Botovi za početnike

Majonez iz polumetarskog sendviča baš mu se u tom trenutku razlio po tastaturi, ali naredba s vrha bila je jasna: hitno tražite Sašinu ostavku zbog ubistva! Čukao je besomučno po tastaturi celo popodne, čukao, čukao, mada ni njemu nije bilo jasno – koga je to i kada likvidirao Saša Đorđević?

– Jao, kolega, jeste Saša, ali nije Đorđević! Janković! – zvao ga je predveče „glavni i odgovorni“, kada je primetio da tekst o pripremama košarkaške reprezentacije na sajtu B92 obiluje komentarima: „Đorđeviću, otkud ti barut na rukama?“, „Đorđeviću, ubico!“ i „Đorđeviću, hitna ostavka, pa na robiju!“

Ovo nije siže romana „Slike iz života jednog idiota“, već zaplet savremene pripovetke „Slike iz života jednog bota“.

Glavni junak je Botičeli, mladić iz predgrađa, koji je celoga života maštao da radi nešto što ne zamara ganglije. I postao je bot Srpske napredne stranke, što je zanimanje u rangu obrazovnog profila „nosač pene za brijanje“ iz vremena Šuvarove reforme školstva.

Postoje dve vrste ovog obrazovnog profila – takozvani „bot centarhalf“, centralni odbrambeni igrač reformi, poznatiji i kao „bot štoper“, čiji je zadatak da stvori iluziju u javnost kako je premijer pljunuti Sandokan.

Postoje dve vrste ovog obrazovnog profila – takozvani „bot centarhalf“, centralni odbrambeni igrač reformi, poznatiji i kao „bot štoper“, čiji je zadatak da stvori iluziju u javnost kako je premijer pljunuti Sandokan. Oni rade po šemi pesme koju su svojevremeno osmislili fanovi neustrašivog gusara: „Ko se bije kao zmije? Sandokan! Ko se igra s mrtvog tigra? Sandokan! Ko šapuće iza kuće? Sandokan! Ko se ljubi s crni zubi? Sandokan! Ko se vere na bandere? Sandokan!“ Dakle, oni rade pod geslom: „Svaka čast Sandokanu“.

Drugi obrazovni profil je „bot centarfor“, centralni napadač kočničara & neprijatelja reformi, takozvani „špic bot“, koji ne razlikuje mnogo Sašu Đorđevića, Sašu Matića, Sašu Zalepugina & Sašu Jankovića, ali razlikuje boje, s tim što mu se najviše priviđa žuta. Ti „špic botovi“ su postali strah i trepet jer napadaju frontalno, pa više niko ne govori „Je..te bog“, nego Je..te bot“.

Prvi bot u istoriji srpskog naroda bio je Filip Višnjić. Umesto interneta koristio je gusle. Razlika između Višnjića i savremenih botova jeste što su ta njegova „botovanja“ danas obavezna lektira i što je on bio vanstranačka ličnost. I bio je slep, što mu je olakšavajuća okolnost.

Savremeni botovi, za razliku od Višnjića, koriste pseudonime, a samo najbolji vremenom dobiju privilegiju da se potpisuju punim imenom i prezimenom, Takozvani „botovi udarnici“ mogu da koriste i srednje slovo.

Sponzor oba obrazovna profila je sendvičara „Pera Ždera“.

Statističari veruju da su svi ishodi mogući ako posmatrate dovoljno veliki uzorak. Recimo, milijardu majmuna opskrbite papirom, olovkama, rezačima, flomasterima i bananama, date im pregršt slobodnog vremena, i ako milijardu majmuna budu besomučno pisali i pisali – kasnije će se u gomili njihovih škrabotina pojaviti kompletna dela Vilijama Šekspira.

Međutim, ako milijardu botova opskrbite kompjuterima, tastaturama, pametnim telefonima i sendvičima, date im sve vreme ovog sveta da besomučno pišu i pišu, sasvim sigurno nećete dobiti Šekspirova sabrana dela. Zato što, za razliku od majmuna, svi botovi pišu isto.

Naravoučenije broj jedan: svaki majmun može da postane Šekspir.

Naravoučenije broj dva: svaki majmun može da postane bot, ali svaki bot ne može da postane Šekspir.

Naravoučenije broj tri: pre će milijardu majmuna napisati „Hamleta“ nego milijardu botova.

Naravoučenije broj četiri: majmuni su, dakle, kreativniji od botova. Svaka čast majmunima!