Biznismeni ne mogu da uređuju „Politiku”

Anica Telsković Prihvatam predlog Slobodana Petrovića, direktora „Dunav hrana grupe”, da uradimo anketu. Ali sa jednim drugim pitanjem. Da li je pritisak kad biznismen na javnom skupu podvikne na novinara da treba da ga bude sramota kako radi, jer piše po nalogu Milana Beka i uz to mu još i zapreti tužbom? Nedvosmisleno, reč je i o pritisku i o zastrašivanju.

Verovatno je, polazeći od sebe, pomislio da je urednik teksta o poreskim rajevima, biznismen Milan Beko, jer je gospodin Petrović pomislio da može da uređuje „Politiku”.

Pa je tako u svom odgovoru dao i kraći kurs novinarstva, to jest šta je novinar trebalo da uradi pre nego što je napisao tekst. Savetovati novinara kako da radi svoj posao, takođe, je pritisak. Nema sumnje da je Slobodan Petrović uspešno restrukturirao „Knjaz Miloš”, ali to ne znači da može da uređuje „Politiku”. Redakcija je samo prenela istraživanje Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara o tome ko sve posluje preko ofšor zona. Ako smatra da se njegovo ime neosnovano našlo na spisku 19 osoba iz Srbije koji posluju preko poreskih rajeva, zašto nije iskoristio mogućnost koje su novinari ovog Međunarodnog konzorcijuma ostavili svakom korisniku ove baze. Autori dokumentacije koja je po obimu 160 puta veća od Vikiliksa i u kojoj su imena na hiljade biznismena širom sveta, naime, mole korisnike ovog registra da im ukažu na eventualne greške. Ako Petrović smatra da se neosnovano našao na spisku, čudi zašto to nije demantovao, naročito ako se zna da su ti podaci javno dostupni svima još od aprila 2013. godine. Petrović seu ovoj bazi spominje kao direktor „Salford kapital partnera”. Pri tom, „Politika” gospodina Petrovića ni za šta nije optužila, jer se u tekstu nedvosmisleno navodi da se ovim ne prejudicira da je bilo ko sa spiska prekršio neki zakon. Novinari apsolutno smeju da spomenu ime gospodina Slobodana Petrovića i bez posredovanja njegove pi-ar službe, koliko god to direktoru, čija je firma veliki oglašivač, zvuči neverovatno.

O ovoj bazi, apsolutno su pisali svi vodeći svetski mediji sa sve imenima i slikama biznismena koji se u njoj nalaze. Pri tom je ozbiljna svetska štampa gotovo obavezno koristila i termin utaja poreza. Nakon što su ovi podaci procureli, poslovni svet morao je i novinare, ali i državne organe da uverava da poslujući preko poreskih rajeva, nisu prekršili nijedan zakon. Samo u Srbiji predstavnici krupnog kapitala pokušavaju novinarima to da predstave kao raspisivanje poternica i provlačenje poslovnog sveta kroz blato. I samo u Srbiji biznismeni misle da je ispravno zbog toga vikati na novinare.

A da uzrok Petrovićeve nervoze nije bio moj tekst, već jedna zanimljiva transakcija koja svakako nije bila tržišno motivisana, čitaoci „Politike” imali su prilike da vide prethodne nedelje. Uzrok sukoba na relaciji Beko–Petrović je to što je „Salford”, neposredno pred prodaju „Mid Evropa partnerima”, praktično pomogao Željku Mitroviću, vlasniku Pinka da plati porez. Fabriku žvaka „Mgam”, „Bambi”, gde je Beko u Nadzornom odboru, platio je onoliko koliko je Mitroviću trebalo da izmiri dug prema državi – nešto više od četiri miliona evra.

Anica Telesković je novinarka „Politike”