Branimo zdrav razum u Srbiji

Rijaliti nije pobedio i ubeđen sam da neće pobediti u Srbiji iako je primitivizam ozbiljna snaga koja ne poznaje granice, kaže Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa RTS

On kaže da komercijalne TV mogu biti gledanije od RTS neki dan, možda i nedelju, ali na dugi rok ne mogu da ugroze Javni servis.

– Često nam zameraju da se bespotrebno takmičimo s komercijalnim TV za gledanost. Ne takmičimo se jer ne trčimo istu trku.

Kada bismo na rijaliti programe odgovorili sličnim programom, na svaku tursku seriju odgovorili malezijskom ili singapurskom, kada bismo na poplavu primitivizma, veličanje kriminalaca ili raznih seksualnih radnica kao uzora odgovorili sličnim sadržajima, mogli bi da nam prigovore da smo se upustili u besmislenu trku s komercijalnim TV. A to prosto nije tačno.

Čime ćete se boriti protiv takvog programa?

– Na svakodnevnoj listi 30 najgledanijih emisija više od polovine je sa RTS-a. Mi, dakle, ne učestvujemo u takmičenju odvikavanja naroda od zdravog razuma! U Srbiji još postoji značajan broj ljudi koji čine poslednju odbranu zdravog razuma i za njih se vredi boriti. To činimo kroz naš program i ne vidim zašto bi bio greh ako na taj način dođemo i do pristojne gledanosti. Niko me još nije ubedio da su u prednosti mnogi javni servisi u okruženju koji su se predali, izgubili gledaoce, a time i bilo kakav uticaj.

Kako odgovarate na kritike zbog repriza na RTS? 

– Broj repriza je proporcionalan količini novca koji imate. Tačnije nemate. U 2008. i 2009, kada su prihodi od pretplate još bili značajni, RTS je, što se serija tiče, imao i po 150 premijernih dana u godini. I danas imamo nekoliko sjajnih projekata koji moraju da čekaju bolje dane. Svi vole da se pozivaju na Bi-Bi-Si, a zaboravljaju da oni u strukturi programa imaju 30 odsto repriza. Svake godine repriziraju kultne serije. I ko bi se odrekao „Mućki“ ili sličnih serija? Da se odreknemo „Otpisanih“ ili „Kamiondžija“? Ja sam „Otpisane“ gledao na jedan način, moj sin na sasvim drugačiji, nekom trećem će možda ličiti na komediju. Uvek će biti publike koja to želi da vidi još jednom.

Šta će vam biti najveći izazov u novoj sezoni?

– Da sačuvam redakciju. Novinarstvo je sve više profesija iz koje se odlazi. Ne bojim se odlazaka na druge televizije jer se iz Zvezde ili Partizana retko ide u Čukarički. Osim ako se mora. Ali se odlazi u druge profesije. Izazov je i da napravimo i održimo pristojan program u medijskom okruženju u kojem je teško opstati ako imaš dobar ukus. Član grupe REM je za RTS kanal kulture rekao da je „bio ilegalan“. Kultura jeste ilegalna u Srbiji, gde je jedna TV dobila nacionalnu frekvenciju kao „dečja televizija“ da bi danas proizvodila čistu pornografiju.

Mada, i RTS ima čega da se postidi u svojoj istoriji.

– RTS je proslavila 57 godina postojanja. Nije svaka od tih godina bila za čestitke, kao što nije ni svaka godina u našim životima uvek za čestitke. Ali većina jeste. I to je jedan od izazova. Da naredne godine pripadnu onim boljim u istoriji ove kuće. Da i u narednim godinama budemo tim kome se veruje.

Mnogi bi da smene ovaj narod

Ima onih koji činjenicu da je Dnevnik bar 300 dana godišnje najgledaniji uporno nipodaštavaju.

Kao, to je navika i u 19.30 možete da pustite šta hoćete i imaćete gledanost.

I u tom periodu izređa se pet-šest različitih dnevnika, od kojih smo gledaniji od tri do pet, šest puta.

Sve je više onih koji tvrde da najviše veruju vestima RTS i znam da to mnogima teško pada.

Znam i da bi zbog toga mnogi rado izabrali i novi narod, jer je ovaj, eto, zaveden i veruje RTS-u.

Druga kafa uz javni servis

Tri sata jutarnjeg programa, koji ima 40 odsto gledanosti, nisu dovoljna i zato uvodimo tzv. breakfast program, koji će trajati od 6 do 13 časova.

Taj prepodnevni termin pojačavamo novom emisijom koju će raditi Zoran Stanojević, Nataša Miljković i Maja Nikolić.

Jutarnji program uz koji se Srbija budi ostaje u redovnim terminu, a kad se gledaoci razbude, malo protegnu, popiju kafu i vrate iz prodavnice ili sa pijace, čekaće ih Maja, Nataša i Zoran sa potpuno novim programom.

I drugom kafom.

Informativni program takođe bitno pojačava i proizvodnju dokumentarnih filmova.

 Foto: ekonomskevesti.com