Bunt novinara protiv Vučića

Zbog načina na koji tretira novinare, i situacije u medijima koja je sve lošija od kad je na vlasti, grupa novinara napustila je konferenciju u Beogradu u trenutku kada se prisutnima obraćao premijer Srbije Aleksandar Vučić. Na konferenciju u organizaciji Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) isti dan iz istog razloga odbio je da učestvuje i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nedim Sejdinović.

Salu su napustili novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, portala Magločistač, Balkanske istraživačke mreže BIRN, crnogorskog Centra za istraživačko novinarstvo (CIN).

„Izašao sam zato jer je premijer odgovoran za dramatično nazadovanje ukupne društvene klime pogodne za slobodne, kritične i profesionalne medije; predvodnik otvorenog ponižavanja i vređanja novinara; doveo do toga da se mnogo loših ljudi oseti slobodnim da prete novinarima smrću, zatvorom i drugim nasiljem; za najbanalniju propagandu, uključujući i najstrašnije medijske hajke protiv kritički nastrojenih i profesionalnih novinara i drugih istaknutih ličnosti, predstavlja kao časno i dobro novinarstvo; relativizovao i obesmislio čitav niz ranije opšteprihvaćenih vrednosti, u ovom slučaju pravo građana na slobodno, tačno i pravovremeno informisanje; javno govorio o potrebi slobode izražavanja, a vodi državu u kojoj je sve to rapidno nestalo i jedva da je nešto preostalo“, neki su od razloga izlaska koje je pobrojao direktor CINS-a Branko Čečen u tekstu za portal cenzolovka.rs „Ostaci slobode“.

Natalija Jakovljević sa portala magločistač.com, smatra da je Vučić rekao sve što je imao o medijima i da se to svakodnevno vidi i kroz njegov odnos prema novinarskoj profesiji i novinarima generalno.

„Vučić bi prvo trebao da zna šta su medijske slobode, zašto je bitno da novinari slobodno i bez pritisaka obavljaju svoj posao i zašto je važno postavljati pitanja koja su u interesu javnosti. On se upravo zalaže za suprotno“, objašnjava Jakovljević svoje razloge za napuštanje sale u vreme obraćanja premijera Srbije.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nedim Sejdinović uputio je javno pismo organizatorima konferencije u kojem je, između ostalog, naglasio da je Vučić  „provereni neprijatelj medijskih sloboda“, a skup koji on otvara nazvao je nerelevantnim i šamarom svim onim novinarima koji su žrtve političkog nasilja vlasti koje on personifikuje.

„Cinično da čovek koji već skoro decenijama predstavlja oličenje pritiska na medijske slobode otvara skup o medijima, makar on bio i predsednik Vlade. Od 2012. godine do danas, bez obzira na činjenicu da u Srbiji ne postoji tradicija slobode medija, kontinuirano ovaj najmoćniji čovek ukida sve kritičke medijske sadržaje, a novinare koji profesionalno obavljaju svoj posao, posredno i lično progoni. Istovremeno, njegovi tabloidi i ljudi u vrhu vlasti svakodnevno crtaju metu na čelu novinarima koji se usude da budu kritičari i kontrolori vlasti, a sve to prate strašne pretnje smrću, koje niko od državnih organa ne uzima za ozbiljno“, kaže za KontraPRESS Nedim Sejdinović.

Moralizatorsko ponašanje Aleksandra Vučića prema novinarima već je postalo ustaljena praksa. Konstantno prozivanje poimence dela novinara koji postavljaju pitanja od javnog interesa na konferencijama za medije i ponižavanje novinara i medija koji se usude da kritikuju rad Vlade i dovode u pitanje njegove izjave, već su, nažalost, nametnuta nova normalnost u javnom diskursu Srbije.

Paralelno s tim, sve je manje medija koji kritikuju rad Vlade, vladajuća stranka SNS je preuzela i javni servis novinara Vojvodine što je dovelo do zaokreta od 180 stepeni u njihovoj uređivačkoj politici, i izazvalo bunt zaposlenih koji nije viđen na ovim prostorima od pobune novinara Radio televizije Beograd protiv Slobodana Miloševića. Činjenično stanje je da novinari u Srbiji imaju sve manje prostora za bavljenje svojim poslom.

U Izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu, Evropska komisija je zaključila da u oblasti slobode izražavanja Srbija nije napredovala u odnosu na prethodnu godinu, a među preporukama šta treba da uradi u narednom periodu, EK je napisala da Srbija treba da „stvori podsticajno okruženje u kome se neometano može ostvarivati sloboda izražavanja; gde se javno osuđuju pretnje, fizički napadi, slučajevi pozivanja na nasilje protiv novinara i blogera, a sudske vlasti ovo prate na pravi način”.

Sejdinović napominje da, iako je EK uvek spremna da zažmiri na jedno oko, kao u slučaju „Savamale“ kojeg nema u izveštaju, bila veoma oštra prema vlastima u Srbiji po pitanju sobode izražavanja i stanja u medijima.

„Kada kažete da u jednoj zemlji nedostaje pluralizam mišljenja, da je nejasna razlika između državnih i partijskih aktivnosti u medijima, da je netransparentno finansiranje medija, da se ne poštuju zakoni i mnogo toga još – onda su to odista teške ocene. Praktično, medijske slobode i vladavina prava biće najveće smetnje napretku Srbije u procesu integracija. Iskreno, ne očekujem mnogo od toga procesa, ali davljenik se i za slamku hvata, i nadam se da će čak i ovako kilav evropski put Srbije sprečiti da se represija podigne na viši nivo, po recimo turskom modelu“, naglašava Sejdinović.

U Izveštaju se, između ostalog, navodi da su novinari zbog opšteg stanja skloni autocenzuri te da broj zabeleženih slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost.

“Nekoliko krivičnih prijava je podneto, ali konačne presude su još uvek retke. Produžena policijska zaštita nekoliko novinara i aktivista društvenih medija se nastavlja, bez preduzetih opipljivih akcija za uklanjanje razloga za ove mere bezbednosti, što ozbiljno ometa njihov rad u okviru ove profesije. Komisija koja ima zadatak da razmotri nerešene predmete ubijenih novinara iz 1999. i 2001. godine nije ostvarila dalji napredak u istrazi dva ubistva, dok je suđenje za ubistvo  jednog vlasnika medija u toku.  Nije bilo napretka u istrazi niza slučajeva akcija protiv sajtova koje su se desile od 2014. godine naovamo”, ocene su Evropske komisije o slobodi izražavanja u Srbiji.

Pre nekoliko meseci Nedimu Sejdinoviću i novinaru Dinku Gruhonjiću stigle su pretnje smrću , a nakon istupanja u javnosti i ukazivanja na stanje u državi i u novinarstvu, njihovo i ime drugih kolega, poput Stevana Dojčinovića sa portala KRIK, po medijima bliskim vlasti i tabloidima često su predmet govora mržnje i huškanja.

„Mi redovno, na mesečnom nivou, Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavljujemo pretnje koje dobijamo. Nažalost, niti jedna pretnje do sada nije pravno sankcionisana iako su mnoge pristigle sa, najverovatnije, pravih profila na društvenim mrežama. Neke pretnje su stare i više od pet godina“, naglašava Sejdinović.

O tome kakvo je stanje u medijima, slikovito govori i činjenica da je generalni sekretar SEEMO, Oliver Vujović, nakon demonstrativnog izlaska novinara iz sale dok je Vučić govorio, rekao ni manje ni više nego da pravo da pitaju imaju samo strani novinari.

„Smatram da je došlo vreme da nazovemo stvari pravim imenom: ovo je zemlja ugušenih i obesmišljenih medija, neobaveštenih, odnosno prevarenih građana i osione vlasti koja krši zakone i laže građane.

Ako se nešto ozbiljno ne preduzme na nivou čitave profesije, nećemo uskoro imati ni tu profesiju, ni posao, ni minimum dostojanstva, niti išta nalik pristojnom izveštavanju, a kamoli istraživačkom novinarstvu. A to znači da nećemo imati ni ove ostatke demokratije, građanskih ili ljudskih sloboda“, poručio je u svom tekstu Branko Čečen.