Ako bih ovaj komentar napisao ćirilicom i uredništvo ga objavilo na tom pismu, da li bih mogao da računam na veći honorar?
Za neupućene ovo moje pitanje možda izgleda besmisleno da nije inicijative koju su pokrenuli dnevni listovi „Politika“ i „Večernje novosti“. Stav menadžmenata tih izdavača je da bi novine koje se štampaju ćiriličkim pismom država trebalo da potpuno oslobodi plaćanja poreza. Čelni ljudi dva srpska štampana medija ovaj zahtev pravdaju činjenicom da će tako biti zaštićeno ne samo naše pismo već i ugled profesije. Ovi listovi nisu poklekli pred talasom tabloidnog žurnalizma, zbog čega su se svesno odrekli dela tiraža.
Suština ideje jeste da država povede računa o novinama koje se štampaju na ćirilici i da tako da podstrek i ostalim medijima da počnu da koriste to pismo. Osim „Politike“ i „Novosti“, od poznatijih novina ćiriličke tekstove objavljuje samo novosadski „Dnevnik“, kao i nedeljnici NIN i „Pečat“. Ideja da se novine koje se štampaju ćirilicom oslobode plaćanja poreza stigla je u jeku skupštinske inicijative da se smanji PDV na dnevne, monografske i serijske publikacije sa 10 na pet odsto. Taj predlog podržao je i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, a on podrazumeva i smanjenje poreza za oglašavanje u štampi sa 20 na 10 odsto.
Teško je odlučiti se da li je ovakvo obrazloženje više glupo ili smešno.
To je, manje-više, suština vesti koja se nije dotakla samo izdavačkih krugova već i šire javnosti. Meni su, kako se to kaže, „upale u oko“ tri zanimljive formulacije.
Prvo, da će zaštitom „našeg pisma“ biti zaštićen ugled profesije, drugo, da ovi listovi nisu poklekli pred talasom tabloidnog novinarstva, i treće, sledstveno tome, da su se zbog toga „odrekli dela tiraža“. Teško je odlučiti se da li je ovakvo obrazloženje više glupo ili smešno.
Profesionalnost novinara meri se onim što je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma. Dva pomenuta lista stide se, valjda, nekih svojih bljuvotina i napisa iz ne tako davnih dana kada su profesiju doveli do najnižih grana, dokazujući tako da pamet i poštenje ne idu podruku s vrstom pisma.
Mogao bih ta nepočinstva da nabrajam i bez uvida u dokumentaciju, ali je činjenica da su bili bruka za profesiju, sve na ćirilici. Otkriva se, međutim, da ćirilica ima i lekovito svojstvo sprečava da se poklekne pred tabloidnim novinarstvom. Ma hajde! Šta će biti sutra ako se izglasa to ukidanje poreza pa tabloidi odluče da Sorajine sise opisuju drugim slovnim znacima.
I treće, kako predlagači kažu, zbog toga su se „sledstveno tome“ odrekli dela tiraža. Nije baš najjasnije da li se to događa zbog prisustva ćirilice ili odsustva sisa.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
U Srbiji su cirilica i latinica ravnopravna pisma. Favorizovanjem cirilice bi se krsila ravnopravnost i samim tim bi to bilo nezakonito.
Ok, jesu ravnopravan, ali da li Vam se slučajno učinilo da je jedno ipak ugroženo?
Нису. Ни по закону ни по Уставу. Србија је латинизована земља, али Ви то не видите кроз Ваше латиничне наочаре.
U Srbiji je sluzbeno pismo cirilica. To znaci da gradjanima niko ne brani da znaju latinicu ili glagoljicu pa cak i arebicu (to su sve pisma kojima se pise ili pisalo na srpskom jeziku), ali sluzbeno pismo podrazumeva postojanje jedinstvenog standarda, kao sto je to nekada bio slucaj sa JNA. JNA je bila vojska drzave u kojoj su pisma bila ravnopravna, ali je sluzbeno pismo vojske SFRJ bila latinica, iskljucivo iz razloga jasnog komandovanja.
Slicno je i sa sluzbenim jezikom. Jedna drzava – jedan jezik radi jasnoce. Neke zemlje imaju vise sluzbenih jezika, poput Kanade, pa se sve deklaracije na proizvodima, svi putokazi, svi zakonski akti i sve ono sto gradjani moraju da znaju, stampa i na engleskom i na francuskom. Gradjanin ne mora da zna oba, a drzava mora svakome da ponudi ono sto je obecala ustavom. Drzava je servis, a gradjanin bira sta mu odgovara. Kada bi kod nas bila sluzbena dva pisma, svi propisi bi morali biti paralelno objavljivani na oba. Drzava bi morala (kazem „bi“ morala, kada bi bila ozbiljna) da vodi paralelnu administraciju na oba pisma.
Danas, u Grckoj svaki gradjanin zna i grcki alfavit i latinicu (jer zna engleski), ali je grcko sluzbeno pismo – alfavit. U Gruziji ili Jermeniji, gradjani znaju tri pisma, svoje, cirilicu (jer znaju ruski) i latinicu (jer znaju engleski), ali je samo jedno od njih „njihovo“.
Kod nas stvari stoje, blago je receno, naopako. Gradjanin nista ne bira, a drzava ne postuje ono sto obecava. Deca u prvom razredu moraju da nauce 60 slova, sto je apsolutni rekord u svetu, ako ne racunamo dalekoistocne hijeroglife.
Stvar je u tome sto mi pismo dozivljavamo kao brend. Latinica nas podseca na svetlucavi Trst u kojem smo kupili farmerke, a cirilica nas podseca na SSSR, koji uopste nije cool, jer ne zna za rock&roll. Mi se detinje nezrelo opredeljujemo za pismo da bismo pokazali sta zelimo da drugi misle o nama.
Na kraju, koja je to srpska rec koja ne moze da se napise na jednom pa su nam potrebna dva pisma? Da li se bogatstvo nacije meri kolicinom slovnih znakova koje upotrebljava ili BDP-om?
Deca ne uce latinicu u prvom razredu! Ukinuti su pismeni zadaci pisani latinicom, vec se pise cirilicom. Zato polovina ucenika ima problem sa stranim jezicima! U ovoj zemlji ne zive samo Srbi, vec ima i Madjara, Slovaka i drugih. Da li su oni gradjani DRUGOG reda? A na kraju, retko koji narod koristi paralelno dva pisma. Umesto da smo na to ponosni, mi bismo i to da UPROPASTIMO!
Da li ste vi to na sajtu „Cenzolovka“ cenzurisali moj komentar?
Da li je bio preopsiran?
Da li je bio nepristojan?
Da li je bio nepozeljan iz drugih razloga?
Niste. Greska.
Apsolutno mi je svejedno da li čitam ili pišem na ćirilici ili na latinici jer ta dva pisma ne razdvajam. Više koristim latinicu a potpisujem se ćirilicom, iz navike, valjda. Naravno da znam oba pisma a iz hobija učim i japanski jezik koji koristi čak tri pisma. Treba ostaviti ljudima da koriste koje hoće pismo bez spočitavanja zašto ne pišu ćirilicim ili latinicom. Neće Srbija propasti zbog latinice niti će prosperirati zbog ćirilice!
Иначе ове године „славимо“ и 100 године од забране ћирилице у Србији. Срби уозбиљимо се.