Дезинформация ili: Odakle teorije zavere u medijima? Iz Rusije (s ljubavlju)

(Ilustracija: Milan Dog)

Da li je ljubazna čitateljka čula za teoriju (zavere) prema kojoj je sida, odnosno HIV/AIDS, veštački stvorena u američkoj laboratoriji? Najverovatnije da jeste. A da li je možda čula za to da je u pitanju дезинформация koju je namerno i svesno lansirao sovjetski KGB još davne 1983. godine? I to sa namerom da podrije kredibilitet Sjedinjenih Američkih Država, i da u ruskom interesu podstakne antiamerikanizam širom sveta? Kao i prva dokazana lažna vest ili fejk njuz koji potiče od ruskih obaveštajnih službi? Najverovatnije da nije. Dobro došli u tajnu operaciju kodnog naziva – INFEKCIJA (INFEKTION). 

Za one sa jeftinijim ulaznicama, sve je počelo sa širenjem nove, smrtonosne i misteriozne bolesti početkom osamdesetih godina prošlog veka, otprilike poput kovida 19 danas. I koja je ubrzo dobila naziv Sindrom stečene imunodeficijencije, odnosno SIDA na srpskohrvatskom ili AIDS na angloameričkom jeziku. 

Ali, beše to i usred podgrejanog Hladnog rata između vicolikih Amera i Rusa. Te su braća Sovjeti promptno ugrabili svoju geopolitičku priliku oko tada najnovije pošasti. Pa onda evo medijskog mehanizma, obaveštajnog uputstva, ili pak preciznog vodiča o tome Kako proizvesti teoriju zavere: 

U jednim proruskim novinama iz Indije, Patriota, 17. jula 1983. pojavljuje se vest da „AIDS može da napadne Indiju“. Međutim, u istom tekstu je stajalo i da je „jedan poznati američki naučnik i antropolog, a koji je želeo da ostane anoniman“ (zvuči poznato?) redakciji poslao pismo o tome da je ova bolest zapravo nastala kao rezultat eksperimenata sa biološkim oružjem u Pentagonu ili mrskoj Americi (u jednoj laboratoriji u Merilendu), a koje je bilo usmereno protiv Afroamerikanaca i homoseksualaca. Uzgred, spomenute novine (veštog naziva) Patriota, zapravo je i bio osnovao KGB, a sa namerom da šire dezinformacije još 1962. godine. 

Ako smo hronično iscrpljeni (dez)informacijama, te bolešljivo osećamo kao da više ne možemo da verujemo nijednom mediju – biće da smo virusom дезинформация zaraženi i mi sami. Vakcinišimo se onda protiv te hunjavice, i to – objektivnim izveštavanjem, činjenicama, istinom i znanjem

Bila je to sumanuta optužba objavljena u jednim opskurnim novinama, ali je fekalija ubrzo pogodila ventilator. Ovu lažnu vest – izvorno osmišljenu u Moskvi – ubrzo prenose i sovjetski mediji u toj istoj Moskvi, kao npr. ugledne (i takođe od KGB-a kontrolisane) Književne novine u tabloidnom tekstu „Panika na Zapadu!“, pozivajući se na indijskog Patriotu kao na šatro nezavisni medijski izvor. Priču zatim preuzimaju i novine širom Afrike, kao i u Kuvajtu, Bahreinu, ali i u Švedskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji. 

Istovremeno, izvesni penzionisani biofizičar Jakob Segal iz Istočne Nemačke piše svoj „naučni“ izveštaj u kojem takođe promoviše teoriju (zavere) prema kojoj HIV/AIDS nesumnjivo nastaje u američkoj laboratoriji (tek kasnije saznajemo da je Segal radio za KGB). Njegov lažni izveštaj preneli su mediji u više od 80 zemalja sveta. 

Najzad, 1987. godine – jer lažne vesti su tada putovale sporije – ova priča pristiže i u Sjedinjene Države, pa i u detaljnu reportažu na CBS večernjim vestima sa nacionalnom frekvencijom. Po svom dometu, u pitanju je bila jedna od najvećih medijskih prevara na svetu. Teorija zavere je rođena. 

