. One služe kao modeli uspeha. Kroz njihova sočiva posmatramo svet. Njihovi rukovodioci se pozivaju da umuju i javno rasuđuju o obrazovanju, politici, zdravstvu i situaciji u svetu. Oni ne prenose naše predrasude i afinitete. “Gugl” i “Fejsbuk” ih sabijaju i pojačavaju.

“Fejsbuk” pravi haos i u komercijalnom svetu jer ima dominantan položaj u ekonomiji oglašavanja i skreće prihode s drugih izvora vesti i informacija. Isto tako izaziva zbrku u političkom svetu odvraćajući nam pažnju i stvarajući podele u zajednici time što širi pogrešne informacije i dezinformacije. “Fejsbuk” nas dezorijentiše. Nikako da shvatimo kako da ga uklopimo u život.

Poput kasina, slot mašina i čipsa, “Fejsbuk” je strukturisan tako da vas zaokupi, da vas dezorijentiše tek toliko da izgubite pojam o trajanju i dubini svoje zaokupljenosti tim iskustvom, te da vas nagradi tek toliko da se često vraćate, čak i kad su vam nadohvat ruke ugodnije, bolje ili korisnije mogućnosti za ulaganje vremena i truda. To nije slučajno.

Iskustvo objavljivanja slika na “Fejsbuku” i “Instagramu” stvara naviku. Ljudi često žude za odobravanjem ili makar priznanjem svojih bližnjih. Lajkovanje fotografije zapravo znači “mislim na tebe”. Komentar bi mogao biti još rečitiji izraz pažnje. Trgovanje pažnjom, kao “ekonomija darivanja” vremena i energije, moćno je i unosno. Kao i u kocki s mašinama, nagrade (lajkovi i komentari) nailaze povremeno i nenadano. Fotografija objavljena na “Instagramu” može izazvati na desetine reakcija, dok ista ta fotografija na “Fejsbuku” možda ne izazove nijednu. Algoritmi koji određuju koje će se fotografije pojaviti u čijem izboru kod oba servisa su tajanstveni i nepredvidljivi, baš kao algoritmi koji ređaju karte u video-pokeru ili voćke u slot mašinama.

“Fejsbuk” je mašina za uživanje, a ono je lako i prolazno. Zato mu se stalno i vraćamo. Međutim, “Fejsbuk” je i mašina za nemir, bes i ogorčenost. Uživanje je možda lako i prolazno, ali zato je ogorčenost duboka i trajna.

“Fejsbuk” već prati sve pokrete i motivacije. U virtuelnoj stvarnosti bi mogao bez našeg aktivnog učešća da evidentira naš glas, maštarije i telesne kretnje. Ako postane operativni sistem našeg života, čak i ako ga ne koristimo, i dalje bi mogao da reaguje, prati, snima, profiliše, sortira i isporučuje podatke, pa čak i više od toga. Proći će još dosta vremena pre nego što svi budemo konstantno povezani dok nas pod budnim okom drži šačica kompanija. “Amazonov Eko”, “Guglov Houm” i “Okulus Rift” danas su luksuzni proizvodi za najbogatije. Ali model je jasan: operativni sistem našeg života baviće se našim telom, svešću, odlukama. Pažnja će biti fakultativna. Moć će biti koncentrisanija a manipulacija neprekidna. To je svet bez strpljenja za autonomiju i bez prostora za demokratiju. Biće trom, kao da je pod narkozom. Neće to biti neka distopijska država koja počiva na masovnom porobljavanju, kao u “Matriksu”. Biće pomalo dosadna i pomalo zabavna. Biće to tvorevina nalik na “Vrli novi svet”.

Iskrivljena slika koju korisnici dobiju kad posmatraju svet kroz “Fejsbukovu” prizmu može da zavara i navede ljude da pomisle da njihove stavove i želje deli više ljudi nego je realno. Fejsbuk ipak stvara filterske mehure i pojačava sklonost potvrdi. To je kao proročanstvo koje samo sebe ispunjava. Ako dovoljno ljudi misli da će dovoljno ljudi izaći na gradski trg, onda će ljudi zaista napuniti trg. To je čudesna moć “Fejsbuka” da podstakne kratkoročne, dramatične događaje.

Industrija koja se naveliko bavi ciljanjem pomoću podataka i manipulacijom biračima mnogo je krupnija od “SCL” i “Kembridž Analitike” i širi se na svim kontinentima, svugde nauštrb demokratije. “Fejsbuk” interno analizira podatke i direktno radi za kampanje, od kojih mnoge na vlast treba da dovedu autoritarne ličnosti i nacionaliste. Šta će vam “Kembridž Analitika” kad imate “Fejsbuk”.

Kad biste poželeli da kreirate medijski sistem koji bi podupro autoritarne lidere i antidemokratske pokrete, “Fejsbuk” bi bio idealan.

Po naravi, temperamentu i snazi ličnosti, Donald Tramp je idealna manifestacija “Fejsbukove” kulture.