Asanacija vrednosti

Posle ovakvog skupa Vučić je konačno otkrio svoju, od javnosti dugo skrivanu medijsku strategiju – ćevapima napuniti usta urednika, džepove parama i cenzura deluje sasvim prihvatljivo. Opravdano nije želeo da im podeli kalendare sa sopstvenim likom kako bi izbegao ritualno celivanje već viđeno na pijaci u Nišu

Od kada je balkanska proročica skrivena u telu ministra policije Stefanovića otkrila da će se “pojaviti jedna novinarka koja će tvrditi da je praćena”, stvari u Srbiji su počele da dobijaju paranormalne oblike. Smenjeni ministar vojni Bratislav Gašić je počeo kao utvara da se svuda pojavljuje, a neki ljudi su, gle čuda, krenuli da zvižde i otvoreno negoduju protiv predsednika, premijera i gradonačelnika Beograda. Stigao je i Rogozin sa ohrabrujućim poklonom u vidu makete S-300. Vučić se na svoj tradicionalni način obratio novinarkama i osudio njihov način rada. Po sistemu, Gašić vam je veoma jasno preneo šta mislim, ali vama kao da to nije dovoljno, pa još na bezobrazan način tražite da ispunim obećano i smenim ga.

Kao zahvalnost na tom zaista primerenom odnosu prema novinarskoj profesiji, Vučiću lojalni urednici su na prijemu kod njega izjeli silne ćevape koje im je on lično poslužio. I dozvolili mu da kaže kako ima najbolji mogući odnos prema medijima, ali samo traži ono što je svim novinarima u Srbiji zabranjeno “da misli svojom glavom”.  Zahvaljujući zaljubljenim pogledima prisutnih urednika, Vučić ih je počastio još jednom malom tajnom koju, inače, svi znaju – da je veoma blizu odluke da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Jedino što ga navodno sprečava su započete reforme. Pošto svako ko živi u Srbiji zna da nikakvih reformi nema, poruka je više nego jasna – biće izbora!

Posle ovakvog skupa Vučić je konačno otkrio svoju, od javnosti dugo skrivanu medijsku strategiju – ćevapima napuniti usta urednika, džepove parama i cenzura deluje sasvim prihvatljivo. Opravdano nije želeo da im podeli kalendare sa sopstvenim likom kako bi izbegao ritualno celivanje već viđeno na pijaci u Nišu.

No, da vidimo kako je nadri doktor Stefanović svojim skrivenim proročanskim darom otvorio taj astralni aspekt u vladavini SNS čiji je glavni zadatak asanacija sećanja i svih vrednosti na kojima počiva jedno pristojno društvo.  Otkrio je, najpre, kako se novinari prate i prisluškuju. I to u trenutku dok prvi među hipnotizerima,  premijer Vučić, svakoga dana uporno pokušava da ubedi građane kako žive bolje, i da Srbija napreduje u svakom pogledu. Građani pokorno klimaju glavom, ali čim malo zavire u svoje novčanike i pogledaju u svoj tanjir znaju da to nije tako. Uostalom, Srbija zvanično ima najniže prosečne plate u regionu.

Problem kod svake hipnoze je što oni koji su hipnotisani momentalno se bude onog časa kad ih hipnotizer tera da urade nešto što nije u duhu njihovog karaktera ili što je dijametralno suprotno stvarnosti u kojoj žive. Više puta ponovljena laž samo otežava rad hipnotizeru. Tako je do delimičnog buđenja naroda i došlo na vaterpolo utakmici sa Hrvatskom. Previše hlora u bazenu dovelo je do zvižduka, ali premijer može da bude bezbedan sve dok navijači ne počnu da pevaju “spasi Srbiju i ubi se Vučićuuu”. To će biti prvi znak da je politički kraj sasvim blizu, što su već iskusili njegovi prethodnici Milošević, Koštunica i Tadić.

Da bi se narod vratio ponovo u stanje masovne opijenosti stigla je priča o naoružavanju Srbije, kao replika na pretnje, odakle drugo, nego iz Hrvatske. A najbolji odgovor koji do tačke pucanja ponovo nadima sve patriotske grudi je šta drugo nego uvoz S-300. Ovo gotovo savršeno oružje u startu odbija svakog napadača. Problem je što do Srbije putuje već gotovo 17 godina. Samo što nije stiglo pred NATO intervenciju, ali nije. Nismo imali da platimo ili Rusi nisu smeli da nam prodaju? Sad smo bar dobili maketu. Ni to nije malo s obzirom na ubrzani razvoj Srbije.

Ako se setite kako je ova garnitura koja je trenutno na vlasti, uz neizbežnu asistenciju dr Šešelja, dočekivala Žirinovskog i lansirala priče o Teslinom tajnom oružju, videćete da se ništa nije promenilo. Osim teksta hipnoze. U ratu u kojem nije zvanično učestvovala Srbija je imala veliku prednost i u naoružanju i u ljudstvu. I svuda je poražena. Kako? Zašto? Pita li se ko? Iz tog vremena je i čuvena priča o grupi “metlara”. Tokom NATO bombardovanja Srbije, metle su zamišljene kao privremeno rešenje dok ne stigne čuveni S-300. Em jeftinije, em efikasnije. Recept je bio više nego jednostavan. Uvezati više metli i sa visokih zgrada preusmeriti krstareće rakete koje lete nisko. Metla je dovoljno čvrsta da odgurne raketu i dovoljno meka da je ne aktivira pre vremena. Ko je onda verovao u postojanje ovakvih čuda, taj i danas veruje kako živi odlično. Možda neko od ondašnjih vizionara danas savetuje nadri doktora Stefanovića. Previše mu se “javlja” da bi to bilo slučajno.

Očigledno da bez metle nema pravog rešenja za Srbiju. To najbolje znaju u vladajućoj koaliciji sve vreme strahujući da se narod ne doseti tog oprobanog i na delu već dokazanog oružja. Zato su i predložili drakonske kazne za svaku kritiku političara zbog koje se neko uznemiri. Da li i javno iskazano obožavanje Vučića spada u tu kategoriju?