Dakle, udbaški mehanizam je bio (i ostao?) sledeći: 

(1) pronađi neku temu koja izaziva strah, paniku, šok i nevericu i/ili podele u društvu; 

(2) objavi o toj stvari zaverašku dezinformaciju ili lažnu vest u nekoj trećoj zemlji; 

(3) pronađi lažnog ili plaćenog naučnika da je potvrdi i učini legitimnom; 

(4) prenesi je i u svojim medijima kao objektivnu informaciju; 

(5) plasiraj je i po medijima po Zapadu, ili samo strpljivo pričekaj da to oni urade sami; 

(6) opusti se i uživaj dok se tvoja dezinformacija globalno širi poput zaraze, a na temelju postojećih strahova i prateće panike.

Okej, ali kako sve ovo znamo? Pa, tako što su dva ugledna američka istoričara Hladnog rata, Tomas Boghart i Daglas Selvidž, relativno nedavno otkrili čvrste dokaze za tu operaciju (nazvanu INFEKCIJA i/ili DENVER). I to među depešama u arhivama istočnonemačkog Štazija i bugarskog KDS-a (Komiteta za državnu bezbednost), o čemu su objavili i dva naučna rada: „Obaveštajne službe Sovjetskog bloka i kampanja dezinformacija povodom AIDS“ (Obaveštajne studije, 2009) i „Operacija Denver: Dezinformacije KGB-a i Štazija povodom AIDS“ (Žurnal za studije Hladnog rata, 2019). Uz to, detaljan i izuzetan izveštaj o sovjetskom propagandnom uticaju pojavljuje se još 1987, ali biće da nije imao ko da ga pročita i dalekovido razume. 

Suština proruske propagande u tome je da valja zakomešati mišljenje. Kreirati haos i sveopšti zbunj. I zatim relativizovati sve. I bolest i zdravlje, pa i život i smrt. Posejati nepoverenje u (zapadne) medije, institucije i demokratiju. Zato što ribari ljudskih duša tada ponajbolje pecaju somove na bućku

I sad, među ovim depešama, upućenim „bugarskim drugovima“, otvoreno stoji i sledeće: 

„Sprovodimo niz aktivnih mera u vezi sa nedavnom pojavom nove i opasne bolesti, SIDA (engleski AIDS), i njenim naknadnim širenjem na druge zemlje, uključujući tu i one u Zapadnoj Evropi. Cilj ovih mera jeste da u inostranstvu stvorimo povoljno mišljenje za nas, a to je da je ova bolest rezultat tajnih eksperimenata sa novom vrstom biološkog oružja SAD i Pentagona, a koji su izmakli kontroli“ (vidi ovde).

Jednostavno rečeno, i posve crno na belo, danas široko rasprostranjena ideja, lažna vest ili popularni mim o tome da je HIV/AIDS nastao u američkoj laboratoriji, zapravo je nastao isključivo u okvirima ruske obaveštajne službe sa namerom rata (dez)informacijama. Na kraju je to 1992. godine priznao i sam Jevgenij Primakov, tadašnji šef spoljašnjih obaveštajaca, ovde poznatiji kao diplomata i čest sagovornik Slobodana Miloševića. Ali džabe, jer dezinformacija se bila zapatila. 

Prema jednom istraživanju, 15 odsto Amerikanaca i dan-danas veruje u to da je AIDS namerno stvoren u američkoj laboratoriji, dok je ovo uverenje još rasprostranjenije u Africi (ali i među Afroamerikancima, pa i kod Kanjea Vesta). 

Dok ovakve iskonstruisane teorije zavere nastavljaju da ubijaju, pošto su kampanje vakcinacije u Africi postale interpretirane kao namerno zaražavanje stanovništva HIV-om ili kao kampanja „genocida nad crncima“. Procenjuje se i da je samo u Južnoj Africi indirektno stradalo i do 300.000 ljudi zbog ove geopolitičke lažne vesti iz sovjetske kuhinje. 

* * *

Ukoliko sve ovo zvuči neobično poznato, onda je to zato što jeste. Nije li vodeća svetska zavera o kovidu 19 ta da je i ova belosvetska zaraza bila nastala veštački, planski i nekako zahvaljujući Americi i Amerikancima? Da je vakcinacija projekat vaskolikog i smrtonosnog zaražavanja populacije, odnosno projekta depopulacije? 

A da li zaista treba podsetiti na činjenicu da je aktuelno-doživotni ruski predsednik Vladimir Putin svoju karijeru započeo upravo kao agent KGB-a, a zatim i kao šef FSB-a (1998-1999)? S tim u vezi, da li mislimo da je i liberalna kampanja dezinformisanja planete odjednom prestala? Kao proruski projekat sejanja straha i nepoverenja u ključne institucije modernog Zapada – nauku i demokratiju? 

