Stvorena je visoka uzajamna zavisnost, odvratna simbioza društvenih lešinara, u čemu vlast nije nevina. Naprotiv
Već sam negde opisivao vajkanje jednog urednika tabloida na drugog urednika. Lako je njemu, kaže prvi, kad on unapred dobije četiri strane, a mi moramo sve sami!
Čitajući ovih dana raspomamljene tabloide, pregledajući barem naslovne stranice, čini mi se da ovaj put sve rade sami, iz svoje glave, odnosno pameti, i da se tu ne zna ko pije a ko plaća, ko bi koga i zašto da ubije: cveta hiljadu cvetova. Ali, da li je baš tako?
Aleksandar Vučić je u danu kada nije došao na posao naredio da do javnosti ne cure podaci iz istraga oko „Slučaja Jajinci“ i događaja koji su s tim povezani, a pretpostavljam da je i svoje tabloidne ministre opomenuo da ne trče po televizijama i lupaju gluposti od kojih država može da bude samo na šteti.
Čini mi se, međutim, da će od toga biti slaba vajda. Svako sada vidi šansu da se istakne, da nam nešto prorokuje, da se nadmudruje, nadgornjava i , pogotovo, da se obračuna s onima koje smatra za neprijatelja.
To je zatečeno stanje visoke uzajamne zavisnosti, odvratne simbioze društvenih lešinara, u čemu vlast nije nevina. Naprotiv.
Stvorena je navika i potreba da se politika vodi tabloidnim sredstvima i ako ima bilo kakvog ustručavanja nakon Vučićeve opomene onda su obe strane, srasle u tom procesu razgradnje boljih običaja, u dubokoj apstinencijalnoj krizi.
Evo sasvim malog primera kako to funkcioniše. Neko je ovih dana Saši Jankoviću probušio gume na parkiranim kolima. I on sam pretpostavlja da je to jedan od onih bezumnika koji za parče trotoara misle da je „njihovo mesto“ pa je slučaj, kao građanin, prijavio policiji. Već sutradana vest je objavljena u „Informeru.“
Neko je onda, sasvim umesno, predložio da se taj list preseli u zgradu MUP-a da barem ušparaju na troškovima zakupa.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.