Čemu služe novinari?

Skoro nezapaženo je protekao incident u kojem je predstavnik za medije Ministarstva privrede fizički sprečio novinara B92 da ministru privrede Željku Sertiću, na konferenciji za novinare (?!), postavi pitanje. Zvanično objašnjenje je bilo da su na konferenciji bile predviđene samo izjave, ne i pitanja i da je reč o nesporazumu

Nema pitanja, česta je rečenica s kojom razni pi-arovi i pi-arke obilaze novinarske ekipe pre konferencija za novinare. Da je u toku institucionalno i sistematsko obesmišljavanje institucije konferencije za novinare, najbolje svedoči zahtev Ministarstva finansija, koje je u pozivu novinarima za konferenciju ministra Dušana Vujovića zatražilo da predstavnici medija „eventualna pitanja koja nisu u vezi sa navedenim temama dostave na mejl ministarstva“. Samo nije jasno kada će da odgovore na pitanja? Na konferenciji sigurno neće.

Uostalom, baš su razna ministarstva fenomeni po broju neodgovorenih zahteva na novinarska pitanja, zbog čega su zaradili gomilu novčanih kazni od poverenika Šabića. Ali njih izgleda baš briga za to. Ne daju informacije i niko im ništa ne može. Najgore je što su i svesni toga, pa se u skladu s tim i ponašaju.

Uostalom, baš su razna ministarstva fenomeni po broju neodgovorenih zahteva na novinarska pitanja, zbog čega su zaradili gomilu novčanih kazni od poverenika Šabića. Ali njih izgleda baš briga za to. Ne daju informacije i niko im ništa ne može. Najgore je što su i svesni toga, pa se u skladu s tim i ponašaju.

Takvo bahato ponašanje ministarskih saradnika u ovoj vladi nije usamljeno. Pre bi se moglo reći da je reč o maniru. Setićete se da je sličan incident imao i šef kabineta ministra prosvete Nemanja Đorđević. On je prekinuo konferenciju ministra prosvete Srđana Verbića jer su novinari od ministra tražili komentar na aktuelnu temu o doktoratu ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića na Univerzitetu Megatrend. Đorđević je rekao da se novinari nisu držali dogovorene teme o maloj maturi, te da on „može da prekine pres-konferenciju zato što je šef kabineta“.

– Ja sam kriv, mene mrzite, rekao je Đorđević novinarima. Kao i u slučaju B92, novinarska udruženja su protestovala, malo se pričalo o tome, vinovnik incidenta se malo primirio i cela priča je zaboravljena.

Moram priznati da nikad nisam razumeo kakve su to konferencije za novinare ako nema pitanja? Šta hoće da kažu – da Srbija nema nikakvih problema i da je vlada blagostanje, pa nema potrebe ništa ni da se pita?! Kao da imamo prilike da svakog dana srećemo ministre na ulici, po prodavnicama… Valjda ministri vole da se slikaju za džabe, pa da im slika i ono pametno što su smislili da kažu izađe u novinama i da se pojave na televizoru da ih gleda rodbina?! Stvarno mi nije jasno! Najbolje bi bilo da ukinu konferencije za novinare i da sa javnošću komuniciraju saopštenjima. Jer, najlakše je otići na bilo koji državni medij, uključujući i Pink, i pričati šta ti volja, ušuškan u svoj virtuelni svet. Nema nezgodnih i neprijatnih pitanja, rasprava sa novinarima… Sve je pod potpunom kontrolom.

Jednostavno, vlast, odnosno predstavnici vlasti, nemaju odgovore na životna pitanja građana Srbije. Odatle i ovakvo ponašanje ministarskih savetnika i pi-arova… Uostalom, baš zbog nezgodnih pitanja pojedini ministri, koji „gule“ evo drugi mandat u naprednjačkoj vladi, već skoro tri godine neće da razgovaraju sa novinarima Danasa. Ne sviđa im se što svašta pitamo, a oni ne umeju da odgovore na to.

Uvek se setim kiselo-podrugljive face Koštuničinog ministra Predraga Bubala, koji je na neko novinarsko pitanje o tome koliko su poreski obveznici Srbije, dakle građani Srbije, platili nešto iz državnog budžeta, samo prezrivo odmahnuo glavom, kao da mu je neko pod nos smestio smrdljivu čarapu. Tako se svaka vlast, pa i ova danas, odnosi prema građanima Srbije. Sa podsmehom i prezirom.

Ako je to odnos vlasti prema medijima kojem ih je učio bivši britanski premijer Toni Bler na svojem predavanju, ko god da ga je platio, onda je definitivno reč o promašenoj investiciji. A to nije baš tako nepoznato ovoj vladi.