Idealni građanin totalitarne vlasti nije ubeđeni nacista ili posvećeni komunista; već su to ljudi za koje razlika između činjenice i izmišljotine, između laži i istine, više ne postoji (Hana Arent, Izvori totalitarizma)

Prema pojedinim navodima, i samu reč дезинформация smislio je niko drugi do – Josif Staljin, odnosno drug Džugašvili lično. I to kako bi lažno zvučala francuski (désinformation), odnosno mrsko zapadnjački. Ali, još od Čeke, preko NKVD-a i KGB-a, i sve do FSB-a danas, ključna sintagma zapravo su spomenute – „aktivne mere“ (активные мероприятия). I o kojima je davne 1984. godine otvoreno svedočio bivši KGB agent Jurij Bezmenjov, a koji je „preleteo“ u Sjedinjene Države: 

„U pitanju je spori proces koji [u KGB] nazivamo aktivnim merama; suština je da promenimo percepciju realnosti svakog Amerikanca, i to do nivoa da, uprkos obilju informacija, niko nije u mogućnosti da dođe do razumnih zaključaka koji su u interesu zaštite samih sebe, svojih porodica, zajednica i države. Prvi stadijum ovog procesa jeste demoralizacija, i on je praktično dovršen. Izloženost istinitim informacijama više ne znači ništa. Osoba koja je demoralizovana zato nije u mogućnosti da proceni stvarne informacije; činjenice više ne znače ništa.“ Ima na Jutjubu. 

Istoričari, istraživački novinari, kao i KGB-preletači, odavno su nam otkrili i nacrt i tlocrt za proizvodnju lažnih vesti. Onih дезинформация koje su u interesu „stvaranja povoljnog mišljenja za nas“ kako svedoče još depeše one ruske ka bugarskoj Udbi u Hladnom ratu. 

Ako je verovati bivšim agentima KGB-a, ta agencija troši samo oko 15 odsto svog vremena, novca i ljudstva na onu klasičnu „špijunažu“. Preostalih 85 odsto resursa koristi za spori i gradualni proces ideološke subverzije, odnosno na tzv. aktivne mere. Ove mere obuhvataju i krivotvorene dokumente, razna kidnapovanja i hvatanja političara u nezavidnim situacijama radi ucene itd., ali samu suštinu aktivnih mera KGB-a zapravo čine – dezinformacije. I one nisu jeftina propaganda, već dobro i skupoceno organizovani poduhvat obmane i širenja toksičnih, viralnih laži, a na kojem je aktivno angažovano i više desetina hiljada agenata.

S druge strane, pa i zahvaljujući popkulturnom Agentu 007, mi celu tu obaveštajnu zavrzlamu radije zamišljamo kao nekakva seksi prisluškivanja i prikupljanja informacija uz prateće mućkave-i-nemešane martinije i prndačenja sa zanosnim glumicama. Ali to je Holivud, dok ništa nije dalje od stvarnosti. Cvikeraški i štreberski programeri internetskih algoritama i njihovih lažnih vesti, a ne naočiti Džejmsovi Bondovi, predstavljaju onog stvarnog neprijatelja sociopolitičke istine. 

Upravo kampanja ciljanih dezinformacija čini samo središte, jezgro i srce (tame) realnih obaveštajnih službi. I od kojih ni one američke službe nisu operisane, naprotiv. Ali suština jeste bila i ostala u tzv. aktivnim merama ili u toplo-hladnom ratu – informacijama. U kojem smo svi mi zajedno kolateralna šteta ili pak civilne žrtve. 

* * *

Lažne vesti i teorije zavere o epidemijama zato nisu jedino proizvod društvenih mreža iz 21. veka. Sovjetske obaveštajne službe širile su lažne vesti o AIDS još osamdesetih godina prošlog veka. I svi smo mi nekako čuli za njih, i to mnogo pre interneta. Proizvedene glasine da je HIV/AIDS bio stvoren u američkoj laboratoriji pokazale su se kao neobično uspešne, uticajne i – viralne, šireći se poput požara po Sredozemlju danas, a sa podjednako smrtonosnim ishodima. Identično kao i viralne glasine o tome da je najnoviji koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji u Vuhanu, a u koje komotno veruje ogroman postotak stanovništva i u našoj Republici. Brzi internet je celu tu operaciju samo, pa, ubrzao. 

Cilj ovih mera jeste da u inostranstvu stvorimo povoljno mišljenje za nas, a to je da je ova bolest rezultat tajnih eksperimenata sa novom vrstom biološkog oružja SAD i Pentagona, a koji su izmakli kontroli (iz depeše ruskog KGB-a bugarskim drugovima)

Da li onda prepoznajemo obrazac? Ironično, ali narativ o veštački proizvedenim bolestima i zarazama po naučnim laboratorijama Zapada jeste ona stvarna zavera, i koja je dokazano zakuvana po kancelarijama ruske bezbednjačke nomenklature. Ali – iz Rusije sve dolazi sa bratskom ljubavlju, zar ne? Najzad, ako neko dobro razume obaveštajnu taktiku aktivnih mera dezinformisanjem, i sejanjem haosa i nepoverenja, onda je to bivši KGB agent (i ovde neprimereno popularni) Vladimir Putin. Što je očigledno i u aktivnostima medija poput Russia Today, Sputnjik, te u delovanju tzv. Agencije za istraživanje interneta kao „fabrike internet trolova“ iz Sankt Peterburga. Spasiba za družbu? Ne, hvala.

Jer nije taj prokleti AIDS bio ni prva ni (očigledno) poslednja lažna vest u igri, odnosno u medijskom opticaju. Uputstva za igru su ostala ista i pre i posle sloma velikog Sovjetskog Saveza. Neke od dokazanih dezinformacija koje je proizveo KGB istovremeno su i neke od najpopularnijih teorija zavera danas, kao npr. da je CIA zapravo ubila Kenedija, ili da bogati Amerikanci kidnapuju decu zbog njihovih organa („Picagejt“). Isto je i sa teorijama zavere o tome da su u američkoj laboratoriji proizvedeni i ebola i zika virus, a koje je takođe posadila i posejala ona današnja KGB, po identičnom mehanizmu kao i sa HIV/AIDS svojevremeno.

Otisci prstiju ruskih дезинформация prepoznaju se i od kampanja za Bregzit do kampanja za američke predsedničke izbore, samo što zatajno čekaju na neko novo otvaranje bezbednjačkih arhiva kao na nedvosmisleni dokaz ili corpus delicti. Suština proruske propagande u tome je da valja zakomešati mišljenje. Kreirati haos i sveopšti zbunj. I zatim relativizovati sve. I bolest i zdravlje, pa i život i smrt. Posejati nepoverenje u (zapadne) medije, institucije i demokratsku politiku u celini. Zato što ribari ljudskih duša tada ponajbolje pecaju somove na bućku. 

Ili, kako je to u svom klasiku Izvori totalitarizma još 1951. godine napisala Hana Arent: „Idealni građanin totalitarne vlasti nije ubeđeni nacista ili posvećeni komunista; već su to ljudi za koje razlika između činjenice i izmišljotine, između laži i istine, više ne postoji.“ 

Ruske aktivne mere poput globalno viralne dezinformacije da Sjedinjene Države po svojim laboratorijama tajno proizvode nove bolesti i zaraze je krajnje uspešno poslužila svojoj geopolitičkoj svrsi. Raspojasala je antiamerikanizam i gradualno urušila poverenje u američku politiku i institucije. Uz to, nije i da sami Amerikanci nisu posve samostalno doprineli tom urušavanju, od Vijetnama do Avganistana. Međutim, opasna nuspojava ovih lažnih vesti iz ruske obaveštajne kuhinje bila je i u urušavanju globalnog poverenja u nauku, znanje, te u lekove i vakcine. I to je ono što je zaista opasno i viralno. 

Jer, virus je organizam koji nas ne uništava spolja, već iznutra. Virus je entitet koji pretvara naše sopstvene ćelije u naše neprijatelje. Kako o tome odvažno svedoče novinari Njujork tajmsa, nešto slično jeste bila i KGB-ova operacija INFEKCIJA. Virus lažnih vesti ili aktivnih mera je još pre najmanje pola stoleća bila stvorila sovjetska vlada kako bi iznutra uništavala svoje geopolitičke neprijatelje. 

Ukoliko smo i mi sami čuli za priču o HIV/AIDS, ili o kovidu 19, kao o bolesti stvorenoj u naučnoj laboratoriji, ali i ako smo hronično iscrpljeni (dez)informacijama, te bolešljivo osećamo kao da više ne možemo da verujemo nijednom mediju – biće da smo virusom дезинформация zaraženi i mi sami. Vakcinišimo se onda protiv te hunjavice, i to – objektivnim izveštavanjem, činjenicama, istinom i znanjem.